GocaF blog

GocaF
55, Beograd, Srbija

19.01.2021


Muški primerak skorojevića obavezno vozi džip ili neka dobra kola

i ima maloletnu ljubavnicu.

Tvrdi da može da "okrene" sve žene u gradu

i tek onako, neobavezno, (neprestano) ističe

da ne zna šta će sa parama.

Ima uvek najnoviji telefon

u koji viče ako je u masi,

a tek napolju, čuje se do periferije.

Pljuje po ulici nakon svake izgovorene rečenice.

Skorojevići omalovažavaju sve.

Tvrde da niko nije sa njima NA NIVOU...

Šire "kulturu" i ne daju da ih niko takne, inače...

Ti skorojevići imaju i svoju publiku

i obožavateljke slične njima,

koje samo čekaju da se uvale

i reše sve svoje novčane i druge probleme.

Ko te pita za ljubav, emocije...

Pare rešavaju sve...


08.10.2020

Lako bih izašla na kraj sa krajem 
sad kad sam te prebolela.
Lako bih mogla dići ruke od sebe
neosetljiva, neranjiva... bez nadanja...
Sve sam zaboravila
i kako se piše i izmišlja pesma,
i kako se bez snova sanja.
Natežem se sa rečima
i istinom,
i lažem kao pas
ili pesnik,
do poslednjeg stiha i daha,
da sam živa
i da opet mogu voleti nekog,
i da mogu umreti kad god hoću,
a neću čak ni to,
čekajući tebe...


21.08.2020

Mučiće me nezaborav
Oglušiće se o moju molitvu
da te ne pamtim i kad pamćenje popusti.
Kad mi se lica dragih izbrišu iz oka,
kad mi se pomešaju imena i vremena,
mučiće me pobrkane misli
i neću znati zašto plačem
nemoćna ni da te se setim.
Sve što sam imala imenovaće se tobom
sve što sam gubila opet si ti,
rasplinut u svemu...
Mučićeš me
ni da te bar mutno zaboravim.
Samo ću plakati staračkim suzama
 i svi će misliti da sam senilna
jer plačem zbog žutih maslačaka u travi.
Čak i kad maslačke i mene raznese vetar,
i kad sama postanem trava
i tad ću plakati za tobom,
ali me niko neće čuti.


Ako ne znaš kako boli, ćuti!
Sad kada sam dobro
ne diraj me!
Ono što me boleleo 
duboko sam sahranila.
Nekako sam uspela.
Ponovo se sastavila
od delova zgaženih,
razbijenih, igužvanih,
tudjih, zalepljenih...
Od starih koje sam pokupila,
onih koje sam skupo platila.
Ono što me bolelo
duboko sam sahranila.
Ne govori, ne diši mi za vratom,
ne zalazi mi u snove.
Ne budi mi nadu,
jedva sam je uspavala...
Nekako sam uspela.
Opet pretvaram misli u reči
verujem vremenu 
i čekam da me izleči.


27.06.2020

Ako zaboravimo bitno,
pamteći nebitne ljude,
stvari,
poznato nešto što na površini stoji
i nikako da ispliva gore,
vrati vreme,
sate prohujale,
godine, 
reči poneke što nikad ne umiru
spavaju samo...
Vrati istinu davno izgubljenu
izmedju laži i ponosa,.
Osveži sećanja na tren,
samo na tren...
i nastavi put!


22.06.2019

Ako sretneš me takvu
uplašenu zbog nekih uspomena,
javi se samo i produži.
Ne diraj u nedirano...
Neke se žene ne vraćaju kroz vremena,
one su beskraj,
večna čežnja i nadanje...
i nezaborav jednog trena...


21.04.2019

Voli me, ali ne zaustavi mi krila ako želim leteti.
Nemoj me zaljučati u kavez
zbog straha da me izgubiš.
Voli me sigurnošću svoje ljubavi
i neću otići.
Ako budeš sa mnom, 
naučiću te leteti,
i naučićeš me da ostanem!


13.04.2016

Klečim na belom pokrivaču
hladnoća mi ledi dušu.
Ispruženom rukom zakopavam prošlost,
nek bol umine...
Smejem se u lice ogledalu...
Tražim komadiće novog neba,
stazu novog puta
da ponovo sretnem sebe...


18.06.2014

Mnogo Vas mi je čestitalo rodjendan!
Srećna sam zbog toga.
Pošto ne mogu da odgovorim svima pojedinačno,
želim ovako da Vam se zahvalim na čestitkama,
lepim i iskrenim željama!
Hvala Vam od sveg srca!


17.05.2014

Stojim na obali reke,
gledam i ne verujem.
Potpuni potop...
Voda nosi sve pred sobom...
Ćutim... srce utišavam...
Sastavili se nebo i zemlja!
Da se srce skameni.
Pokušavam da se smirim,
da verujem u nevericu.
Ali, sa srcem ne možeš kako želiš,
ono ima svoje razloge...
Molim se bez glasa...


← prethodna 1 2 3 4 5 ... 8 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta