Blog
Ako te nekad stisne dodir tuđe ruke-
S hladnim zagrljajem u izgubljenim sjenama,
U nedužnim očima skriveno među porocima,
Preumornim srcem pokraj belih zastava-
Što nude predaju i srce brže zakuca,
Zavladaj svojom veštinom primi milost.
Ako te nekad budu pitali gde idu tvoji spori koraci,
Praćeni svojom senkom u tišini noćnoj šetnji,
Ulicama zatrpanim prazninom izgubljenih pogleda.
Svetlosti što se krišom pojavljuje i nestaje-
U tišini pogleda,zatrpani svitanjem, osenčeni večnosti.
Tako i nikako drugačije! ❤️☯️⚓️
Šta je vibracioni potpis čoveka
Sredinom dvadesetog veka, fizičari su dokazali da na kvantnom
nivou, svi fizički objekti se sastoje od energije.
Sama po sebi ona je neutralna, niti pozitivna, niti negativna.
Prema zakonu univerzuma energija je stalno u pokretu.
Ako protok energije u tjelu čovjeka prestane ili neispravno radi -
to dovodi do problema sa zdravljem, finansijama, odnosima.
Kolebanje energetskog polja stvara vibraciju. Vibracija - to je
signal koji šalje čovek.
Kvalitet i pravac vibracije zavisi od njene frekvencije.
Frekvencija određuje amplitudu oscilovanja i talasnu dužinu.
Što je čovjek na višem nivou razvoja, što je viši njegov vibracioni
nivo, tim je veća frekvencija oscilacije njegovog energetskog
polja. Čovek - je radio stanica, koja šalje signal spolja i prima
ga natrag.
Taj signal je vibracioni potpis čoveka. On je jedinstven za svakog
i čini da se razlikujemo međusobno.
Ukoliko tim signalom ,vibracionim potpisom nama vojstvenim
uspemo da negativnu energiju zamenimo pozitivnim vibracijama
koje emitujemo u smislu energije u kosmos koji nas okruzuje
dobijamo tu pozitivnu energiju natrag u svim oblastima zivota
u kojima nam lose ide jer projektujemo svoju negativnu
energiju u stvarnost.
ПОВРАТАК
Јуни је. Облачно и спарно да попиздиш. У храм Светог Саве на Врачару улази висока и витка девојка кратке црне косе, крупних зелених бадемастих очију на овалном лицу златасте боје. Носи белу поцепану мајицу и на коленима закрпљене фармерке. На тренутак је застала да стави црну мараму на главу, толико је могла себи да дозволи да испоштује древна правила њених предака. Кад је стигла до иконе Светог Саве, прекрстила се и пољубила је испуњена чудном, тихом радошћу. Сад је знала да је стигла кући... Све то у шоку гледа високи проседи брадати свештеник стојећи поред триптиха. Кроз главу му лете успомене: Њу Орлеанс 70-тих година прошлог века, џез барови, виканске продавнице пуне мамипара за лаковерне и сујеверне купце, девојка у длаку иста као она коју гледа, њихове љубави, радости кад би били заједно, дивљег секса пуног крви, вриштања и оргазмова помешаних са слатком дозом бола. Протресао је главом отресајући успомене попут мокрог пса. „Милице...“, прошапутао је промуклим гласом пуним бола и радости. „Молим, брате мој?“, одазвала се мирно девојка баршунастим гласом сад га гледајући. Тргао се као громом погођен чувши јој глас. „Ти ниси она...“, и даље је шапутао немоћан да поверује рођеним очима. „О, јесам, брате мили,“, шапнула је прилазећи му грациозним корацима балерине успут скидајући мараму са главе и гурајући је у задњи џеп фармерки. Накривила је главу попут радознале птичице милујући га осетљивим прстима по брадатом образу. „Остарио си, бато,“, рекла је тужно. „Зашто, Бојане? Могли смо имати све, а…
Dobro jutro svima onima koji jedva čekaju da se vrate donekle.
Onima koji su prestali da vole i koji su počeli da mrze. Dobro
jutro i onima koji ne znaju da su se rodili lišeni slobode i onima
koji su se rodili da se bore za slobodu. Dobro jutro dragoj
miliciji, emigrantima, dispečerima, službenicima u državnim
firmama, onima koji jedu bureke i onima koji žvaću kinou....
I vama dobro ljudi
Koji k...se desio sa ovim svetom??? Napraviš profil u nadi da ćeš upoznati nekoga zanimljivog, ljudi se javljaju sa:
-Da li voliš analni sex?
-Ušao bih u tebe kao crvena armija u zgradu bla bla...
-Da li bi se udala za mene, imam sto godina i xyz dece?
Brateeeee, zar neme niko normalan grrrr
Ne trebaju skupa kola, ne treba ni stan
stan,
Ne treba mi puno toga da ostvarim san,
Ne treba mi brdo para, niti sto drugara,
Samo ti mi trebas dušo, ostalo me smara.
Ne treba mi crkva, ja sam s tobom našla spas,
Ne treba mi partija, tebi dajem glas.
Ne treba mi škola i bez nje ja dobro znam,
Dok je meni tebe, dragi, nećeš biti
sam.
Ne treba ti droga da bi stigao do Boga,
Ne treba ti rakija,tebi treba
moja magija,
Ne treba ti vojska, ratovanje tebi
škodi,
Ja sa tobom ljubav vodim, samo to ti godi.
Ne treba mi popularnost, da me svako zna,
Ne treba mi tudja pažnja, samo ja sam tebi
važna.
Ne treba mi da ti pišem da te volim ja,
ne treba, jer to i sam znaš …..
Prizivaju te usne
Dehidrirane, isušene
Od alkohola
I pokretačkog bola
Telo iscrpljeno od igre
Da je samo malo vutre
Dim bi me odneo
Pozdrav bi ti preneo
Nećeš doći, nećeš se javiti
Moje greške, tvoj greh
A mogli smo stvoriti Svet,
Ovako sačuvaj osmeh
U gradu izlazećeg sunca-
Postoje žarke boje, kraljevi svog vremena,
Tamo gde cveće naširoko cveta u raznim bojama i oblicima,
Na Mirisnim poljima što se vetrom širi i ljubav donosi.
Cvrkut različitih ptica u gradu srećnih ljudi zaliveno
dobrotom.
Uskih prolaznih ulica,nevinih i blagih osmeha razlivenih u
nežnosti,
Dobrotom koja usrećuje, magijom koja stvara neviđena čuda u duši
običnog čoveka.
Postoje i mali ljudi koji se skrivaju kao srodni
tragači,skriveni pred svojom senkom,
Mali tragači zaljubljeni u stvarnost u slapovima žurnih
reka,bistrih zvezda,
U Valovima današnjih zora, prelepih noći, gospodari svog
vremena.