unans67 blog
Ako dočekam sutra...
HOĆU DA ZNAM
Hoću da znam gde je moje mesto
šta je moja dužnost na ovoj planeti
gde je zapisano šta treba da radim
gde sam ja
Hoću da znam gde se rađa moj osmeh
i gde su sile u mojoj duši
a gde prave dubine mog bića
koje će ga večno dati mojim usnama
Hoću da znam šta znaju moje ruke
koga da usreće kome da pomognu
kakvu lepotu da stvore
kako da ostave dobar trag za svojim prstima
Hoću da znam šta može moja glava
gde su tri dobre kapljice
koje mogu…
Mnogo mislim na njega u poslednje vreme. Nekako je odjednom počeo da mi se vraća u misli, odjednom sam počela da ga želim. Ni sama ne znam kako i kad je sve počelo. Valjda se pripremalo odavno, ćutalo u meni i smeškalo se tu, duboko u mojoj nutrini. Slagalo mi se nešto po nešto, reč po reč, slika za slikom, dok mi nije "pukao film" sad, kad sam ovako ranjiva i ničemu ne pripadam. Sad kad lutam od obale do obale dok ne nađem stenu koja će umreti sa mnom, i dok ga nisam u sebi osetila ponovo, isto onako…
Šta će meni starice sa klupe
Trajalo je možda petnaest dana.
IMAGINE
ZAMISLI
Zamisli da ne postoji raj
Lako je ako pokušaš
Da pakao ispod nas nije
Iznad nas samo nebesa
Zamisli da svi ljudi sveta
Žive samo za danas
Zamisli da ne postoje granice
Nije to tako teško učiniti
Da nema razloga da ubijaš
Niti zbog čega da gineš
Da nema verskih razlika
Zamisli da svi ljudi sveta
Žive život u miru
Možeš reći da sam sanjar
Ali znaj da nisam jedini
Nadam se da ćeš jednom to biti i ti
I da će ceo svet disati kao jedno
Zamisli…
Stajali su na terasi njenog stana, gledajući jedno u drugo i zadirkujući se.
Zatim se desilo nešto čudno: ugledali su kako sa leve strane sija sunce, a sa desne pada kiša.
Zainteresovalo ih je to.
A onda se pojavila ONA.
Zablistala je kao ogroman slavoluk, presijavajući se u svim bojama spektra.
Svakim trenutkom postajala je sve sjajnija.
Oni su gledali u nju kao opčinjeni, držeći se za ruke.
A onda se iznad nje, kao nekim čudom, pojavila još jedna.
Oni su se pogledali i nasmešili jedno drugom.
Donja je bila sjajnija, a gornja malo prekrivena…
Gledam zeleno drveće
i ruže kao krv crvene
Gledam ih kako cvatu
za tebe i mene
i pomislim tada:
DIVAN LI JE OVAJ SVET!
Gledam azurna nebesa
i bele, najbelje oblake
blagosloveni beli dan
i tamnu noćcu svetu
i opet pomislim tada:
divan li je ovaj svet!
Prelepe dugine boje
tako čarobne na nebu
odražavaju se na licima
ljudi koji prolaze
vidim ljude kako se pozdravljaju
stiskom ruke
govoreći u stvari:
VOLIM TE
Slušam kako bebe plaču
gledam ih kako rastu
oni će naučiti mnogo više
no što ću ja ikada znati
i pomisliće tada:
DIVAN LI JE OVAJ SVET!
Da, duboko u sebi ja znam:
DIVAN JE OVAJ SVET!
Šta bi Biljana o sebi rekla:
KAKVA JE BILA:
Prepametno i maštovito dete sa bogatim unutrašnjim životom, ali negativno nastrojeno. Mali pesimista, stalno sumnja u sve i analizira, uvek u svemu nalazi loše stvari i misli da će se uvek desiti nešto loše. Mnogo čita knjige i živi u svom svetu, ne zna da se druži sa vršnjacima i da se postavi tako da ju vole. Vrlo lako navlači gnev ljudi oko sebe i u svakoj većoj grupi (škola, engleski, folklor...) ljudi je na kraju omrznu. Kukavica je, pokorava se roditeljima i svima za koje oseti da su jači,…
Pomirila sam se sa Tijanom.
Pomirila nas deca.
Neka su živi i zdravi sve troje. I moj sin jedinac (ljubi ga majka) i njeno dvoje.
Osedela Tijana.
Tako ti je to, moja Tijana.
Krala si ga.
Ukrala ga.
Ali on je moj.
Jedan je zauvek moj.
Onaj sa mojim očima.
Ovo dvoje plavookih su tvoji.
Ali Majstor je moj.
Pogledao me.
To nam ne možeš ukrasti.
Sada ću ga ja krasti od tebe.
Videćeš.
Živa bila pa videla.
Sve se vraća, sve se plaća, moja Tijana.
Bog sve vidi. On će ti suditi.
KO TE IMA, TAJ TE NEMA,
…