Blog

Kad bismo znali da smo sve što nam se u životu događa izabrali mi sami i na nama je da kreiramo svoj život, biramo svoju okolinu i naš odnos s njom. U tom idealnom svetu  sami uticemo  na svoje ponašanje i vlasnici smo svojih emocija.

Želim da pitam devojke - slobodne žene - da li se i vama dešava ova priča ... 
Upoznate nekog,izađete,zove vas,budi vas za posao,pokazuje vam pažnju,imate utisak da ste srele pravu osobu ,a onda posle dva - tri meseca lik se menja . Ne zove vas više često,ima obaveze za koje niste ni znale da postoje . Važniji su mu mama,sestra,drugarica,poznanica ,a možda i ljubavnica od vas .... I onda na kraju vas ostavi sa rečima - Ti nisi ono što sam mislio da jesi .... Šta oni misle da jesmo? 
Priča mi se ponovila par puta i pitam se da li sam ja luda ili šta ....
Pri tom su iz uglavnom Ok porodica ,imaju normalne sestre koje su udate i imaju decu i sasvim su Ok žene .... 
Ni jednog nisam stigla da pitam - Kako bi se vi osećali da su vaše sestre našle nekog poput vas ? 
Klonirani moroni !
I ovde nema izuzetaka .... 
Izuzeci su oženjeni i imaju decu i žene - ne glupiraju se sa strane .... 
(pričam iz sopstvenog iskustva)

Ljude gledamo isključivo prema našem interesu, Prema našim simpatijama i empatijama.

Prema tome kako se ponašaju prema nama.

To je jedini paametar ka onima koje poznajemo lično.

Onima za koje smo čuli, sudimo prema onome šta nam se dopada kod njih ili ne.

Ko smo mi u svemu tome?

Kakvi smo mi?

ONO SMO ŠTO SMO PREMA DRUGIMA!

Naslov je mog bloga napisanog pre nekoliko godina.

I sada se slažem. Samo bih dodala...

Ono smo što smo prema onima koji nam nisu simpatični. Prema onima koje kritikujemo. U stanju smo da ih stavimo na stub srama!

Iako veoma često sudimo  baš kao i oni!

Ono smo što smo prema onima koje ponižavamo,preziremo...

Lako je smešiti se onom ko se smeši tebi!

Nasmešti se međutim onome ko bi te uzeo u svoje razjapjene čeljusti, prava je umetnost!

Ono smo što smo prema drugima.

Onima koji nam pomeraju granice vidika!

Ono smo što smo prema sebi!

Sreli smo se bas onda kada smo se trebali sresti. Na samoj granici izmedju jave i sna. Odjednom, neocekivano, iznenada. Cekala sam te, znala sam da ces doci, samo nisam znala kada. Imala sam, cak, spremljen i govor. Svaku rijec koju cu ti reci naucila sam napamet. Ali sada kada ih trebam izreci, ja nemam glas, ja ne mogu izustiti ni jednu jedinu rijec . Muk. Tisina. Ti i ja i vrijeme u bezvremenu. Ne, nismo se dotakli rukama ali smo se milovali dusama prisjecajuci se svih zivota u kojima smo nekada zivjeli, ponovo budeci svaku emociju koju smo u njima iskusili. Prijala je ta toplina kojom si me grijao. Bila je poput neke arije koja te besciljo nosi, a ti se samo tako prepustis i vrtis, vrtis vrtis... poput perja i ne zelis da stane. Bojis se ako stane, ako, cak i na trenutak otvoris oci, magija ce nestati. Nestat' ce ono sto si tako dugo trazio, i sada kada je tu, ti ne zelis da to pustis...Pocet' ce otkucavati vrijeme.- TIK-TAK-TIK-TAK....Zazmirila sam jako ,jos jace, najjace sto mogu i u toj tami gledala sam u obrise tvoga lica. Pokusala sam osmjehom da ti iskazem radost zbog tvog dolaska. Nisu mi trebale oci da te vidim, nisu mi trebale ruke da te grlim , nije mi trebalo srce da te volim. A sve sam to cinila . Oh kako je lijepo bivati u vremenu bez vremena....Cinio si se , nekako, dalekim a opet blizim nego bilo ko. Izvadio si…

Kad zaspe mesec
noć postaje tajna.
Oči trepću blizu neba
prema srećnim zvezdama.

Detinjast osmeh daleko se čuje,
kroz mnoga nadanja i tajnih čarolija
zora u lepšim snovima sanja ljubi svog bližnjeg.

Jeka dva veka udaljena od svoje časti,
dva veka od svoje ljubavi u pogledu skrivena kroz mnogo nadanja
  prekrasnoj boji glasa u praznoj dolini lepše sanjaju,
među šarenim slikama slatkom osmehu časnijoj tišini ispod duge.

Muzika slična oproštaju kaplje po parketu.

Klovnovi teku arenom čekanja i otužnog ćutanja.

Smrznuto, plavi se nebo kroz miris udaljenosti.

Gole se mrtvi bagrenovi iznad mraka.

Pohotna stepeništa odlaska pojela su želje pokretom gladnih čeljusti.

Misli su bolesne u bespuću kruga ispletenog lažnim moralom.

Neću da moram, hoću da mogu.

U dolini sopstvene senke i gneva.

Ostajem i odlazim u isto vreme.

A ,kada smo to mi zene zaljubljene?

Onda kada sretnemo muskarca cvrste ruke ali koji zna njome da miluje i to tako nezno da pozelis da u takvim rukama ostanemo za uvek!

Onda kada cujemo jak glas  ali onaj koji ne vice i ne preti  vec onaj koji tom  snagom sapuce tu odmah ispod uha gde smo posebno osetljive na sapat a ne kako neki misle da sapat direktno preko bubne opne dopire do srca.

Mi ,zene se najcesce zaljubimo ,bar ja u one muskarce koji su snazni prema svima a slabi samo prema nama .

Zaljubimo se u one "sampione " zivota  koji ne treniraju mnogo da bi to postali ,jednostavno  izadju na teren i pobede!

Zaljubimo se najpre u one koji zanaju da je "laka zena" "kucka " koja se daje svima  a prava DAMA bira kome ce da bude "kucka"!

Тихо ћу ти рећи мада знам да знаш.

Неко одозго ти залепи сенку као колаж.

Престанеш да слушаш веселе песме.

Почнеш мучити молити и плаћати оркестре .

Издаш себе наду нађеш у пићу никад доста мислиш стварност заборавићу.

Белу ми мајка она кошуљу пегла и каже немој до зоре, а неће спавати целе ноћи чекаће кораке моје.

Постанеш роб и повратка нема она сенка никад недрема.

Кад останеш сам и схватиш боље да неиштеш и вече срамиш,већ је касно потрошен сјај живота у томе је канда и лепота.

Gledam danas na jednom desavanju u tzv uspesne. Svi obuceni u skupe odece. Imaju dobre plate. Prevrcu ocima i jedu jedni druge. 

Pre toga posmatrah prosecne ljude h busevima, kancalarijama, marketima... 

Svako od njih ima svoje probleme. Pravi problemi nikoga ne zaobilaze. Ostale smo mi samo umislili i izmislili. 

I pitam se ko je uspesan? 

 Neko sa velikom platom, dobrim poslom, stanom... 

Neko ko prozdire svakodnevno sam sebe i nikad mu nista nije dovoljno. 

Ili neko ko... 

Se budi sa osmehom na licu i raduje zivotu? 

I sta je uopste parametar uspeha? 

Licno ja najsrecnija sam bila kada nisam imala gotovo nista. 

A imala ljubav. 

Za svakog je sreca nesto drugo. 

Cesto su oni koji naizgled imaju sve najnesrecniji. 

Uspeh je kad... 

Volis i kad si voljen. 

Kada se radujes zivotu. 

Kada si zdrav. 

Kada pogledas u svoje dete koje ti se osmehuje. 

Sve ostalo dodje i prodje. Ne broji se. 

Ni izmisljene pozicije ni skupa gsrderoba ni sve veze u gradu ni kreditne kartice... 

Nista se ne racuna. 

Jedino... 

Vera i ljubav. 

Ako ih imate uspeli ste! 

Nedostižna milost sen jedne mladosti-
zakrivljena u svojim tihim manama,
sakrivena među mnogim kajanjima
nestala u večnim lažima uskim prolazima.

Zlobom hrani svoje srce zamračenim pravcima,
u susretu budućnosti nepostojeće granice.
Prizor nestašni prozor uma,od svetlosti stvoren,
sakriven među rasutim parčadima razbijenog stakla-
na rubu beskraja u hladnom srcu umire poslednja nada.