Blog


23.02.2019
pajado
31, Belgrade, Srbija

vratite stare karike breeee


MicojkaDKvin
57, Tuggeranong, Australija

Probudim se, protezem se, ustajem iz kreveta, odem do wc-a (da 'prostite) da se istovarim. Vracam se, palim racunar i brze bolje na karike. Zurim da se ulogujem k'o da me tamo ceka cup zlata. Ne, nisam seksualno uzbudjena, pa da moram (dok vam ovo pisem) da po tastaturi kuckam jednom rukom. 

Jos nogom nisam krocila u njima, ali ono sto vidim kroz kljucaonicu tih trulih vrata novih karika nimalo mi se ne dopada. Budi u meni strah, hvata me jeza i hladnoca. Nesto u meni govori da se okrenem i odem, ali ja ne mogu otic. Jednom rukom se 'vatam za glavu drugom za otkucaje srca. U panici trazim gde se sta nalazi. Razgoropadila se moja radoznalost da bude jaca od straha. Na nevidjeno osetim kako mi se pomera crce u grudima. 

Ne znam kako se osecaju ostali karikasi/ce na novim karikama, ali bez starih, dobrih karika, samo ja znam kako mi je. Ne mogu ih vratiti nikakvom sudckom presudom, niti mogu pruziti utehu onima koji za njima pate.

Razmisljam, kako je to bio lep sajt! Sajt ljuckosti, dusevnog mira, spokoja. Gasenjem starih karika, k'o da se otkinuo dio mene same. Ipak su one oplemenjivale prostor dajuci mu jedan sjaj, ponekad iluziju lepote, govoreci o ljubavi na najnestvarnije nacine i zblizavao nas. Toliko su te karike krepile moju dusu, da ni sva Bogougodnost pri poseti Bogomolja koje se uvlace u vidu miomirisa tamjana i vostanih sveca ne mogu da mu pariraju.

Osecam da mi srce krvari. Jesam li ja…


21.02.2019
unans67
51, Novi Sad, Srbija

VELIKOM

 

Prva moja srećo,

Zašto te ne srećem ovih dana,

Zašto te godinama nisam srela,

Da te pogledam svojim sarmookim očima

I kažem ti koliko te volim!

 

Znam da si zauzet,

Sad si gazda,

Porezi te guše, muči te konkurencija,

Imaš dve kćerke,

Pitam se jesu li lepe kao ti;

Imaš stotinu obaveza

I ne zamajavaš se sećanjima na nas.

 

Ko mi je kriv što sam te ostavila

Onda kad si disao za mene,

Kad sam ti bila sarmooka princeza,

Sunce tvog života,

Kad sam bila tvoj Mali,

Tvoja divna crna žena,

Kad si mi nameštao golove,

Čekao me ispred škole,

Bacao me sa ramena u vodu,

Ljubio me kao nikoga.

 

Ko mi je kriv što nisam znala ko sam,

A još manje ko si ti,

Kakva se vrednost krije

U tvojim lavljim grudima,

Mrklim očima, nasmejanim rukama.

Ko mi je kriv što sam tebe mučila

Jer su mene drugi odbacivali.

 

I kad sam te ostavljala nisi me mrzeo,

Samo si me molio da

jednog dana postanem čovek,

samo to i ništa više.

Da isteram iz sebe tog

Malog monstruma

Koji se oseća dobro

Samo kad je nesrećan

I uništava svakoga ko ga voli.

 

Sada je nešto drugo,


19.02.2019
Piraterija
41, Beograd, Srbija

Zivot moze biti odredjen konstitucijom, hormonima, snagom, bolescu...

A moze biti izazvan nasim zeljama, i nacinom kako da to prihvatimo.


I tako pocinje prica o najsladjem vocu, zabranjenom ljubavnom susretu na jedno vece, obicno pred odlazak ili rastanak....tako cesto opisan i u pesmama.

Pomesana radost, seta, ceznja, osecaj slobode, strah, zabranjeno, a prisutna zelja da svoj zivot napune sto vise emocijama i dozivljajima koji se ucrtaju do kraja zivota...a ako moze da ih se ne secamo kao cinjenice...nego kao predivna izmaglica za koju nikad necemo znati da li je san ili java...


Tako se desilo da adventurista prica o jednoj svojoj predivnoj aferi sa Afrikankom i o jednoj sa Srpkinjom koja mu je i postala zena kasnije...

Afrikanka je bila od onih zena koje sapletu muski pogled samo odredjenog muskarca dok ostali samo ovlas primecuju njeno telo. A to nasi stari zovu urokljive oci, iako nema veze sa magijom nego sa izgledom i pogledom zaljubljene zene koju je privuklo nesto vise od lepote u muskarcu....obicno gest ili odnos koji ima prema necemu jako vaznom njoj samoj.


Iako nije puno bila u dodiru niti progovarala u blizini ovog pustolova, ta distanca je samo jos vise stezala i nju i njega...A ni on nije navaljivao i udvarao joj se, valjda osecajuci da ce biti uvek smeteniji nego sto bi mogao sa nekom koja ga manje paralise....A i tesko je ispuniti ocekivanja samog sebe kad jako osecas u sebi i u snovima to ide puno nesputanije...

U snovima ljudi ne…


Dora Maar
54, Kragujevac, Srbija

Franc Kafka je jednom sreo devojčicu u parku koja je plakala zbog izgubljene lutke. Kafka ju je tešio rečima: ''Tvoja lutka nije izgubljena. Samo je otišla, ja sam je video i pričao sa njom i rekla je da će se vratiti.'' Dogovorili su se da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici: ''Molim te, ne tuguj za mnom. Otišla sam na put oko sveta. Pisaću ti o svojim avanturama.''

Bio je to početak druženja devojčice i pisca, u kome je svaki novi susret donosio izveštaje o živopisnim lutkinim proputovanjima. Pri poslednjem susretu, Kafka je poklonio devojčici lutku. Bila je potpuno drugačija od one koju je devojčica izgubila, ali je nosila je poruku: ''Putovanja su me promenila.''

Posle mnogo godina, kada je ova devojčica porasla, pronašla je skrivenu poruku u lutki: ''Neminovno je da ćeš sve što voliš u životu u jednom trenutku izgubiti, ali na kraju, ljubav će se vratiti u nekom novom obliku.''


18.02.2019
karmen
46, Koper, Slovenija

Lijepe dane vam želim sa veliko dobrog razpoloženja , i sve što se može poželjeti....


18.02.2019
Tihaoluja
44, Apatin, Srbija

Ljubav nije trunka koja iščezava,nestaje sama nevoljeno,osramoćeno od drugih,
 niti zna da zapoveda mudrošću i srećom kada ostane sama.
Snaga koja se meri lepotom,snagom svoje prisile,snagom svoje samoće
proširena je sećanjima u svom nedoraslom pokretu skrojena nad velikom patnjom.

Pogledom prema nebu, osečena nedovršenim putem izvora radosti,
mučeni i voljeni,što se kolebaju  ne dopiru do srca,ne dopire do dobrote-
neveselog gorkog učenja u kome se krije tuga među voljenim,
među skladom u svom bešumnom traganju,nepovratnom životu bez milosti-
u svojoj tugi bez nečije zapovesti,bez nečije duše koje nema sreću u ljubavi,samo nepregledan san u svom koraku.



18.02.2019
Piraterija
41, Beograd, Srbija

Ima jedna americka pesma, Nosha u mojim rukama.

Imam noshu u rukama i nosim je svuda.

Nije za druge, za mene je. Nosim je kroz zivot, kroz strahote sto mi sprema.

Ne zelim da budem kao drugi kad se useru i pocnu da beze od smrada koji ostaje posle toga...

Ne zelim da budem kao oni koji vremenom pocnu da beze od smrada i kad se nisu usrali vec im je ostao u secanju i nozdrvama.

Moja nosha mi ne da da otupim, ni da zaboravim.

Neda mi da ostanem bez lekcije koju sam stvorio ali i zasluzio, iako mnogo toga u zivotu dobijemo nezasluzeno.

Neda mi da pokupim strah od sopstvenosti i svog mirisa.

I nikad ne mogu postati niko i nista....


Govna izvetre, ostanu samo skeleti koji rasteraju duhove proslosti.

Dok ne postanu skeleti koji stite, jedino nas kisha moze vratiti nezasluzeno i beskorisno na trenutak kad smo se usrali.

Zato nam treba malo vremena izmedju dva sranja, tek onda vreme leci sve.


18.02.2019
Piraterija
41, Beograd, Srbija

Proslost je duh, buducnost je masta, jedino sto imamo je sada.


18.02.2019
ZvezdanoNebo
35, Podgorica, Crna Gora

...Uljuljkana u snove ne želim da se probudim. Običnom gumicom izbrisana granica tolerantnosti. I reči: sujeta, bes, strah, poniženje, razum. Ostaviti samo ovo kristalno čisto što smo zaista mi. Imamo li dovoljno snage da prođemo pored života a da nas ne promeni i ne istroši, da zauvek ostanemo slepi za sve ružno što hoće da nam se uvuče pod kožu? 
Ako je dozvoljeno nadati se, smemo li i da očekujemo? Postoji li razlika između večnosti i jednog trenutka kada smo zajedno? Postoji li bilo šta izvan ove planete da ne čeka nas? Zvezde nas čekaju da ih naučimo da se smeju.
Kad se crna rupa pretvori u najsjajniju zvezdu, shvatićeš da ništa nije ni slučajno ni uzaludno.Kosmos je haos u mojoj glavi. Sve je tu, samo nikada neću naučiti da izmišljam zvezde padalice...


Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta