unans67 blog

unans67
52, Novi Sad, Srbija

21.02.2019

VELIKOM

 

Prva moja srećo,

Zašto te ne srećem ovih dana,

Zašto te godinama nisam srela,

Da te pogledam svojim sarmookim očima

I kažem ti koliko te volim!

 

Znam da si zauzet,

Sad si gazda,

Porezi te guše, muči te konkurencija,

Imaš dve kćerke,

Pitam se jesu li lepe kao ti;

Imaš stotinu obaveza

I ne zamajavaš se sećanjima na nas.

 

Ko mi je kriv što sam te ostavila

Onda kad si disao za mene,

Kad sam ti bila sarmooka princeza,

Sunce tvog života,

Kad sam bila tvoj Mali,

Tvoja divna crna žena,

Kad si mi nameštao golove,

Čekao me ispred škole,

Bacao me sa ramena u vodu,

Ljubio me kao nikoga.

 

Ko mi je kriv što nisam znala ko sam,

A još manje ko si ti,

Kakva se vrednost krije

U tvojim lavljim grudima,

Mrklim očima, nasmejanim rukama.

Ko mi je kriv što sam tebe mučila

Jer su mene drugi odbacivali.

 

I kad sam te ostavljala nisi me mrzeo,

Samo si me molio da

jednog dana postanem čovek,

samo to i ništa više.

Da isteram iz sebe tog

Malog monstruma

Koji se oseća dobro

Samo kad je nesrećan

I uništava svakoga ko ga voli.

 

Sada je nešto drugo,


Krkenzi grapefrut za dobar jutar,

jes, aj krk!

Jedenzi jabučice sve do podne,

Jes, aj jed!

Veslamo po prazna supa everi dej,

Jes, veslamo!

Glocenzi beli lukac eni tajm,

Jes, aj gloc!

Ručenzi integriža pomalo,

Jes, aj ruč!

Šljokenzi trava čaj naiskap,

Jes, aj šljok!

Vučenzi uz stepenice everi najt,

Jes, aj vuč!

Mučenzi svoje telo kod joga Latice,

Jes, aj muč!

Skačenzi pilates kod Svitlane,

Jes, aj skač!

Pijenzi po malo Elikisiri Mladosti,

Jes, aj pij!

Jedeš malo, skidaš salo,

Meriš šta ti j' ostalo!

A uz to će me pomognu moji drugari

iz Ameriku, Englesku, Kanadu, Holandiju, Njemačku

Australiju i ove druge zemlje

Iz Jabuka and ostalo voće kompjuters!

I onda, na kraju,

Mici, pokaži svoje zmijsko telo!“




Krkenzi grapefrut za dobar jutar,

jes, aj krk!

Jedenzi jabučice sve do podne,

Jes, aj jed!

Veslamo po prazna supa everi dej,

Jes, veslamo!

Glocenzi beli lukac eni tajm,

Jes, aj gloc!

Ručenzi integriža pomalo,

Jes, aj ruč!

Šljokenzi trava čaj naiskap,

Jes, aj šljok!

Vučenzi uz stepenice everi najt,

Jes, aj vuč!

Mučenzi svoje telo kod joga Latice,

Jes, aj muč!

Skačenzi pilates kod Svitlane,

Jes, aj skač!

Pijenzi po malo Elikisiri Mladosti,

Jes, aj pij!

Jedeš malo, skidaš salo,

Meriš šta ti j' ostalo!

A uz to će me pomognu moji drugari

iz Ameriku, Englesku, Kanadu, Holandiju, Njemačku

Australiju i ove druge zemlje

Iz Jabuka and ostalo voće kompjuters!

I onda, na kraju,

Mici, pokaži svoje zmijsko telo!“




NA LEPOM PLAVOM DUNAVU

Bilo je žarko leto. Majka i sin šetali su se novosadskim kejom, koji se tog leta sređivao tako da bude jedan od najlepših kejova na ovoj prelepoj evropskoj reci. Šetali su se tih dana svakodnevno, jer je dečak bio na letnjem raspustu, gledajući kako vredni radnici postavljaju klupe, prave tartan stazu za trčanje, stazu za bicikliste, klupe za šetače koji žele malo da se odmore i uživaju u prelepom pogledu na Petrovaradinsku tvrđavu, besplatnu teretanu, terene za košarku, odbojku, fudbal, tenis, mini-golf... sve što čoveku treba da bi se osećao zdravo i srećno.…


Pogodite šta mi se desilo?

Ljubav na prvu povredu.
Da mi je neko pričao da to može da se dogodi, ne bih mu poverovala.
Ne kažem da je to ljubav.
To je zanos.
Osećaj kao da te je grom pogodio.
Padneš na beton, zaplačeš, svi ti pritrčavaju da ti pomognu.
Sediš u autobusu i neko te uljudno zapita:
"Gospođo, treba li Vam pomoć?"
Naravno da mi je bila potrebna pomoć. Krvarila sam.
I on me je, korak po korak, doveo do samog praga.
Da sam to zatražila, i preko praga bi me preneo.
Otkud meni pravo da tražim da me neko prenese preko praga?
Zna se šta to znači.
I danas ga ponovo…



Preko Mareta do Kareta,

Preko Koste do kocke,

Preko kocke do kvočke,,

Preko Gruje do Muje,

Preko Muje do guje,

Preko guje do struje

(Okret)

Nazad Mujo do struje,

Nazad struja do (Crnog) Gruje

Natrag Gruja do struje,

Nazad kvočka do kocke,

Natrag kocka do Koste,

Preko Mareta do Kareta !


NEKAKO S PROLJEĆA

"Nekako s proljeća" bila je omiljena pesma mog bivšeg muža. Ne naša. Mi nismo imali svoju pesmu. Deset godina nisam mogla da je slušam. Gasila sam radio kad bi je zavrteli.

Tek sada me više ne boli.

Klin se klinom izbija, što kaže naš narod.

I eto, ovog proleća, zaljubih se u njegov glas.

Čim sam ga čula, njegova smirenost kao da mi je melemom namazala napaćenu dušu. Padala je kiša tog dana, bila sam sama i tužna. Njegov mi je glas pomogao da lakše preguram taj ružni dan, kad…


13.09.2017

Prokleta visoka senko

ne stoj nad mojim uzglavljem

ne muči me ne teraj me da te želim

Ako si tuđ budi tuđ

šta ćeš nad mojim očima svakog jutra

zašto mi je zbog tebe

teško da se budim

Ako si njen budi njen

ne dodiruj me ni slučajno

ne znaš kako su lude

nade mojih jutara

Ako nisam i neću biti tvoja

skloni se ne zamračuj mi vid

zašto si toliko veliki

prokletniče

pa na nebu u kiši sunčevim pegama

umesto svetlosti vidim tebe

Ne budi okrutan

ne…


Krenula sam iz tisine.

Naidjoh na kamencic.
Podigoh ga.
Kad ono videh, beo je.
Providi se.
Zanimljiv kamenčić, pomislih ja.
Kakvo li mu je značenje?
Zapitah se.
Znajući da ništa nije slučajno, ponesoh ga sa sobom.
Kad zasja sunce, videh da on prelama svetlost i upija njegovu energiju u sebe.
Još zanimljivije, pomislih ja.
I sad ga nosim stalno oko vrata.
Poludragi kamen.
Gorski kristal.
I vratih se u tisinu.
Tisina je sve.
I znaci su mnogo.
Ćutanje je zlato.
Davno sam ga nasla.
On je moj vodic ka ostvarenju Lične Legende.
A šta je Lična Legenda?
Pogodite!


10.04.2015

Moje pesme!

Moje priče!
Moje knjige!
Moje brige!
Moje reči!
Moje misli!
Moje hoću!
Moje neću!
Moje znam!
Moje ne znam!
Moje imam!
Moje nemam!
Pred tvojim očima,
nema tajni!


← prethodna 1 2 3 4 5 ... 16 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta