Blog

Zašto je more toliko valovito
Kad ga crni oblaci obasjavaju
Pred oluju u svojoj samoći.

Obale trunu na ispranom kamenu,
Na ogledalu mutne vode,gde sunce miluje
Poslednje zbogom u začaranom čekanju.

Ljubav promiče u svom neznanju
Kao crno mastilo ispisano perom,
Na belom papiru ugašenom zvezdom.

Lepo je znati da je 14 Februar Dan zaljubljenih ali je neophodno setiti se da je 15 Februar posvecen onima koji su imali manje srece u zivotu ,deci oboleloj od Cancera i njihovim Porodicama i uciniti bar na ovaj dan nesto za njih.Koliko god da donirate bilo kojoj decijoj Organizaciji za borbu protiv malignih bolesti u zemlji ili svetu ucinili ste mnogo za zivote koji bez nase pomoci prete da se ugase pre nego sto su poceli.

Osmeh uopšte nije loš početak prijateljstva, a daleko je najbolji završetak istog. Prijatelje biram po dobrom karakteru, poznanike po lepom izgledu , a neprijatelje po visokoj inteligenciji. Čovek ne može da bude previše obazriv u izboru neprijatelja. Nemam nijednog koji je budala ,jer nemam vremena da se "nosim " sa onima od kojih je i Bog odavno digao ruke.

Srce sanja glasne korake-
što se pružaju niz svetlosti zore,
u mračnim pohodima žudnih snova.

Samoća beži u prilivu slabosti,
u nesanici skriva svoje tajne,
zatrpane mudrošću u izgubljenom vremenu.

Oči tople u plahu suznih sjena,
u bolu tužnih imena,ožalošćena
nepoznatih spomenara u blagosti snova.

Jer je nova godina več prošla ,želim tu svima sretnu novu godunu 2020 sa puno uspjeha, sreče a ponajviše zdravlja.

Kišne noći oplakuju zatvorenih očiju
Vreme u kojem nema povratka.
U noćima dalekog nemira u zemlji zaborava.
Neznani junaci sa bistrim pogledima čistog nemira
Među olujnim jecajima pod nevidljivim uglovima čežnje.

Strpljivost srca u nemirnim otkucajima zadatim bolom,
U bedrima slika dalekih krikova koji opstaju u samoći
Kao proljetno sunce u tuđim mislima na rubu propasti.
Oluja ponizno stoji među mirom sebe, sačekuje svoju smrtnost
Među žednim bezizlaznim mrkim šumama dalekim kajanjem,
Budno stoji i prati svoju slabost kao prosijak kasnom buđenju.

 Prelistavam ove blogove i jedino sto nalazim su vicevi,citati i ljubavno pateticne pesme koje vriste " Ja sam usamljen i hocu cke " ! 

 Evo nesto malo drugacije.Radi se,kao sto se vidi iz naslova,o java programiranju.Zelim da cujem vasa iskustva,ako imate nemoj te pistati kako je vas "drug, drugarica ,decko,devojka,ljubavnik ili ljubavnica" postao programer i drma ozbiljnu lovu.Hocu da cujem iskustva programera,a da se nelazemo programeri su pomalo usamljena vrsta i vise po ovakvim sajtovima,koja su za i protiv upustanja u programiranje,koje su crvene zastavice u tom segmentu zivota (imam u sebi da budem programer,nemam u sebi da budem programer),nasta treba obratiti posebnu pazanju i sta vas je privuklo programiranju.Isto tako me zanima i samam struktura pri procetku poslovne karijere kao programer,pod tim mislim koji su kvaliteti koji se ocekuju od JUNIOR startera i kako izbeci zamke orobljavnja velikih kompanija koje zele da iscede sve sto mogu iz jednom mladog entuzijaste koji se tek propinje na merdevine programiranja i kako prosto osigurati dobar oslonac i zastiti sebe i svoje interese kao start up programer,na koje nacine su vas izrabljivali,pod kojim izgovorima su vas drzali ili kako su neke kompanije vas uzdigle na zavidne nivoe programiranja kao i sve ostalo sto vam padne napamet.. Slobodno u komentarima ostavljaj te svoja iskustva i sve sto vam je zanimljivo za komentarisati da i ostali ljudi koji se mozda razmisljaju upustiti u te vode dobiju first view kako sve to izgleda i cemu mogu da se nadaju ili cak i oni koji su se…

Svetlucavo usamljeno ogledalo detinjaste duše
Luta naokolo u sjaju nedokučive tišine.
U daljini prolazi čisti nasmijani u predvečerje,
Bistri kao nečujan život okovečan dobrotom-
Imenom urezano u stjenu,ispisano čistom savešću.

Plovi u zagrljaju dubokim mislima s mirisom suza,
Lepa,izgubljena u časnom imenu nevine strasti,
U plamenom žalu neljubljene i nepovratnom otkucaju.
Ljubav kao čestica u zrnu peska izgubljena sećanjima,
u moru snova, žednom večnosti bez imalo svetlosti u slepim očima.

U ŽIVOTU SVOME LJUBIH SAMO MALO,

JEDVA NA DVE RUKE DA JE BROJAT STALO,

KAŽU LJUDI: MOGAO SI I STOPUT TOLIKO,

AL ZADOVOLJAN TAD NE BI BIO NIKO.

KADA LJUBIH, ČINJEH IZ  SVE SNAGE JAKO,

LUDOVAH I VOLJEH BEZ KRAJNOSTI TAKO,

U ŽENE PRELEPE SE ZALJUBLJIVAH LAKO,

SA MNOM UVEK VRELO, A NIKADA MLAKO.

DAVAO SAM ŽENAMA I SNOVE I GRUDI,

NOĆI SA ZVEZDAMA, JUTRO ŠTO SE RUDI,

POMAMLJENO SRCE PRUŽAO NA DLANU,

SVE LEPOTE SVETA NA NJEGA DA STANU.

KADA VOLJEH-BEŠE TO DO IVICE BOLA,

NIKAD KUKAVIČKI DA SE DAJEM POLA,

UVEK CELOG MENE  IMALE SU DAME,

GUSTIRAJUĆI ME POLAKO NISU BILE SAME.

NE MOGU SE ŽALITI, DOBIO SAM I JA,

UŽITAKA MUŠKIJIH U NOĆIMA BEZ SNA,

NEPRESUŽNIH IZVORA SA NJIHOVIH TELA,

GRUDI KO PLANINA I DUBOKIH VRELA.

UPIJAO  GREHOM SVU NJIHOVU MLADOST,

DAVAO ZA UZVRAT OD ŽIVOTA RADOST,

NA VRHUNCU STRASTI PONEKAD ZNASMO,

OD UMORA SILNIJEG NA KOLENA - PASMO.

I KO SME TVRDITI  DA ĆU SADA STATI,

LJUBAV MORA ČEŽNJU STARU DA MI VRATI,

DA MI STAROST OVU ŠTO POLAKO ZRIJE,

PRETVORI U ONU ŠTO LJUBITI LUDO SMIJE.

Neka ostanu ludi dani
Što sviraju melodiju jutra,
Pesmom dozivaju svitanje
Na četri strane sveta.

Srce za ljubavi traga,
Lepotom ispunjava zadovoljstvo,
Zvezdanim stazama traži sreću,
Svu noć traga za budnim snom.

A te oči lutajući spomenari
U večnosti pustoj skriveni od žala,
Slutnjom šapnu vezanim lancima,
A vreme beskrajno luta uz radost i neudoljiv šarm.