Blog

Istina i Laž su se srele jednog dana.Laž je rekla Istini: "Kako je predivan dan danas!"
Istina je pogledala u nebo i uzdahnula sa olakšanjem, dan je zaista bio predivan.

Njih dve su provele dosta vremena zajedno, da bi stigle do jednog bunara. Laž se obratila Istini: "Voda je zaista lepa, hajde da se okupamo zajedno!"
Istina je, proverila vodu i otkrila da je zaista ugodna za kupanje.

Tada su obe skinule svoju odeću i počele da se kupaju.Odjednom, Laž je izletela iz vode, obukla odeću od Istine i pobegla.Pobesnela Istina istrčala je iz bunara, pokušavajući da pronađe Laž i uzme natrag svoju odeću.

Svet, gledajući golu Istinu, okretao je svoje poglede sa osudom i besom. Sirota Istina se vratila u bunar i nestala zauvek, skrivajući tako svoju sramotu. Od tada,

Laž putuje širom sveta obučena kao Istina, zadovoljavajući potrebe društva, jer Svet, ne poseduje ni najmanju želju da upozna golu Istinu.

gde nestade ona babuskara sto se krije pod imenom mirisruze,,bas je miris haha

Srce sanja glasne korake-
što se pružaju niz svetlosti zore,
u mračnim pohodima žudnih snova.

Samoća beži u prilivu slabosti,
u nesanici skriva svoje tajne,
zatrpane mudrošću u izgubljenom vremenu.

Oči tople u plahu suznih sjena,
u bolu tužnih imena,ožalošćena
nepoznatih spomenara u blagosti snova.

Jer je nova godina več prošla ,želim tu svima sretnu novu godunu 2020 sa puno uspjeha, sreče a ponajviše zdravlja.

Kišne noći oplakuju zatvorenih očiju
Vreme u kojem nema povratka.
U noćima dalekog nemira u zemlji zaborava.
Neznani junaci sa bistrim pogledima čistog nemira
Među olujnim jecajima pod nevidljivim uglovima čežnje.

Strpljivost srca u nemirnim otkucajima zadatim bolom,
U bedrima slika dalekih krikova koji opstaju u samoći
Kao proljetno sunce u tuđim mislima na rubu propasti.
Oluja ponizno stoji među mirom sebe, sačekuje svoju smrtnost
Među žednim bezizlaznim mrkim šumama dalekim kajanjem,
Budno stoji i prati svoju slabost kao prosijak kasnom buđenju.

 Prelistavam ove blogove i jedino sto nalazim su vicevi,citati i ljubavno pateticne pesme koje vriste " Ja sam usamljen i hocu cke " ! 

 Evo nesto malo drugacije.Radi se,kao sto se vidi iz naslova,o java programiranju.Zelim da cujem vasa iskustva,ako imate nemoj te pistati kako je vas "drug, drugarica ,decko,devojka,ljubavnik ili ljubavnica" postao programer i drma ozbiljnu lovu.Hocu da cujem iskustva programera,a da se nelazemo programeri su pomalo usamljena vrsta i vise po ovakvim sajtovima,koja su za i protiv upustanja u programiranje,koje su crvene zastavice u tom segmentu zivota (imam u sebi da budem programer,nemam u sebi da budem programer),nasta treba obratiti posebnu pazanju i sta vas je privuklo programiranju.Isto tako me zanima i samam struktura pri procetku poslovne karijere kao programer,pod tim mislim koji su kvaliteti koji se ocekuju od JUNIOR startera i kako izbeci zamke orobljavnja velikih kompanija koje zele da iscede sve sto mogu iz jednom mladog entuzijaste koji se tek propinje na merdevine programiranja i kako prosto osigurati dobar oslonac i zastiti sebe i svoje interese kao start up programer,na koje nacine su vas izrabljivali,pod kojim izgovorima su vas drzali ili kako su neke kompanije vas uzdigle na zavidne nivoe programiranja kao i sve ostalo sto vam padne napamet.. Slobodno u komentarima ostavljaj te svoja iskustva i sve sto vam je zanimljivo za komentarisati da i ostali ljudi koji se mozda razmisljaju upustiti u te vode dobiju first view kako sve to izgleda i cemu mogu da se nadaju ili cak i oni koji su se…

Svetlucavo usamljeno ogledalo detinjaste duše
Luta naokolo u sjaju nedokučive tišine.
U daljini prolazi čisti nasmijani u predvečerje,
Bistri kao nečujan život okovečan dobrotom-
Imenom urezano u stjenu,ispisano čistom savešću.

Plovi u zagrljaju dubokim mislima s mirisom suza,
Lepa,izgubljena u časnom imenu nevine strasti,
U plamenom žalu neljubljene i nepovratnom otkucaju.
Ljubav kao čestica u zrnu peska izgubljena sećanjima,
u moru snova, žednom večnosti bez imalo svetlosti u slepim očima.

U ŽIVOTU SVOME LJUBIH SAMO MALO,

JEDVA NA DVE RUKE DA JE BROJAT STALO,

KAŽU LJUDI: MOGAO SI I STOPUT TOLIKO,

AL ZADOVOLJAN TAD NE BI BIO NIKO.

KADA LJUBIH, ČINJEH IZ  SVE SNAGE JAKO,

LUDOVAH I VOLJEH BEZ KRAJNOSTI TAKO,

U ŽENE PRELEPE SE ZALJUBLJIVAH LAKO,

SA MNOM UVEK VRELO, A NIKADA MLAKO.

DAVAO SAM ŽENAMA I SNOVE I GRUDI,

NOĆI SA ZVEZDAMA, JUTRO ŠTO SE RUDI,

POMAMLJENO SRCE PRUŽAO NA DLANU,

SVE LEPOTE SVETA NA NJEGA DA STANU.

KADA VOLJEH-BEŠE TO DO IVICE BOLA,

NIKAD KUKAVIČKI DA SE DAJEM POLA,

UVEK CELOG MENE  IMALE SU DAME,

GUSTIRAJUĆI ME POLAKO NISU BILE SAME.

NE MOGU SE ŽALITI, DOBIO SAM I JA,

UŽITAKA MUŠKIJIH U NOĆIMA BEZ SNA,

NEPRESUŽNIH IZVORA SA NJIHOVIH TELA,

GRUDI KO PLANINA I DUBOKIH VRELA.

UPIJAO  GREHOM SVU NJIHOVU MLADOST,

DAVAO ZA UZVRAT OD ŽIVOTA RADOST,

NA VRHUNCU STRASTI PONEKAD ZNASMO,

OD UMORA SILNIJEG NA KOLENA - PASMO.

I KO SME TVRDITI  DA ĆU SADA STATI,

LJUBAV MORA ČEŽNJU STARU DA MI VRATI,

DA MI STAROST OVU ŠTO POLAKO ZRIJE,

PRETVORI U ONU ŠTO LJUBITI LUDO SMIJE.

Neka ostanu ludi dani
Što sviraju melodiju jutra,
Pesmom dozivaju svitanje
Na četri strane sveta.

Srce za ljubavi traga,
Lepotom ispunjava zadovoljstvo,
Zvezdanim stazama traži sreću,
Svu noć traga za budnim snom.

A te oči lutajući spomenari
U večnosti pustoj skriveni od žala,
Slutnjom šapnu vezanim lancima,
A vreme beskrajno luta uz radost i neudoljiv šarm.

Kaže priča kroz humor, na sledeći način: na jabukovom drvetu, dok pauk plete svoju mrežu, i jedan 

vredan crv na jabuci, dolete komarac, i upeca se u paukovu mrežu, ku će, šta će, poče komarac, sa 

svojom pričom na sav glas u nadi, da ga čuje pauk, pa kaže: kako je odleteo u Crveni krst, i sleteo na 

ljudski kaži prst, čovek me uoči, te me pljunu pravo u lice, ja nisam mogao, da se pomerim s' mesta, dok 

mi se ne osuse krila, i vremenom odletim iz Crvenog krsta, i uputim se u crkvu, da se napijem crkvenog 

vina, taman što sam počeo, da pijem vino u crkvi, naidje pop, te sam rešio, da se ispovedam popu, ja 

jesam bio pri čistoj svesti, i jesam bio pri zdravoj pameti, tako: da sav svoj imetak, i ušteđevinu 

prepisujem bogu, osim ako pop, ne postane običan čovek, i imam poslednju želju, kaže upecan komarac 

u paukovoj mreži, da želi svoju slobodu, da žali za životom, kaže crv na jabuci, hoće to, kada je: 

samoubica komarac, pauk kaže: da crv, više ne glanca jabuku, a oslobodice komarca, pod uslovom, da 

kaže, kako se zvao pop, Armagedon.