GocaF blog

Kako si mi se, bez pitanja, u srce uvukao,
pa mi tvoj lik
po tananim strunama moje duše svira...

Negde izmedju srca i želja
kada ti se samo čini,
kada ne veruješ da li sam...
Jesam,
tu sam...
uvek sam i biću...
Ne ispuštam nas iz naručja nade.
Znam da i ti znaš...
Vreme je da se naše duše zagrle.

Rekla sam - avantura je...
Ali nije bila.

Rekla sam - jedan dan...
Ali bilo je mnogo više.

Rekla sam - neću ga zavoleti...
Ali jesam.

Rekla sam - ...

Ćuti, shvatila sam!
Došao si preskačući srca
i tek tako zalutao u moje misli...
Jedini si umeo
moju dušu da pročitaš.
Pokazao si mi smisao
u besmislu života.
Naučio si me da se ne ogledam
u slomljenom ogledalu,
da tugu ne rasipam bezosećajnima,
da žmureći vidim svet
kakav još nisam videla,
da mi od lika tvog
bude satkan svaki moj dan,
da ne izgubim ni jedan tren
vraćajući prošlost u sadašnjost...
Da volim ponovo
i da mislim da ne hodam,
već da letim...
Da osetim da nisam sama
na ovom velikom, hladnom svetu.
Da mi se daješ bezuslovno,
bez ako...
i bez ali...
i da na prste brojim trenutke
kada na tebe ne mislim.
Znao si da mi otrgnuto srce
vratiš na mesto.
Pokazao si…

Ovakva će te teško zavoleti,
teško ćeš joj se svideti i teško će ti to ona priznati.
Ma, i kad prizna, opet će ti teško ljubav pokloniti.
Ali, kad te zavoli, neće te ovakva, prijatelju, nikad ni prevariti ni izneveriti.
Takva ti je ona...

Osetim ja to, žena to zna...
Čitam ja muške poglede i shvatam dvosmislene komplimente.
Imponuje mi to.
Ali, to nije dovoljno.
Mene je teško osvojiti, meni je teško prići, meni treba mnogo toga
da bih nekome poklonila srce.
Ne želim da mi neko skida zvezde sa neba, naprotiv.
Meni je potreban neko ko će razumeti i moje ćutanje
i ko će znati i da ćuti zajedno sa mnom...