unans67 blog
Kad sam ga prvi put ugledala, nisam osetila ništa. Ne. Nije to bila ni simpatija na prvi pogled, čak ni dopadanje.
Ne bih rekla da je moj tip. Nikako.
Delovao je čak vrlo uobraženo kad se, onako visok i krupan, sa blagim viškom kilograma i frizurom dečaka od šesnaest godina, pojavio na vratima naše kancelarije (u kojoj sam bila privremeno, sa kolegama koje me nisu podnosile) tražeći neku disketu ili CD sa instalacionim programom za ovo ili ono.
Kasnije su mi dobronamerne kolege došapnule pokoju reč za njega, pa sam saznala da dosta zna o svom poslu (programer je,…
Elem, sinu se pokvario laptop.
Bio je kao šibica u mom životu.
Dok se nije pojavio na mojim horizontima, mojom svakodnevicom je vladao mrak. Sivilo. Dosada. Apatija. Beznađe. Kako kad.
Bljesnuo je odjednom, obasjao me i ugrejao svojom harizmom moje promrzle prste, a onda se, kao svaka šibica, ugasio.
Ipak, svetlost koju je uneo u moj život, ostala je da tinja negde duboko u mojoj duži.
Moje oči, u koje se, za vreme dok je obasjavao moj život, vratio stari, skoro zaboravljeni sjaj, dobiju ga i sad, ponekad.
Dovoljno je da se setim nekog trenutka koji me veže za njega.
Usne mi se spontano šire,…
Bilo je mnogo pustoši u meni u toku proteklih godinu dana.