Blog
Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto gde bi otišao.
Što zovemo početkom često je i kraj. I dokrajčiti nešto znači novi početak.
Da bi opstao ne treba ti sposobnost pamćenja, nego sposobnost zaboravljanja.
Život jedino možeš razumeti unazad, ali mora se živeti unapred.......
Još danas 39!
E dragi moji...
Povodom kraja svojih tridesetih napisaću vam 4 stvari. Po jednu za svaku deceniju koju naučih:)
Za razliku od malograđanstine kojom sam okružena, ja svoje godine obožavam i ponosna sam na njih kao i na sve što sam postigla!
Posebno sam ponosna na svoje dete a onda i na one pozitivne ljude koje sam oko sebe okupila!
Dakle šta naučih....
1) VOLETI SEBE
Voleti sebe u svakom smislu. Brinuti se o sebi. Poštovati sebe.Ne kriviti sebe! Jer sve što smo radili u trenutku kada smo radili mislili smo da je najbolje za nas!
Dakle voleti sebe je osnova čitavog života!
Nemojte očekivati iko da vas poštuje i voli ako to ne činite sami!
2) RADITI ONO ŠTO VOLIŠ!
Nemamo svi priliku da se bavimo onim što volimo ili za šta smo školovani ali raditi ono što volimo koliko god više možemo...šta god to bilo. Dokle god to radimo...živimo!
3) DOK DOSEŽEMO ONO ŠTO NEMAMO, REDOVNO ZBRAJATI ONO ŠTO IMAMO!
Zamislite kako bi bilo da dobijete milion dolara a izgubite makar jednu od važnih stvari!
Dok se borimo za ono što nemamo propuštamo da uživamo u onom što imamo!
I naizad...
4) BUDALA ĆE UVEK BITI
Ali budete li se spuštali na njihov nivo i komunikaciju rizikujete da postanete jedna od njih!
Dakle život posmatrajte sa visine!
Ne u smislu da ste bolji od drugih već kao predstavu...
Trošite energiju na vredne momente i ljude.
Budale ostavite da budu ono što jesu! Vi nemate ništa sa…
Ako te nekad stisne dodir tuđe ruke-
S hladnim zagrljajem u izgubljenim sjenama,
U nedužnim očima skriveno među porocima,
Preumornim srcem pokraj belih zastava-
Što nude predaju i srce brže zakuca,
Zavladaj svojom veštinom primi milost.
Ako te nekad budu pitali gde idu tvoji spori koraci,
Praćeni svojom senkom u tišini noćnoj šetnji,
Ulicama zatrpanim prazninom izgubljenih pogleda.
Svetlosti što se krišom pojavljuje i nestaje-
U tišini pogleda,zatrpani svitanjem, osenčeni večnosti.
ПОВРАТАК
Јуни је. Облачно и спарно да попиздиш. У храм Светог Саве на Врачару улази висока и витка девојка кратке црне косе, крупних зелених бадемастих очију на овалном лицу златасте боје. Носи белу поцепану мајицу и на коленима закрпљене фармерке. На тренутак је застала да стави црну мараму на главу, толико је могла себи да дозволи да испоштује древна правила њених предака. Кад је стигла до иконе Светог Саве, прекрстила се и пољубила је испуњена чудном, тихом радошћу. Сад је знала да је стигла кући... Све то у шоку гледа високи проседи брадати свештеник стојећи поред триптиха. Кроз главу му лете успомене: Њу Орлеанс 70-тих година прошлог века, џез барови, виканске продавнице пуне мамипара за лаковерне и сујеверне купце, девојка у длаку иста као она коју гледа, њихове љубави, радости кад би били заједно, дивљег секса пуног крви, вриштања и оргазмова помешаних са слатком дозом бола. Протресао је главом отресајући успомене попут мокрог пса. „Милице...“, прошапутао је промуклим гласом пуним бола и радости. „Молим, брате мој?“, одазвала се мирно девојка баршунастим гласом сад га гледајући. Тргао се као громом погођен чувши јој глас. „Ти ниси она...“, и даље је шапутао немоћан да поверује рођеним очима. „О, јесам, брате мили,“, шапнула је прилазећи му грациозним корацима балерине успут скидајући мараму са главе и гурајући је у задњи џеп фармерки. Накривила је главу попут радознале птичице милујући га осетљивим прстима по брадатом образу. „Остарио си, бато,“, рекла је тужно. „Зашто, Бојане? Могли смо имати све, а…
Koji k...se desio sa ovim svetom??? Napraviš profil u nadi da ćeš upoznati nekoga zanimljivog, ljudi se javljaju sa:
-Da li voliš analni sex?
-Ušao bih u tebe kao crvena armija u zgradu bla bla...
-Da li bi se udala za mene, imam sto godina i xyz dece?
Brateeeee, zar neme niko normalan grrrr
Ne trebaju skupa kola, ne treba ni stan
stan,
Ne treba mi puno toga da ostvarim san,
Ne treba mi brdo para, niti sto drugara,
Samo ti mi trebas dušo, ostalo me smara.
Ne treba mi crkva, ja sam s tobom našla spas,
Ne treba mi partija, tebi dajem glas.
Ne treba mi škola i bez nje ja dobro znam,
Dok je meni tebe, dragi, nećeš biti
sam.
Ne treba ti droga da bi stigao do Boga,
Ne treba ti rakija,tebi treba
moja magija,
Ne treba ti vojska, ratovanje tebi
škodi,
Ja sa tobom ljubav vodim, samo to ti godi.
Ne treba mi popularnost, da me svako zna,
Ne treba mi tudja pažnja, samo ja sam tebi
važna.
Ne treba mi da ti pišem da te volim ja,
ne treba, jer to i sam znaš …..
Prizivaju te usne
Dehidrirane, isušene
Od alkohola
I pokretačkog bola
Telo iscrpljeno od igre
Da je samo malo vutre
Dim bi me odneo
Pozdrav bi ti preneo
Nećeš doći, nećeš se javiti
Moje greške, tvoj greh
A mogli smo stvoriti Svet,
Ovako sačuvaj osmeh
U gradu izlazećeg sunca-
Postoje žarke boje, kraljevi svog vremena,
Tamo gde cveće naširoko cveta u raznim bojama i oblicima,
Na Mirisnim poljima što se vetrom širi i ljubav donosi.
Cvrkut različitih ptica u gradu srećnih ljudi zaliveno
dobrotom.
Uskih prolaznih ulica,nevinih i blagih osmeha razlivenih u
nežnosti,
Dobrotom koja usrećuje, magijom koja stvara neviđena čuda u duši
običnog čoveka.
Postoje i mali ljudi koji se skrivaju kao srodni
tragači,skriveni pred svojom senkom,
Mali tragači zaljubljeni u stvarnost u slapovima žurnih
reka,bistrih zvezda,
U Valovima današnjih zora, prelepih noći, gospodari svog
vremena.
Izumiru jesenji kišni dani,
slutnja utiša jato ptica,
s povratkom zvonjave zimskog dana.
U ljušturi starih staza, pod nebom
što drhti ljudska duša u osami i kletvi.
Besni obala,odzvanja s krikom talasa,
na krilima glasova među jezom zadrhti,
zvedanom stazom s tihom povorkom plače,
budi se uspomena u praznim gnezdama
što počiva na kamenu s imenom neznanim.
Ćutnja hropće u suzama osvešteno bolom-
u noćnim gospodarima što odlaze daleko,
ljubav tone netaknuto, umire zaboravljeno-
u osami i raskršću,pogledu i slepilu dana.
Ona me definitivno voli...
ah ta ljubav...nekad mora i da boli, ali sve je to ljubav...