Blog

Svaki pocetak proleca docekam sa radoscu,pa i ovaj ,i po starom dobrom obicaju posto sam po prirodi vrlo radoznala obidjem sva mesta na kome ga ocekujem pa tako svratim i na Karike racunajuci da tu uveliko cveta u najlepsim bojama i mirise opijajucim mirisima  prvih vesnika proleca.

Kad hoces ,djavola ili ja tamo a ono medjutim.Ovde cak i visibabe sa Top liste kao da su nekako iz proslog veka ,zamrznute i balsumirane za svaki sledeci dolazak proleca u kome se nista nece promeniti bar ovde i na sajtu koji ne nudi ama bas nista a doduse i ne trazi mnogo od svojih korisnika sem da  ponekad svrate u svoj in-box i informisu se o rodjendanima ostalih korisnika . Malo li je to za jednu drustvenu mrezu namenjenu za druzenje ,flert i poznanstva a Boga mi i za vezu ako ne propustite datume rodjenja  na koje vas sajt upozorava .

Tako ,posmatrajuci dolazak proleca na Karikama trezveno ostaje mi jos da sacekam dolazak leta i vidim da li ce umesto balsumovanih visibaba u Topu bar onih starijih od 30 god.  da se pojavi po koji krokus ili Safran i da se onda ponovo ulogujem i pozdravim vas sve i od srca bar u trenutku kada se smenjuju godisnja doba .

Do tada budite mi zdravo i dobro i ne trazite drugo mesto za druzenje sem ovoga .

Mnogo je želja prolazilo mirnoćom,
nešto što je gubilo svetlost i vazduh
u blaženoj ljubavi plodnog cvetanja.

Beg od užitka  skromnoj reči jednog zavodnika,
život čedna misao u tuđoj slučajnosti, svodu pomirennja.
Daljina u prolaznoj nesreći,glasu koji huji vetru svojoj slobodi,
među senkama u tajnama izbledela mašta među hladnim strahom .

Samoća krišom prati svoje nastalo vreme, budi prošlost
čistinu što hrabri u tuđim mislima zaleđenim osmehom.
U sivilu traženja na vrelim putevima kao komadić hleba,
razdvojeno ničenju  svog semena u hodniku vremena.

na ovom novom mestu

kao da sam prestario?

bio je jedan sajt back then gde se muvalo i poentiralo i odjednom se nesto desilo sto meni sto njima

dal je doslo vreme za kraj druge runde?

a gde je pocetak trece who knows?

treca sreca za trece doba..... mnozeno sa prilikama moglo bi se reci 3x7 21 i jos osam eto toliko sam......

Солдат љубави си била и остала.Печат истине,храброст жене ,стрпљење за недочекано.Све у фишеку чежње ,живота без грешке .Шта би било да је све како смо сањали?Остали би без сна за чим би упорно молили .

Sad pomisli da je život drug

Nek te izda i sopstvena sen

sakrićeš se u zeleni lug

al će izvor presahnuti njen.

Ali ipak satiran i gažen

Bez topline oganj duše plamti

Voljeni su svi otišli davno

Pa se pitaš dal te iko pamti.

Sa osmehom što nam zora dala.

Po koraku što se zemljom hodi

Svom životu za sve kažem hvala.

Bistroj zori, a i hladnoj vodi.

Lepo vreme ovih dana, bas se prolepsalo. Pogledao sam se u ogledalo jutros i zakljucio da moram malo da se zategnem, jos malo i eto kratkih rukava, a zima i krkanluk su uzeli svoj danak. Zato sam i odlucio da se pod hitno vec od danas bacim na vezbanje i da pocnem da posecujem teretanu. I danas sam vec u cik zore oko 11:00 casova otisao u teretanu. Usao sam pun elana, svratio u kafic pored nje, popio kafu da se razbudim, pojeo kolac jer je secer bitan zato sto daje energiju za dobro vezbanje i popio sok od cedjene pomorandze sto je dobro zbog unosa vitamina za vezbanje. Zatim sam otisao kuci srecan i zadovoljan jer sam poceo sa pripremama za teretanu. Nisam zeleo odmah da navalim na vezbanje, to nije dobro naglo krenuti jer moze da optereti organizam i da se dozivi fras od napora. Ali najbitnije da sam na vreme vec u martu krenuo sa uvodnim  pripremama koje obecavaju dobre i brze  rezultate u teretani. 

Proseta malo danas po sajtu, da vidim sta ima. Natrca na par profila osoba koje znam odavno na sajtu i zacudi se. Morao sam da gledam u kalendar koja je danas godina i koji je mesec. Sedim i razmisljam da li je pronadjen vremeplov, a ja nisam cuo za to, ili sam upao u crnu jamu pa me prebacila nekoliko godina unazad. Ovi na svom profilu i dalje imaju po 30 i nesto godina isto onoliko kao sto sam ih ja upoznao prvi put ovde na sajtu pre vise od desetak godina. Mora da su bukvalno shvatili onu narodnu "Ti izgledas kao da nisi nista ostario".

Sada se plasim da vise idem na njihove profile. Zamislite posaljem im poruku, a oni se u medjuvremenu jos i podmlade, pa posle odgovaram sto ovde uznemiravam maloletnike.

Ovo je  tema  koja bi trebala da, barem po mom misljenju, obuhvati i da se  veze za svakoga. Nazalost, sve je  vise onih koji, kao prvo, nemaju zdrav razum da shvate sta je  zivot zapravo, da je  to dato iz prirode i da se  za to treba boriti, i da ga treba znati zivjeti i cijeniti.

E sad, mnogi na to gledaju kao na vazduh, a ne  kao stvarnost, zive neki pogresan svijet, u nekom bunilu sa maloumnim umom, i to se  vezuje za sve  danas, za brak, za karijeru, za vezu, upoznavanje...

Zivi se  zapadnjacki, robotski zivot vise vjestacki, nego stvarni, nista se  ne  radi, izbacuju se  sise i razni skypeovi, visi  se  stalno na mrezama i telefonu, a ne  zna se pricati, komunicirati, predstaviti. Nekima je  tesko napraviti kolac, nesto slano,ocistiti kucu, urediti vrt... Iz kojih razloga, njima poznato.

O nacinu komuniciranja da negovorimo, cemu poruke ako se  nejavimo, ganjaju se  interest u svemu, nimalo se  nepostuje onto Bogom dano u svemu, sutaju se  normalni partneri  a biraju neki popularni...

Hocemo li napokon znati zivjeti? Ili cemo cekati da nam neko kaze  kako treba zivjeti. Treba li nam neko reci sta  treba sutra uraditi, prvo za sebe, za nas, za porodicu? Ako porodica danas  nesto znaci?

Život budnim očima prati svoju prolaznost,
varkama i spletkama čini slobodu u svom dubokom čekanju.
Među čudljivim utočišće,zlatnom krunom blagoslovljeno, ostavljeno
prerezanom odsutnošću u putu jeke  glasova iščezle duše u svom ćutanju.

Večnost što presijava nad odsjajom u suznim kapima crne tmine,
daleki valovi u spokojnim slapovima nesanice, ljubljenim večernjim satima,
pijane i ostavljene u bludnim očima lagano umire u vrelu svoje nesreće.

U dalekom čekanju , mrtvom  snivanju među slatkim ružama lomi jadnike,
zatvoreni čekanjem uz molitvu krvavim ranama golim koracima bez tragova
i njihovih postojanja, tužnim senkama uz opomenu svog nadolazećeg kraja nad sobom.

Nedavno sam pročitala
negde u Japanu
U štalama ima wi- fi
al' samo po danu

I stvarno se čudom čudim
da je to realno
Kažu, ovce se snalaze
skoro maestralno

I ostala grla lepo
po netu surfuju
Gigabajte čak redovno
sebi uplaćuju

Nigde drugde ne postoji
da je konj na netu
Eto, Japan i u tome
prednjači u svetu

Ne vjerujem da će kod nas
isto da zaživi
Ali ako nas to snadje
Japanci su krivi

:)