Blog
Na svakom jutru koje docekam, sa radoscu se zahvalim Gospodu sto je tako -kako jeste ,i ne trazim bolje ,ali se i obavezno podsetim citajuci ovo -sta mi je sve zabranjeno u danu koji je preda mnom-da ne zaboravim ."Zabranjeno je plakati bez pouke, probuditi se, a ne znati što sa sobom, bojati se osobnih uspomena. Zabranjeno je ne boriti se za ono što želiš, odustati od svega zbog straha, snove ne pretvoriti u stvarnost. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokušavati sačuvati zajedničke uspomene i zvati ih samo onda kada su ti potrebni. Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti je stalo, izigravati drugu osobu da bi te pamtili, zaboraviti na one kojima je zaista stalo do tebe. Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču, ne imati vremena za ljude kojima si potreban, ne razumjeti da ono što ti život daje, to i uzima. Zabranjeno je otjerati nekog s kim se nisi pomirio, zaboraviti njegove oči i osmijeh. Zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost i zamijeniti je njegovom sadašnjošću. Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge, misliti da je njihov život manje vredan od tvojeg, ne spoznati da svatko ima svoj put i sreću. Zabranjeno je ne činiti stvari za samog sebe, bojati se života i obaveza, ne živjeti svaki dan kao da ti je posljednji. Zabranjeno je ne tražiti sreću, ne živjeti život s pozitivnim stavom, ne misliti da uvijek možemo biti bolji. Zabranjeno je ne znati da bez tebe ovaj svijet ne bi…
Nekvalitetna , nedovoljno dobra ,lose bleji, vime usahlo ,vuna se ucebila ,sve sto ostavlja za sobom su ne brojeni brabonjci Naime, kao što svi dobro znamo najkvalitetnije jagnjeće meso se proizvodi na planinskim visoravnima, gde jaganjci mogu na miru da pasu najfiniju planinsku travu, gledaju svoja posla i da ne budu hranjeni raznim koncentratima i aditivima koja im kasnije samo kvare ukus dok se nalaze na našoj trpezi. Nikada se ne može porediti planinsko jagnje sa onim koje je odraslo na močvarnim ravničarskim površinama, pa se stoga često može i osim klasičnog mirisa mesa naći još neki šmek, doduše nepoželjan.
Zato ,ljudi u nasim krajevima koji su dobri poznavaoci kvalitetnih mesa i koje ne zavarava blejanje i zvono na ovci koje ova kopira cak i sa lakookih srna se odlucuju umesto gajenja prostih i tupavih ravnicarskih ovaca za domace krmace tipa Mangulica koje mada su patuljaste u odnosu na Iberijsku svinju i imaju manji procenat masti u glavi koja je delikates svakog dobrog Skembeta ali imaju trbusinu koja se lepi za kicmu otromboljena ali mesnata i male patuljaste butke koje zajedno sa papcima vise u svakoj boljoj mesari.Seljaci ih hrane pomijama ali ih puste i u slobodan hod po seoskim djubristima , koje je narocito bogato hranljivim materijama i pod vedrim nebom bogatim kiseonikom i ova dva elementa ,vedro nebo i slobodan hod po…
Čuma je ružna baba buljavih očiju i raščupane kose koja nekada u beloj ili crnoj odeći dolazi. Nekada kao nevidljiva , nekada sasvim naga. Voli da je ljudi nose na leđima.
Tamo kuda ona prođe ostaje samo pomor i smrad .
Ona u kuću dolazi noću sa tavana ili kroz dimnjak. I zato je ona…….. džiber,kučka,ambulje,ćaknuta,čandrk,daba,drapadjoza,flojsa,fasada,gaba,gamad,gnjida,hoćka,kenjara,isprdak, krampus…
EVANDJELJE PO MATEJU
...„Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje ..............."
TUMACENJE U DUHU MASE I POJEDINCA KOJI GA SLEDE !
"Da zna svinja sta je dinja ,ne bi jela g*na "
KAKVE SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT.
Na slovo SCH-S
Skobalj
Ružnija od krndelja, a lepša od nejeba. Za razliku od krndelja ni alkohol ne pomaže.
Ne može se opisati.
SKLOPOCIJA
U svom zvornom znacenju izraz oznacava sva ona razdrndana ,stara neskladno sastavljena vozila koja utegnuta srafovima sa Buvljih pijaca krstare po neravnim i dotrajalim putevima Srbije . Vozaci takvih auta misle ako su putevi dotrajali dobro je bilo sta da se kotrlja ,
Medjutim kako smo mi Balkanci a narocito Srbi ,duhovit narod
,ovim izrazom se opisuje i ruzna ,blentava rastelovana
zena ciji ce te visualni identitet pokusati sto pre da
zaboravite ma koliko se ona trudila da vam ga nametne ..
A lovac opet vuče poteze - zato
svoj trag krijem,
zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem
treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi,
napravi od života nešto ili batali - u univerzumu, mi smo
mali.
Iskustvo stihove kali - da bi veći postali, opstali.
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
da bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka budućnosti?
Ako smatrate da su jedini ratovi oni sa oružjem, varate se.
Ratova ima među ljubavima, prijateljstvima, kolegama...i baš jedan takav odigrao se kod tamo gde radim.
Jednom prilikom, uskoro ću vam detaljnije ispričati kako se sve odvijalo.
Ono što ću vam sada napisati jeste da sam tokom 5 i više godina borbe vredno radila i neprestano se pitala šta sam skrivila da ne mogu da se pomaknem iz jedne tačke i napredujem.
Kada ti neko ponavlja da si najgori uporno mozak se blokira. Iako znate i sami da sam uvek imala sopstveni stav,mišljenje...i da na to ne može da utiče okruženje kada si neprestano okružen spletkama i primitivizmom jednostavno ti crpi svu pozitivnu energiju iz uma.
Tokom tog perioda, zarobljeništva kako ga ja nazivam, izgubila sam volju i veru za mnogo čim. Za svim onim lepim što me hranilo za života. Čak sam prestala jedno vreme i da pišem.
Utehu sam pronalazila u putovanjima ali ona nisu bila dovoljna.
Tokom tog perioda sam se razbolela, opadala mi kosa, i imala niz propatnih pojava...
Sada se sve završilo.
Saznalo se doznalo ko je ko i šta je šta.
Postavilo se sve na mesto.
Rat se završio.
Osećala sam se prilično čudno.
Toliko isrpljeno od borbe da nisam ni imala snage da se radujem pobedi.
Ali pobedila sam. Gotovo je. Kraj!
Nema više! Neće više ni biti jer sam naučila.
A onda mi na pamet pade...
Ali kako mogu da budem pobogu pobednik?
Pa tokom borbe sam prestala da verujem u sve!
…
ON..."
JA.."Da i cizme ,manje sa stiklom a vise sa mamuzama ,i bic uz sedlo, kada konj zastane u kasu da mu na vreme dam impuls da razume sta ga to razlikuje od magarca ,naime kas "!
Lako bih izašla na kraj sa krajem
sad kad sam te prebolela.
Lako bih mogla dići ruke od sebe
neosetljiva, neranjiva... bez nadanja...
Sve sam zaboravila
i kako se piše i izmišlja pesma,
i kako se bez snova sanja.
Natežem se sa rečima
i istinom,
i lažem kao pas
ili pesnik,
do poslednjeg stiha i daha,
da sam živa
i da opet mogu voleti nekog,
i da mogu umreti kad god hoću,
a neću čak ni to,
čekajući tebe...