Blog

Neke se žene vatre plaše, neke vatru vole, a ima i onih žena koje vatra jesu...tako je valjda i sa muškarcima...ima onih koji se vatre plaše jer su ih učili da će se, ako žar i vatru čačkaju, upiškiti u krevet, pa vatru i u ženi gase da se ne upiške...ali se zato ne plaše da je nazovu hladnom kučkom, pošto joj toplotu i žar oduzmu i ugase...može ta žena da bude i strpljiva, može da bude i jaka, slaba, može da oprosti, može da bude sve što hoćeš, ali može i da se umori...od tebe, od sebe kakva je zbog tebe, od sebe kakva u stvari nije...od svega...može veruj mi...zato majstore, ako se vatre plašiš, obidji, ne čačkaj, jer nije svako suočavanje sa strahovima ni dobro ni korisno...nemoj posle jebiga..."(O)ženi koju voliš"Moma Stefanović

Ako ne znaš kako boli, ćuti!
Sad kada sam dobro
ne diraj me!
Ono što me boleleo 
duboko sam sahranila.
Nekako sam uspela.
Ponovo se sastavila
od delova zgaženih,
razbijenih, igužvanih,
tudjih, zalepljenih...
Od starih koje sam pokupila,
onih koje sam skupo platila.
Ono što me bolelo
duboko sam sahranila.
Ne govori, ne diši mi za vratom,
ne zalazi mi u snove.
Ne budi mi nadu,
jedva sam je uspavala...
Nekako sam uspela.
Opet pretvaram misli u reči
verujem vremenu 
i čekam da me izleči.

Onda kada naučiš da sve posmatraš sa mirom u duši i smeškom na licu...

Kada prestaneš da robuješ tuđim mišljenjima, sopstvenim iluzijama...

Kada prihvatiš prošlost i budeš srećan što si je proživeo ma kakva ona bila...

Onda kada naučiš da niko i ništa nije  vredno nije tvojih suza niti nemira...

Onda kada prestaneš da postavljaš sebi prepreke sopstvenim očekivanjima...

I kada toliko počneš da veruješ u sebe da se sve uvrede i kletve drugih ti upućene obijaju o tebe i vraćaju  kao bumerang...

Onda kada prestaneš da želiš ono što nemaš o naučiš da uživaš u onome što imaš....

Onda kada prestaneš da sudiš a osudama se samo nasmešiš...

Onda kada prestaneš da budeš zatočenih sopstvenih ideala koje si još u mladosti stvorio o ljubavi pa se o njih držao kao za krake paukove mreže...

Misliš prestaje sve?

Grešiš!

Tada sve počinje!

Tada počinje jedan nov svet

Svet o kome mnogi maštaju a nikada ga ne dosegnu jureći za ispunjavanjem tuđih očekivanja...

Tada se ne plašiš ni da umreš a život ne posmatraš kao kamen koji su ti obesili o vrat već kao krila kojima možeš da dosegneš sve ono iskreno i čisto u sebi koje mnogi za života izgube...

Tada koračaš hrabro i ponosno

Nisu ti potrebne forme da se potvrđuješ...

Dovoljno je jedno jutro. Kada su ti misli kristalne i čiste...

Tada sediš na doku obale života i posmatraš ...

SLOBODU

A ako ima nešto veće i čarobnije od ljubavi...

Onda je to ona.

Ako zaboravimo bitno,
pamteći nebitne ljude,
stvari,
poznato nešto što na površini stoji
i nikako da ispliva gore,
vrati vreme,
sate prohujale,
godine, 
reči poneke što nikad ne umiru
spavaju samo...
Vrati istinu davno izgubljenu
izmedju laži i ponosa,.
Osveži sećanja na tren,
samo na tren...
i nastavi put!

-Bilo je kisovito vreme,munje sevaju na svaki sekund i prave spektakularne lajtshow-s.Svako ko se u tom trenutku nasao na udar milosti i nemilosti kisnih valova bio je zasigurno mokar do gaca u roku od par sekundi,zato je svako trazio neko mesto gde ce moci da se sklonio od vremenske nepogode i pronasao barem minut ili dva mira u inace vrlo zanimljivom i dinamicnom danu a po neki put i par noci.

 Vrata jednog fino uredjenog kafica se otvaraju a skoro sve do jednog stola je popunjen Beogradskom omladinom koja je imala istu ideju kao i ja da se okrepim i telesno a i egoisticki pomalo dopunim malo svoje egocentricne baterije koju si bili tada pod udarom licnih problema i protracenih ljubavi.

Ulazim u lokal vrlo jako i samouvereno sa ostrim pogledom i licem smrknutijim od pogleda nasih pradedova koji su sa bajonetima trcali sa istim izrazom lica zbog ljubavi za svojim najmilijima i zemljom svojoj neponovljivom.Kratko osisan u stilu devedesetih sa istancanom linijom sa strane kao sto je popularno medju fudbalerima koje nikad nisam voleo ni da gledam ni da pratim.

Sedam za jedini prazni sto a svi pogledi su odjednom dobili nesto nesvakidasnje i vrlo zanimljivo sto ih tera na vrlo raznovrsan spektar emocija koje se bude nezavisno dali je posmatrac bio muskog ili zenskog roda.On je depikcija onoga sto svaki muskarac zeli da bude a da nije bio ni svestan toga.On je onaj lik koji iz svakog ugla drugacije izgleda i koji salje svojom pojavom signale da nije…

"Prasica bez mane" je izuzetno obeležje Balkanskih prostora; u poslednje vreme izvesni primerci ove vrste su primećeni u urbanim sredinama, sa jasnim afinitetom prema enotekama i dobrom vinu (prevashodno crvenom, a u zimskom periodu naročito kuvanom, (v. primer 2- Glog), kanibalističkim sklonostima (hrani se svim vrstama ukusno pripremljenog crnog i belog mesa; braća i sestre prasići uključeni), a osim gore pomenutog ova evolutivna vrsta mangulice vidno uživa u dugotrajnom dodiru sa udobnim foteljama/sofama/svim vrstama stolica, pa i stomatološkim.
Iako joj svetska literatura pripisuje minimalne količine holesterola izgleda pomasno i  naduveno narocito u predelu kukova  sto je opet dobro za nadimavanje i pravljenje slavskih pihtija.Ne  dajte da vas njeno domišljato zabrundavanje zavara - urbana ili ne, rutava mangulica je vazda prasica u duši koja voli vedro nebo i mirnu morsku pucinu!

Kad umreš, ti ne znaš da si umrla i nije ti teško.
Isto tako je i kad si glupa.
Budala ima mnogo. Konkurencija je ogromna .

Jedna je i jedinstvena-neponovljiva, u njoj gmiže sto budala, i bazdi vonj i zadah pacova ,u ponoru sablasnih plamenova sado-mazo krikova .

Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u nekretninama, ko nema ni u nekretninama – naći će mu se nešto u mokraći.

Niko baš nije da nema nigde i ništa .

Ti samo nosiš firmiranu robu - na njoj je naziv opreme i firme u kojoj rmbačiš.

Tračevi su ono što čujemo, novost je ono što kažem.

U životu ti ide kao vlasniku tezge sa voćem u akcionim filmovima.

“Novi tip homo sapiens je potpuno otvoreno biće, ubija vrijeme gledajući rijalitije i porno filmove, voli da laže, ali ne pristaje na iluzije, ne voli da radi, a želio bi da bude bogat, sanja da će mu Bog preko Fejsbuka poslati najbolju djevojku i jedino je tada religiozan.

Otvoreni je član otvorenog društva spreman, ne samo na torture transnacionalnog kapitala, nego i transeksualnog egzibicionizma. Ako nastavi ovako, uskoro bi mogao da traži legalizaciju incesta što su neki već pokrenuli u Sjedinjenim Američkim Državama! Posljedice otjelotvorenih ideja pijanog marksiste nisu samo racionalistički zaključci nego i ono što će trideset godina kasnije, u našem plićaku, postati životna stvarnost, marksizam i liberalizam su objedinjeni transnacionalnim kapitalom obrćući kapital i čovjeka nazvanog – izgubljeni slučaj. Još od Dekarta i Voltera, preko Hegela i Kanta, Karla Marksa, Zapad je proizvodio najbolje i najgore, a ono što je do nas doprlo je najčešće bilo ono najgore. U dugom periodu od prihvatanja hrišćanstva, Zapadna crkva je objedinila bibliju, mač i kamatu, u postupku dehristijanizacije fabrikovala čovjeka ubačenog u proces lišavanja svojstava gdje su materijalni dobici i komfor zamjenili potrebu za čovečnošću i žrtvovanjem.

Ako krenemo u kopanje po podrumu, najteži zadatak bi bio kako poredjati sve kako valja, jer u našem plićaku čizme postaju važnije od noge na koju se navlače, kapa od glave, rasklimani krevet uvaženiji od onoga koji je na njemu spavao, gramofonska ploča mnogo značajnija od uha i srca do kojeg je harmonija dopirala.

Tako se danas živi.…

Da sam znala...
da svašta nešto nije sramota, da biti glup s vremena na vreme nije smak sveta, da se neke želje nikada neće ostvariti ma koliko ih želela, kao da me ni strahovi nece ubiti ma koliko od njih strepela...
da čista desetka nije dokaz pameti,da hotel sa pet zvezdica ne garantuje dobar odmor...
da ovo i ono....samo da sam znala...
manje bih se stidela i strepela, više bih se smejala i dalje putovala, bolje bih birala...ali nisam znala..

U pismu Jelena mi javlja svaki put nešto radosno. Predlaže mi da se negde sretnemo ili me poziva da svratim na dandva u malo mesto na moru, gde ona letuje. Veze su dobre i vozom i brodom. Na primer, može se krenuti brodom iz ... Tu se prekida moje čitanje. Neko je pored mene izgovorio jednu reč povišenim glasom. Prenuo sam se. Pitanje je bilo upućeno meni. Trebalo je odgovoriti. Pisma je nestalo. Moj odgovor je bio zbunjen.
To se ponavljalo mnogo puta. I čitanje se prekidalo uvek kad bi došlo do nekog određenog podatka, imena mesta ili datuma. A ja bih nastavljao razgovor sa ljudima oko sebe, mislepi jednako na iščezlo pismo, ali trudeći se da ne budem neučtiv i suviše rasejan sabesednik.
Pa onda je nailazilo vreme kad bih sve to srećno zaboravljao. Mučenje sa Jeleninim pismom prestajalo je odjednom, kao čudom. Gubilo se negde u predelima maštanja i zaborava, gde mu je i mesto. Mesecima sam tada živeo mirno i vedro, radeći svoj posao celom svojom voljom i punom snagom. A zatim bi se opet, jedne večeri, sam ne znam kako ni zbog čega, javila u meni stara misao. Doći će i taj dan. Izgovoriće nevidljiv pismonoša sa stepeništa moje ime, koje će se i meni samom toga trena objaviti, kao da nisam dotad ni znao ko sam i kako se zovem. Ipak, pismo! To će biti svečana i svetla izvesnost praznika. Tačna vest o Jeleninom dolasku ili određen poziv da ja dođem tu i tu,…