aleksandra blog

Nikada, ali baš nikada na gubimo one koje volimo.
Oni nas prate, ne nestanu iz naših života.
Samo se nađemo u odvojenim sobama. Ja ne mogu videti šta je u prednjem vagonu, ali i u njemu ljudi putuju isto kada i ja, i vi i svi ostali.
To što ne možemo razgovarati sa njima, ili što ne znamo šta se događa u njihovom vagonu, to uopšte nije važno; oni su tamo.

Tako je i ono što zovemo "život" samo voz sa puno vagona.
Nekada smo u jednom, nekada u drugome.

A nekada i prelazimo iz jednoga u…

Потрчао бих
Можда
За тобом
Али ме страх
Да ти
Уз пут
Негде
Срце
Не испадне
И да га не нађе
Неко
Ко би могао видети
Колика сам
Твоја
Тајна....

када се очи твоје утопе у очи моје
и усне наше у један пољубац споје,
тада понестају речи, јер такве не постоје,
тада и песник престаје да поје...

Slepi putnici u vozu ljubavi, prošvercovani željama. Ne znamo dokle će nas dovesti taj voz, a dobrovoljno smo ušli, gotovo u poslednjem trenutku, kroz poslednji zvižduk. Zadihani, srećni
što smo se provukli, za dlaku. Evo nas, jedno naspram drugog, bez prtljaga, slobodni, ne znamo kuda sa rukama, pogledima...
Smenjuju se stanice, nazivi su tako poznati, oklevanje, sumnja, strast, nemir,očaj, nepoverenje, pripadanje. Razlikuju se jedna od druge po bojama, zvucima... kreću od grafit sive, sledi crna, pa crvena, modro plava, ljubičasta i na kraju, nebo plava. Ni na jednoj ne želimo da sidjemo, to su ipak samo stanice, u prolazu... Kloparaju…

Čovek je taj koji je izmislio spajanje papira.
Bog se smeje tome i nastavlja da spaja duše kako se njemu sviđa.
A čovek plaća danak što je pokušao da preuzme ulogu Boga.
Mislio je da se duše spajaju tako sto se uzmu dva papira,
zapečate se i onda je to spajanje zauvek.
Kako mora da se celo nebo smeje tom nemoćnom pokušaju imitiranja Boga.
Za to vreme, dok čovek slavi sebe i svoju izmišljenu moć,
duše su još uvek slobodne i lutaju tražeći deo sebe….
Deo koji im nedostaje, da bi mogle…

,,...Ljudi se zasigurno u našim životima ne pojavljuju slučajno.Neki su tu da nam ukažu da li smo na pravom ili pogrešnom putu,neki da nas potaknu da pronađemo sebe i slijedimo svoje snove, neki dođu baš kada ih trebamo, i ostanu dugo, vjerojatno cijeli život, a neki su u prolazu i samo prenose poruke Života.Svi oni dolaze i odlaze s razlogom.Ako odlaze iz naših života , vjerojatno su izvršili svoju zadaću.Često puta se nije lako pomiriti sa njihovim odlaskom, pustiti ih i krenuti dalje bez njih, ali svako biće ima slobodu otići ili ostati.Svaki čovjek nam može biti učitelj., čak i…

Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plucima... u stvari,
Ne treba mi niko
Medutim,
treba mi neko ko srice azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek…

‚‚ Traži se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrećama i ratovima! Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni, traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav! ''

Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao,ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke.Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin,upadam u jedan od mogućih tokova,
u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost.Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u…

...Kad bih danas mogla ispripovijedati svoj život nekome, mogla bih to učiniti da se prikažem neovisnom, hrabrom i sretnom ženom.nisam ništa od toga: zabranjeno mi je da spomenem jedinu riječ koja je važnija od jedanaest minuta - ljubav.

C...ijeli sam život ljubav shvaćala kao neku vrstu prešutnog ropstva.
To je laž: sloboda postoji samo kad je ljubav prisutna. Onaj tko se potpuno predaje, tko se os...jeća slobodnim, voli cijelim svojim bićem.
tko voli cijelim svojim bićem, osjeća se slobodnim.

Zbog toga, unatoč svemu što mogu proživljavati, činiti, otkrivati, ništa nema smisla. Nadam se da će to ubrzo proći,…