GocaF blog
Čujem, dobro si?
I ja sam, hvala što ne pitaš!
Ovde je jesen.
Nije mi hladno, ne brini.
Možda malo na stopalima
i malo oko srca.
Inače sam dobro.
Nije mi ništa.
Kao ni tebi...
...I bi jedan zalazak sunca tamo na nebu,
nestvaran kao i mi,
ponovo nadjeni...
I behu te tvoje ruke,
na svim mestima,
po svemu svesnom i nesvesnom...
Tvoje ruke i cela ja.
I behu poljupci željeni, čekani i dočekani...
I bila sam ja,
sklopljenih očiju,
čvrsto pripijena uz tebe...
u strahu da će čarolija nestati ako progledam,
ako te pustim...
I molila sam se - Bože, ako sanjam, ne budi me...
Ona ti je, druže, neko oko koga moraš da se potrudiš i ko ne pada na izlizane fore koje si pokupio negde usput, od nekog drugog "džentlmena".
I posle dva dana skidanja prašine sa neba, odustaneš, jer vidiš, nije klinka koja će ti verovati i koja će potrčati da te upozna. Prestaneš joj pisati i pređeš na neku lakše osvojivu, nazovi, "damu".
Ima tako nekih muškaraca koji zapravo smatraju da se žena gleda u oči dok govori.
Oni znaju da se ženi otvaraju vrata i da joj se donosi cveće, i ne, ne mislim na…
To se samo dogodi...
a činilo se nikad više,
i činilo se nikog nema...
Odjednom, od nekud ti...
Došao si niodkuda,
iz mojih čekanja,
i nadanja...
Znam da si se umorio
od putovanja kroz moje misli...
Zato ne idi više nikuda,
ostani tu,
da te pretvorim u istinu
i utoplim ljubavlju.
Ne daj da te ja volim.
Beži!
Vidjaćeš me iza svake lipe na koju se nasloniš.
Trčaćeš na suprotnu stranu,
a stizaćeš samo do mene.
Beži, dok te ja ne zavolim.
Ne umem ja to krajičkom srca ili oka,
ne umem ni mlako, ni mirno.
Juriću te po snovima i mislima.
Tražiću ti šaku kad mi pružiš prst
i neću ćutati kada me pitaju.
Ne znam ja da čuvam tajne o ljubavi.
Ne daj da te ja volim, tražiću isto...
Danas ovakva, sutra onakva,
često nikakva,
tražiću da me voliš.
Ako prestaneš, ućutaću zauvek,
jer boleće toliko da će težina moje boli
zgnječiti sve tvoje želje
bez mene u njima.
Ne daj da te ja volim!
Ne pristajem
na manje od onog što nisam imala,
a nisam imala ljubav...
onu pravu,
od koje tlo podrhtava...
Ta priča je ispričana,
želim drugu,
novu,
trajnu...
Kažu da se srodne duše ne upoznaju,
već da se prepoznaju.
Hoćeš li me prepoznati?
"Otresi prašinu prošlosti
i kreni dalje",
govorio mi je opšti glas
opšte mudrosti.
"Zar ga ne oplakuješ
već užasno dugo?
Nabavi drugog,
kao što bi nabavila novu haljinu,
ili novog psa".
Medjutim, čak se ni pas ne može "zameniti"
dok ga nismo dovoljno oplakali...
Zbog pre...
boli me i sad'...
Izgubila sam ključ svoga srca
negde u prošlosti.
U njemu su ostale zarobljene
sve moje iluzije,
sve tuge...
Ako bi, slučajno, neko pronašao taj ključ,
otključao bi mi srce...
tuge bi se izbrisale,
iluzije bi nestale,
a ja bih opet bila... ja!
Sedi!
Ne tu!
Preko puta!
Moram te gledati!
Pusti me da ti kažem
ono što sam već odavno htela reći:
- kad trebaš doći,
bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
I zato ne smeš kasniti...
A nisam ti još rekla,
kako i koliko te volim...
A kad' ja dolazim,
pitam se čekaš li me?
Bojim se da, jednom,
ne naidjem na zatvorena vrata.
A nisam ti rekla:
- najviše se bojim vremena koje ne čeka.
A ja kasnim,
a volim te!
Nova godino, donesi mi,
molim te,
novu mene, jaču mene...
Mene da sa mnom znam na čemu sam,
da ne vodim internu diskusiju izmedju mene i MENE,
da sa mnom znam šta hoću.
Hrabriju mene,
koja će uraditi nešto što već dugo očekujem...
Mene, koja ne može ni zamisliti šta sve zamišlja...
Mene koja čeka...
da bar zna šta čeka,
A sita sam se načekala...
Mene koja ne zna čemu se nada,
a nada se svemu...
Mene koja zna šta je istina,
a živi sa neistinom.
Mene koja će razumeti samo jezik prave ljubavi...
Mene koja će prihvatiti jedni razuman razlog za nas...
da postanemo "MI".