Blog

 Moze li se voleti nepoznat covek? Onaj sto mu se u oč nikada niste zagledalii, stisnuli mu ruku u znak pozdrava ili ga zagrlili? Može li se u srce uvući onaj o kome ne znamo ama baš ništa osim da postoji? Može. Taj čovek i nije toliko bitan koliko je bitna poruka koju nam prenosi. Ne o njemu samome, već o nama. To, čime nas budi i dotiče naša je suština. To što nas pokreće nije njegova snaga, već naša, zaturena u žurbi svakodnevice. I ja volim ljude. Poznate i sasvim nepoznate. Ovi prvi neretko mi pomažu da živim. Drugi mi daju razlog da se zamislim zašto sam uopšte tu. Voleti s razlogom je lepo. Voleti naizgled bez razloga početak je istinskog življenja...sebe.

Dobro, svaka od nas je imala tog nekog.

Koji nas je zavrtao,lagao,varao,obećavao...i bio jedan od naših najstrastvenijih ljubavnika.

Kontrola strašću mu je omiljena.

Ne preza ćesto ni da ponižava i vređa. Dal nekako vaspitano ili prosto...

E sad...jedno je imati jednom  drugo a jedno konstantno upadati veze sa takvim tipovima muškaraca.

Žena koja to čini često sebi ume da kaže nešto mi fali.

Nedostatak samopoštovanja rekla bih,

Međutim ovde nisam da osuđujem.

Dakle koje se žene i kada zaljubljuju u kretene?

Počeću od sebe.

Onda kada sam to činila bila sam izuzeno ranjiva, Obično bi se desilo nešto u mom životu ..nešto što bi me nateralo da se preipsutujem,,,osetim se manje vrednom,,,,

Pa bi se zakačila za prvu priliku koja mi je nudila snove od magle kako bih se iščupala iz stanja u kom sam.

Čim bi se oporavljala skidala bih ružičaste naočare, dolazila k sebi i završavala takve priče. Srećom nit ih je bilo mnogo nit su dugo trajale.

Dakle...

Ukoliko ste svesne da imate posla sa kretenom...

Pokušajte da sredite svoj život. Lako je reći naravno. Međutim mnogo teže je ušuškavati se u postelji obmane. Kasnije bude gore.

Učinite nešto za sebe.

Orijentišite se na sopstvene potrebe. Želje. Ono što možete da promenite.

Kretenu je dozvoljeno da uđe u vaš život koliko da vas prodrma.

Čim počne da vas guši sve gubi smisao,

Jasno je da ste zaljubljeni ali moram vam nešto reći..

Sa kretenima ostaju samo nesigurne žene koje ne veruju sebi i nemaju poštovanje prema sebi.

Nekada je pisala na tone blogova o ljubavi ovde.

Nakon svega toga princeza nemira je pronašla ljubav baš o kakvoj je sanjala i kakvu je opisivala u svojim blogovima.

Čuda se dešavaju. Pomislila je.

I uživala čitavih 5 godina na relaciji Beograd-Krit.

Nije više pisala. Sada je živela sve ono o ćemu je pisala.

Volela. Putovala. Razgledala.Uživala u odrastanju svoga detata. Zaposlila se u jednoj državnoj firmi u kojoj radi i danas.

Svraćala često na karike. Ali nije se usuđivala da piše o ljubavi jer ju je živela.Tek ponekad...pisala bi ono što joj je duša šaputala.

Nakon što se od svoje najveće ljubavi rastavila...

Prineca nemira je počela da gubi volju za svim. Čak i za pisanjem od koga se nije rastajala od svoje 13 te godine.

Sve se u njenom životu poremetilo te su usledili i zdravstvni problemi.

Ako nju pitate reći će vam da sve bolesti potiču od nedostatka ljubavi.

Nije bilo reći niti dela koji bi je mogli utešiti.

Nakon meseci i meseci tuge u njen život ušao je advokat.

Ni menje ni više njen drug iz fakultetske klupe.

Princeza je ponovo nekako  vratila veru u ljubav,život,ljude.

No...nikada nije prebolela onu ljubav zbog koje se razbolela.

I tako...

Ako ste se pitali gde je bila eto...

A gde je sada?

Krstairi po Atini, Kritu i Rodosu.

Uči.

Vaspitava.

Uživa.

Radi.

Voli.

Živi.

I uskoro se vraća da vam piše o svemu tome.

Sve vas voli ....

PRINCEZA NEMIRA

Dođem,bacim pogled na blog ,vidim šta se dešava ,ostavim dragim ljudima poruku  .... I opet nestanem . Većina koji treba da e nađu znaju kako  - i sa njima i jesam u kontaktu i bez Karika . Oni drugi i ne moraju da znaju ništa o meni  - jer ni ne trebaju svi da sve znaju ,zar ne? Elem ,ovo je meni najjvažnije . ovo je meni najjbitnije ... Ne tražim ni muža,ni dečka,ni ljubavnika ni poznanika .... Imam svoj mikrosvet u kojem obitavam i gde ponekog pisca pustim da bude deo moje ekipe i ja njegove ,a za drugo  - znate i sami da nisam  ...

Odmotavamo veliko klupko nasih zivota.Cesto!
Suocavamo se sa bezbroj lazi i istina.
Da li bismo ponovo ucinili isto?
Sigurno ne!Svako odstojanje donosi nov stav,zakljucak,odnos ili misljenje.
Samo po nesto od toga verno ostaje u nama zauvek isto.
O lazima necu govoriti.One su uvek nepotreban dodatak.Ne sluze bilo cemu sto nas cini boljim .Kratkotrajno ulete kao cilj ili izlaz i pokvare sustinu.
Jutros me opsedaju istine.Izrecene su u momentu duboke potrebe svakog od nas.Sta nam to donesu ili odnesu istine iz naseg zivota.Da li prekidaju ili prebojavaju klupko naseg trajanja?
Sta sve mogu biti istine u nama?
Mogu biti samo slutnja!
Mogu biti inspiracija!
Cesto postaju i ostaju zabluda.
Retko se pretvore u uverenja.
Istine su oni virovi u kojima tonemo ili trazimo spas.
Istine su najlepsi deo nas.Ako njih nema...mi postajemo jeftini glumci u trecerazrednom pozoristu.

Kako su teške ove doline
što se slevaju drumovima,
na vrhovima planina.
Pogledima do čistog neba-
samo pustoš bez milosti.

Kako su teški dani što polako izumiru,
nestaju u pijanim isrošenim koracima.
Milost u žudnji ljubav potražuje,
u skraćenim nedokočuvim danima samoće.

Kako je težak taj trenutak
među dolinom suza,među tuđim beskrajom,
u sitnim satima, belim senkama bez mislosti-
otuđeno i sakriveno u prugama sitnog zadovoljstva.

Kad odlaziš u daljini se čuje
odjek jedne male neispunjene želje,
dug put u crvenim rascvetanim stazama
natopljeno kišnim kapima iz tuđih očiju.
 
Iznad neba nečiji te pogled prati,
izgubljen u svojoj samoći potpuno same
na istoj cesti gde se tragovi ne vide.

Srušeni mostovi jedne mladosti,
u satima izgubljene ljubavi.
Misli kao jedra podignuto plove
među dalekim snovima što u pepelu izniče,
gorka istina tiho prolazi tako prazno,tako mračno.    

Ako sretneš me takvu
uplašenu zbog nekih uspomena,
javi se samo i produži.
Ne diraj u nedirano...
Neke se žene ne vraćaju kroz vremena,
one su beskraj,
večna čežnja i nadanje...
i nezaborav jednog trena...

..cesto srecemo ljude u zivotu, pojavnom ili virtualnom ako se tamo povremeno "nastanjujemu " iz razloga koje svako od nas bira za sebe i po sopstveno formiranoj koncepciji koji  pokusavaju opet shodno svojim mogucnostima intelektuainim ,retorickim i sl ,. da nas privuku u svoj koncept  ophodjenja koji nama nije uvek ni razumljiv ,ni prihvatljiv pa samim tim neinteresantan.

..i ako takvim ljudima damo do znanja da  nas takvi koncepti ne zanimaju ,naravno bez uvrede ali i bez laznog moralisanja ,jednostavno iskreno i posteno onda se u ocima onoga ciji "cilj" nije ostvaren na nacin na koji ga je koncepirao istina pretvara u bezobrazluk sto nije tacno.

..primer ..

"

Ma šta kažeš, neodrživo je jer ne živite u istom gradu, kažeš udaljenost je zajebana...vidi majstore...pojma ti nemaš šta je zajebana udaljenost...pojma ti nemaš kako je to kada neko svake noći spava tik uz tebe, u istom krevetu, a čini ti se kao da je hiljade kilometara daleko...vidi...pojma ti nemaš šta udaljenost jeste...

"(O)ženi koju voliš"
Moma Stefanović