„Čim sam te primetio, odmah sam spazio da sam te ugledao, a kada sam te video, bilo je kasno da kažem da te nisam zapazio!“

Reči moje

Reči moje

Koje samo u meni postoje

Istakaju srce moje

Istakaju srce moje

Suze moje

Suze krvi moje

Prebeli dijamanti okovani

Pretvrdi dijamanti srca kamenog

Srca okovanog bolom

Ljubavlju živim

Oči moje ljubavi sklopiće moje oči jednog dalekog dana

To neće biti danas

Moja dobra dela

Čine da postojim i sutra

Moja se duša širi i rastače

Kao zlatna nit

Moja je duša bela

Kao sneg na krošnjama zlatiborskih šuma

Bila je zima

Sela sam na konja

Gledala u krošnje i inje

Bila sam kraljica sveta u tom trenu

…

Mala: sis, hajde kaži seki kako je bilo tebi na tvom ispitu pred Bogom, please!

Velika: joj, sis, pa jel' ti znaš da je to jedna od najvećih tajni koje postoje! Pa Bog će me ubiti ako sazna da sam ti ispričala!

Mala: ali sis, ti znaš da ja znam da čuvam tajnu. Pa ako me iko zna, znaš me ti. Molim te, sis, strašno sam radoznala!

Velika: dobro, sis, reći će ti seka. Ali idemo u sobu, gde smo sigurne da ovi što slušaju nemaju signal!

Mala: važi, sis, sve što ti kažeš! Samo da mi…

TETKA ŠARMERKA

C/P

Prvi čin:

Scena br. 1:

Mala (plače): Seko, plašim se.

Velika (širi svoje krupne oči, zabacuje vatrenocrvene kovrdže i sa dobroćudnim ironičnim osmehom kaže): Ma nemoj? Ti se plašiš? Otkud to? Ti se nikad ničeg nisi plašila.

Mala: Kako to misliš? Pa ja se celog života nečega plašim. Zato sam i „skrenula“.

Seka: Dobro jutro, Kolombo! Dobro, da čujem, čega se sad plašiš?

Mala: Plašim se da nisam dobila rak.

Velika. Kako to misliš, dobila si rak? Pa ti si Rak.

Mala (razrogači oči): Pa jesam.

Velika (otpija kafu i uvlači dim tanke damske cigarete):…

Još si mi u mislima i u srcu. Nadam se da si dobro, da su svi tvoji dobro, da si obavio ovog proleća i leta sve što si planirao, da si bio na odmoru... Mogu samo da zamišljam kakav je bio ukus višanja iz tvog dvorišta kad su sazrele. Ja sam bila u Begeču par dana pošto je tata umro. Sadašnji vlasnici su povadili sve naše višnje. I trešnju vrušt, koja je hranila svu decu iz naše i okolnih ulica, na čijim su granama rasli. Nadala sam se da ću ih naći, da će makar probati njihov ukus, ući u…

Kon travu pase,

PARIS IN JULY

I visited Paris yesterday

For the second time

The first time I had visited that city

Was the New Year's Eve

That trip lasted for six days

We were young and crazy

We were two young fools

Who loved each other like crazy

He was the first one who went crazy about me

(the first one that I know of)

The winter played its songs on the grey trees and dead leafs

Grayness was everywhere

I hate that dull colour

It was so cold that my warm heart went into an iceball

We spent two long days…

Naidju nekad takvi dani.

SASVIM SLUČAJNO

Bila jednom jedna reč.

SLUČAJNOST.

To je jedna od najzamiljivijih reči na celoj plavoj planeti Sunčevog sistema.

Koje biste pitanje da postavite toj reči?

Sad stavite prst na čelo i duboko razmislite šta bi mogla da znači najzanimljivija reč na belom svetu.

Ja sam toj reči svoje pitanje već postavila.

I ona mi je odgovorila na pitanje.

A koje sam ja pitanje postavila toj reči?

Pa, to ostaje naša mala tajna.

Ja mogu samo da kažem kraj mog razgovora s tom rečju.

NIŠTA NIJE SLUČAJNO.

TETKA ŠARMERKA

Prvi čin:

Scena br. 1:

Mala (plače): Seko, plašim se.

Velika (širi svoje krupne oči, zabacuje vatrenocrvene kovrdže i sa dobroćudnim ironičnim osmehom kaže): Ma nemoj? Ti se plašiš? Otkud to? Ti se nikad ničeg nisi plašila.

Mala: Kako to misliš? Pa ja se celog života nečega plašim. Zato sam i „skrenula“.

Seka: Dobro jutro, Kolombo! Dobro, da čujem, čega se sad plašiš?

Mala: Plašim se da nisam dobila rak.

Velika. Kako to misliš, dobila si rak? Pa ti si Rak.

Mala (razrogači oči): Pa jesam.

Velika (otpija kafu i uvlači dim tanke damske cigarete):…