GocaF blog

Ne trudi se...
Nikada me nećeš shvatiti!
Mene, zanesenu, romantičnu, luckastu...
Stvorena sam da budem voljena,
a ne da budem savršena.
Znam ja i po blatu
uspravno hodati ,
hodom princeze,
ponosna i prkosna.
Znam ja i tugu lepo nositi,
svetlošću munje
okom sevnuti,
ni pred kim glavu pognuti...
Ali sam svoja
i jedina prava,
ako sam tvoja
zanesena,
romantična
i voljena.

...Tamo sam paketom slala "neke svoje stvari"...
poput mojih žutih minuta,
mojih kiša
i u njima potonulih ladja...
Sve tuge sam tamo slala.
Tamo je jednom otišao
i moj izvod iz matične knjige iluzija...
Nostalgiju sam dobro pakovala,
sa željom da mi se više ne vrati...
Ali... sve mi se, uredno, vraćalo nazad!
Nije to mesto koje bih preporučila...
za oporavak,
za utehu,
za lek,
za zaborav...
Duša je to...nepouzdan saveznik.
Ne leči neizlečivo,
ne prima nezaboravljeno,
ne briše neizbrisivo...
Duša je to...

Molim te, nauči me,
- kako si me digao toliko visoko,
da, dok sam padala
do zemlje sam se naživela...?
Otkri mi tajnu,
da bih je drugom poverila...
jer ti mi nisi siguarn...
A ja bih ponovo da poletim.

Nije bitno
šta mi pričaju iza ledja,
bitno je da svi zaneme
kada prodjem,
ili se okrenem...

Znaš li šta je prava žena, dragi moj?
Prava žena je sve ono što poželiš a nemaš.
Prava žena je sve ono što voliš kada je imaš.
Prava žena obara zid izmedju srca i uma.
Prava žena je gorivo za osmeh,
ona je volja za život,
pravac za cilj.
Prava žena je duša života.

Sreća je imati nekog
ko će dati sebe za tebe
imati nebo za tebe
i mesto u srcu za tebe.
Ko će praviti sreću za tebe
i brisati tugu za tebe
i čuvati ljubav za tebe.
Ko će želeti tebe za sebe
i voleti te neizmerno...

Tišina vrišti kroz pukotine sećanja
i miluje obrise prošlosti...
... osvrćem se oko sebe,
ništa nije kako bi trebalo biti...
Neko nedostaje...

Kopam po nekim davnim mislima,
stanem... osetim...
i tada shvatim...
nema tebe.

Dugo sam tumarala po životu
tražeći ugašeni plamen,
otrgnutu iskru iz oka,
izgubljeno srce...
da me zagreje, utopli...
Dug je to put bio
traganje u netragu,
posrtanje u čekanju,
padanje u beznađu...
Tražila sam toplu luku
i bila sam sama.
Kazna je biti sam
samoća je hladna,
hladnija od zime.
Ne znaš to,
ne osećaš jezu
dok ti usamljenost ne uđe na vrata
i ogrne te ledenim plaštom
i zaledi te...
Nemogu dalje,
želim tu da ostanem
da zajedno imamo NAS
i otvoren prozor
sa pogledom u budućnost.
Uzmi me kao poklon
pročitaj moju dušu,
zagrej mi ruke u svojim džepovima,
vrati mi sjaj u oko.
I ne gubimo ni tren...
ljubav nikoga ne čeka
i ne dolazi sa razlogom .

Obriši prašinu sa ružičastog ogledala
i pogledaj istini u oči...
Nije ni trebalo da zastaneš
tu gde si stala.
Poletela si u oblak sreće
i žmureći videla svet
kakav još nisi videla.
Samo ti se učinilo da si ga prepoznala...
Znaš li, zbog koga si to zatvorila stare knjige
i otvorila čistu stranicu svoga srca...?
Nije on to,
to, što si tražila
i nije neko tebi sličan...
Malo si se zaigrala mala,
to ti je opomena...
on ti je opomena...
A neprimetno ti se u pogled uvukao
i poletela si u oblak sreće
i zaboravila granicu
izmedju sebe i njega,
gde se završavaš ti,
a počinje on...
Pomislila si da je budućnost tu,
već danas
a nisi videla da si greška
u tudjoj priči...
On nije…

Vrati mi osmeh koji si poneo sa sobom!
Potreban mi je da bih pred ljudima
uspešno igrala predstavu "Ništa mi nije"...
a svašta mi je...