Blog

 Prelistavam ove blogove i jedino sto nalazim su vicevi,citati i ljubavno pateticne pesme koje vriste " Ja sam usamljen i hocu cke " ! 

 Evo nesto malo drugacije.Radi se,kao sto se vidi iz naslova,o java programiranju.Zelim da cujem vasa iskustva,ako imate nemoj te pistati kako je vas "drug, drugarica ,decko,devojka,ljubavnik ili ljubavnica" postao programer i drma ozbiljnu lovu.Hocu da cujem iskustva programera,a da se nelazemo programeri su pomalo usamljena vrsta i vise po ovakvim sajtovima,koja su za i protiv upustanja u programiranje,koje su crvene zastavice u tom segmentu zivota (imam u sebi da budem programer,nemam u sebi da budem programer),nasta treba obratiti posebnu pazanju i sta vas je privuklo programiranju.Isto tako me zanima i samam struktura pri procetku poslovne karijere kao programer,pod tim mislim koji su kvaliteti koji se ocekuju od JUNIOR startera i kako izbeci zamke orobljavnja velikih kompanija koje zele da iscede sve sto mogu iz jednom mladog entuzijaste koji se tek propinje na merdevine programiranja i kako prosto osigurati dobar oslonac i zastiti sebe i svoje interese kao start up programer,na koje nacine su vas izrabljivali,pod kojim izgovorima su vas drzali ili kako su neke kompanije vas uzdigle na zavidne nivoe programiranja kao i sve ostalo sto vam padne napamet.. Slobodno u komentarima ostavljaj te svoja iskustva i sve sto vam je zanimljivo za komentarisati da i ostali ljudi koji se mozda razmisljaju upustiti u te vode dobiju first view kako sve to izgleda i cemu mogu da se nadaju ili cak i oni koji su se…

Svetlucavo usamljeno ogledalo detinjaste duše
Luta naokolo u sjaju nedokučive tišine.
U daljini prolazi čisti nasmijani u predvečerje,
Bistri kao nečujan život okovečan dobrotom-
Imenom urezano u stjenu,ispisano čistom savešću.

Plovi u zagrljaju dubokim mislima s mirisom suza,
Lepa,izgubljena u časnom imenu nevine strasti,
U plamenom žalu neljubljene i nepovratnom otkucaju.
Ljubav kao čestica u zrnu peska izgubljena sećanjima,
u moru snova, žednom večnosti bez imalo svetlosti u slepim očima.

U ŽIVOTU SVOME LJUBIH SAMO MALO,

JEDVA NA DVE RUKE DA JE BROJAT STALO,

KAŽU LJUDI: MOGAO SI I STOPUT TOLIKO,

AL ZADOVOLJAN TAD NE BI BIO NIKO.

KADA LJUBIH, ČINJEH IZ  SVE SNAGE JAKO,

LUDOVAH I VOLJEH BEZ KRAJNOSTI TAKO,

U ŽENE PRELEPE SE ZALJUBLJIVAH LAKO,

SA MNOM UVEK VRELO, A NIKADA MLAKO.

DAVAO SAM ŽENAMA I SNOVE I GRUDI,

NOĆI SA ZVEZDAMA, JUTRO ŠTO SE RUDI,

POMAMLJENO SRCE PRUŽAO NA DLANU,

SVE LEPOTE SVETA NA NJEGA DA STANU.

KADA VOLJEH-BEŠE TO DO IVICE BOLA,

NIKAD KUKAVIČKI DA SE DAJEM POLA,

UVEK CELOG MENE  IMALE SU DAME,

GUSTIRAJUĆI ME POLAKO NISU BILE SAME.

NE MOGU SE ŽALITI, DOBIO SAM I JA,

UŽITAKA MUŠKIJIH U NOĆIMA BEZ SNA,

NEPRESUŽNIH IZVORA SA NJIHOVIH TELA,

GRUDI KO PLANINA I DUBOKIH VRELA.

UPIJAO  GREHOM SVU NJIHOVU MLADOST,

DAVAO ZA UZVRAT OD ŽIVOTA RADOST,

NA VRHUNCU STRASTI PONEKAD ZNASMO,

OD UMORA SILNIJEG NA KOLENA - PASMO.

I KO SME TVRDITI  DA ĆU SADA STATI,

LJUBAV MORA ČEŽNJU STARU DA MI VRATI,

DA MI STAROST OVU ŠTO POLAKO ZRIJE,

PRETVORI U ONU ŠTO LJUBITI LUDO SMIJE.

Neka ostanu ludi dani
Što sviraju melodiju jutra,
Pesmom dozivaju svitanje
Na četri strane sveta.

Srce za ljubavi traga,
Lepotom ispunjava zadovoljstvo,
Zvezdanim stazama traži sreću,
Svu noć traga za budnim snom.

A te oči lutajući spomenari
U večnosti pustoj skriveni od žala,
Slutnjom šapnu vezanim lancima,
A vreme beskrajno luta uz radost i neudoljiv šarm.

Kaže priča kroz humor, na sledeći način: na jabukovom drvetu, dok pauk plete svoju mrežu, i jedan 

vredan crv na jabuci, dolete komarac, i upeca se u paukovu mrežu, ku će, šta će, poče komarac, sa 

svojom pričom na sav glas u nadi, da ga čuje pauk, pa kaže: kako je odleteo u Crveni krst, i sleteo na 

ljudski kaži prst, čovek me uoči, te me pljunu pravo u lice, ja nisam mogao, da se pomerim s' mesta, dok 

mi se ne osuse krila, i vremenom odletim iz Crvenog krsta, i uputim se u crkvu, da se napijem crkvenog 

vina, taman što sam počeo, da pijem vino u crkvi, naidje pop, te sam rešio, da se ispovedam popu, ja 

jesam bio pri čistoj svesti, i jesam bio pri zdravoj pameti, tako: da sav svoj imetak, i ušteđevinu 

prepisujem bogu, osim ako pop, ne postane običan čovek, i imam poslednju želju, kaže upecan komarac 

u paukovoj mreži, da želi svoju slobodu, da žali za životom, kaže crv na jabuci, hoće to, kada je: 

samoubica komarac, pauk kaže: da crv, više ne glanca jabuku, a oslobodice komarca, pod uslovom, da 

kaže, kako se zvao pop, Armagedon.

DOK JE MESEC NEBOM NOĆAS CAROVAO,

BOG MI JE DVA ANDJELA BELA DAROVAO,

DA ME PAZE I POMOGNU LJUBAV DA NADJEM,

U VRTLOGU ŽUTOG LIŠĆA NJU DA PRONADJEM.

U PESMAMA MOJIM POZNAJEM JE LICE,

MIRIS DUNJE NA ORMARU MOJE LEPOTICE,

BAŠTA PUNA CRVENIH ZAKASNELIH RUŽA,

ONA SVAKU MILUJE, UZDAH SVAKOJ PRUŽA.

KRAJ BUNARA VETAR MILUJE JE KOSU,

RUKE NJENE ZAHVATAJU VODU KAO ROSU,

U HALJETKU NEKOM BELOM SVETLI ONA CELA,

OČARAN SAM NJOME, MAŠTA MOJA SMELA.

KROZ TMINU U SANAK OD ZVEZDA MI DODJE,

MRZIM SVA TA JUTRA KAD MORA DA PODJE,

IZ SNA NJEN DODIR USNI OSEĆAM NA JAVI,

O, ANDJELI PRESVETLI ŠTO SE NE POJAVI.

GDE DA JE TRAŽIM, U ŠUMI IL GORI,

U GRADU IL SELU, ŽELJA MENE MORI,

ZNAĆU ISTOG TRENA DOK U OČI GLEDAM,

DA JE ONA TA KOJOJ MORAM DA SE PREDAM.

ANDJELI ME MOLE, TRAŽE NJENU SLIKU,

ONA SAMO ŽIVI U  MOM SNU U TOM LIKU,

NEMAM TUŽAN SLIKE , IMAM SAMO RIME,

KAKO DA SVET ”PREVRNU” SLUŽEĆI SE TIME.

I BOG DRAGI NE MOŽE SVE TO DA SHVATI,

ANDJELI SU POTREBNI, ON BI DA IH VRATI,

VREME GUBE SA MNOM,JUREĆI MOJ SAN,

MORAM SAM JE NAĆI KADA DODJE DAN.

Reči su kao ptice, neuhvatljive i brze

prolete kraj nas, okrznuvši nas krilima svojim,

dodirnu naše osećaje na tren,

uhvate misao u stvaranju,

otvore dušu nekome,

samo ako ume da čita sa usana

one reči neizgovorene, nežne,

reči koje se ćute.

Сањам кишу и вртове у пустињском песку

Будим се у немиру

Сањам о љубави док време протиче као песак кроз моје прсте.

Погледам у небо и осетим парфем жене које не познајем

Обећана Богом и додељена судбом.

Погледам у Сунце и осетим дланове њене како ме милују

Зраке као прсте на образу мом.

Осетим прамен косе њене и пренем се из сна

Док будан сањам загледан у облаке, гледајући у њен лик који нестаје.

Ne odlaze noći daleko od svoje beline,
Od svoje svetlosti,od svoje budućnosti.
Ne odlaze toliko daleko iz tame
Ugasle želje dalekog putovanja.

Ne odlaze da vide svoje senke ponikle iz sunca,
Užarene lave, što u potocima teku kao crna pustoš,
Pijane i ostavljene same da čeznu zatvorenih očiju.
Ne odlaze svojom dušom, nespokojom i godinama što dolaze,
I odlaze umirući klečući pred smrću bez ljubavi,bez svog korena.

Bleda i smrtna hladovina sa oprezom priziva samoću,
U razbežanom i podmuklom stadu izgubljenog traga.
U izgubljenom glasu ugašenom raskršću,
Posedela ljubav među belim prolazima.

Plačne oči kao mokri trotoari,razbežani pustim mislima-
Obeshrabreni šumom bledih zidova okrečeno u belu zastavu,
traži predaju u snu ,među gladnim zamrznutim pogledom.

Misao tišine dalekog uzdaha obojeno bolom,
Nad paravanom ostavljene nevidljive nade.
U zatišju oluje pred večnim počinkom zaboravljene ljubavi.