Blog

Definicija -BABA SERA - je vremenom evoluirala u mnogo podvrsta:

- Fosil-Baba  -Sera je baba koja se dere usred autobusa :,,Ustaj bole me krsta, ,svinjske nogice cir,suljevi,trepavice..."
-
-Baba Sera - Roska-baba koja gleda u dlan,pasulj,kristalnu kuglu,baca cini po kucama,itd.Stariji primerak nastao iz "vestice"  koja uglavnom jase metlu po vedrom nebu i plovi po mirnom moru .

-Baba  Sera  sa siskama -baba koja zivi na  periferiji balkanskih selendri ,menja opanke pri ulasku u vece gradove za iskrivljene stiklice sto zbog tezine koja na zivoj vagi ne silazi ispod 97 kg ,sto zbog ispucalih peta , visi na internetu i pokusava polupismenost da ublazi skidajuci citate sa tog istog ,msm interneta na kome od njegove bezicne varijante ceka Princa na belom konju  ne znajuci da princevi uglavnom jasu rasne konje koji se nikada ne opterecuju tezinom preko 75 kg zbog strukture plemenitog skeleta ,a ne daj Boze da se "provoza " na Magarcu kako joj i dolikuje .. Sta bi rekli u zavicaju iz koga je potekla ostavljajuci stado zarad boljeg zivota u fabrici secerne trske na periferiji velegrada .

I 1 Jelena zena koje nema 57, Kragujevac, Srbija

"Prasica bez mane" je izuzetno obeležje Balkanskih prostora; u poslednje vreme izvesni primerci ove vrste su primećeni u urbanim sredinama, sa jasnim afinitetom prema enotekama , sarenim "buvljim " pijacama na kojima se prodaju  pocinkovane nausnice za brnjice i ostale delove  pozamasnog mesista dobrom vinu (prevashodno crvenom, a u zimskom periodu naročito kuvanom, (v. primer 2- Glog), kanibalističkim sklonostima (hrani se svim vrstama ukusno pripremljenog zutog i belog kukuruza ; i svih vrsta pomija od onomad , a osim gore pomenutog ova evolutivna vrsta mangulice vidno uživa u dugotrajnom dodiru sa udobnim foteljama/sofama/svim vrstama stolica, pa i stomatološkim.
Iako joj svetska literatura pripisuje minimalne količine holesterola izgleda pomasno i  naduveno narocito u predelu kukova  sto je opet dobro za nadimavanje i pravljenje slavskih pihtija.Ne  dajte da vas njeno domišljato zabrundavanje zavara - urbana ili ne, rutava mangulica je vazda prasica u duši koja voli vedro nebo i mirnu morsku pucinu!

Ošišala sam se danas.

Napravila kombuhu.

Perem veš.

Poštovani gospodin sin mi je umoran, pa neće doći danas da se vidimo.

Menjačnicu preselili jer mi se na ćošku ulice gradi soliter. Pokvariće mi vidik kad ga završe.

Bilo je toplo, posle onog pljuska juče.

Korona i dalje "vlada" svetom. Do kad? Ne zna se...

Ovca ravničarska

Nekvalitetna , nedovoljno dobra ,lose bleji. Naime, kao što svi dobro znamo najkvalitetnije jagnjeće meso se proizvodi na planinskim visoravnima, gde jaganjci mogu na miru da pasu najfiniju planinsku travu, gledaju svoja posla i da ne budu hranjeni raznim koncentratima i aditivima koja im kasnije samo kvare ukus dok se nalaze na našoj trpezi. Nikada se ne može porediti planinsko jagnje sa onim koje je odraslo na močvarnim ravničarskim površinama, pa se stoga često može i osim klasičnog mirisa mesa naći još neki šmek, doduše nepoželjan.

Neke se žene vatre plaše, neke vatru vole, a ima i onih žena koje vatra jesu...tako je valjda i sa muškarcima...ima onih koji se vatre plaše jer su ih učili da će se, ako žar i vatru čačkaju, upiškiti u krevet, pa vatru i u ženi gase da se ne upiške...ali se zato ne plaše da je nazovu hladnom kučkom, pošto joj toplotu i žar oduzmu i ugase...može ta žena da bude i strpljiva, može da bude i jaka, slaba, može da oprosti, može da bude sve što hoćeš, ali može i da se umori...od tebe, od sebe kakva je zbog tebe, od sebe kakva u stvari nije...od svega...može veruj mi...zato majstore, ako se vatre plašiš, obidji, ne čačkaj, jer nije svako suočavanje sa strahovima ni dobro ni korisno...nemoj posle jebiga..."(O)ženi koju voliš"Moma Stefanović

Ako ne znaš kako boli, ćuti!
Sad kada sam dobro
ne diraj me!
Ono što me boleleo 
duboko sam sahranila.
Nekako sam uspela.
Ponovo se sastavila
od delova zgaženih,
razbijenih, igužvanih,
tudjih, zalepljenih...
Od starih koje sam pokupila,
onih koje sam skupo platila.
Ono što me bolelo
duboko sam sahranila.
Ne govori, ne diši mi za vratom,
ne zalazi mi u snove.
Ne budi mi nadu,
jedva sam je uspavala...
Nekako sam uspela.
Opet pretvaram misli u reči
verujem vremenu 
i čekam da me izleči.

Onda kada naučiš da sve posmatraš sa mirom u duši i smeškom na licu...

Kada prestaneš da robuješ tuđim mišljenjima, sopstvenim iluzijama...

Kada prihvatiš prošlost i budeš srećan što si je proživeo ma kakva ona bila...

Onda kada naučiš da niko i ništa nije  vredno nije tvojih suza niti nemira...

Onda kada prestaneš da postavljaš sebi prepreke sopstvenim očekivanjima...

I kada toliko počneš da veruješ u sebe da se sve uvrede i kletve drugih ti upućene obijaju o tebe i vraćaju  kao bumerang...

Onda kada prestaneš da želiš ono što nemaš o naučiš da uživaš u onome što imaš....

Onda kada prestaneš da sudiš a osudama se samo nasmešiš...

Onda kada prestaneš da budeš zatočenih sopstvenih ideala koje si još u mladosti stvorio o ljubavi pa se o njih držao kao za krake paukove mreže...

Misliš prestaje sve?

Grešiš!

Tada sve počinje!

Tada počinje jedan nov svet

Svet o kome mnogi maštaju a nikada ga ne dosegnu jureći za ispunjavanjem tuđih očekivanja...

Tada se ne plašiš ni da umreš a život ne posmatraš kao kamen koji su ti obesili o vrat već kao krila kojima možeš da dosegneš sve ono iskreno i čisto u sebi koje mnogi za života izgube...

Tada koračaš hrabro i ponosno

Nisu ti potrebne forme da se potvrđuješ...

Dovoljno je jedno jutro. Kada su ti misli kristalne i čiste...

Tada sediš na doku obale života i posmatraš ...

SLOBODU

A ako ima nešto veće i čarobnije od ljubavi...

Onda je to ona.

Ako zaboravimo bitno,
pamteći nebitne ljude,
stvari,
poznato nešto što na površini stoji
i nikako da ispliva gore,
vrati vreme,
sate prohujale,
godine, 
reči poneke što nikad ne umiru
spavaju samo...
Vrati istinu davno izgubljenu
izmedju laži i ponosa,.
Osveži sećanja na tren,
samo na tren...
i nastavi put!

-Bilo je kisovito vreme,munje sevaju na svaki sekund i prave spektakularne lajtshow-s.Svako ko se u tom trenutku nasao na udar milosti i nemilosti kisnih valova bio je zasigurno mokar do gaca u roku od par sekundi,zato je svako trazio neko mesto gde ce moci da se sklonio od vremenske nepogode i pronasao barem minut ili dva mira u inace vrlo zanimljivom i dinamicnom danu a po neki put i par noci.

 Vrata jednog fino uredjenog kafica se otvaraju a skoro sve do jednog stola je popunjen Beogradskom omladinom koja je imala istu ideju kao i ja da se okrepim i telesno a i egoisticki pomalo dopunim malo svoje egocentricne baterije koju si bili tada pod udarom licnih problema i protracenih ljubavi.

Ulazim u lokal vrlo jako i samouvereno sa ostrim pogledom i licem smrknutijim od pogleda nasih pradedova koji su sa bajonetima trcali sa istim izrazom lica zbog ljubavi za svojim najmilijima i zemljom svojoj neponovljivom.Kratko osisan u stilu devedesetih sa istancanom linijom sa strane kao sto je popularno medju fudbalerima koje nikad nisam voleo ni da gledam ni da pratim.

Sedam za jedini prazni sto a svi pogledi su odjednom dobili nesto nesvakidasnje i vrlo zanimljivo sto ih tera na vrlo raznovrsan spektar emocija koje se bude nezavisno dali je posmatrac bio muskog ili zenskog roda.On je depikcija onoga sto svaki muskarac zeli da bude a da nije bio ni svestan toga.On je onaj lik koji iz svakog ugla drugacije izgleda i koji salje svojom pojavom signale da nije…

Da sam znala...
da svašta nešto nije sramota, da biti glup s vremena na vreme nije smak sveta, da se neke želje nikada neće ostvariti ma koliko ih želela, kao da me ni strahovi nece ubiti ma koliko od njih strepela...
da čista desetka nije dokaz pameti,da hotel sa pet zvezdica ne garantuje dobar odmor...
da ovo i ono....samo da sam znala...
manje bih se stidela i strepela, više bih se smejala i dalje putovala, bolje bih birala...ali nisam znala..