aleksandra blog

Milo moje, najmilije, oprosti mi stihove.
Nije "otisak moje duše" dorastao tvojoj duši.
To su samo nepismeni leleci, jadikovke,
vapaji i čežnja iz sedamnaestog veka,
staromodan način da se tuga proglasi za ljubav.

Dosad sam mogao izučiti zanat
i potkovicom, koja me izabrala, kada sam te sreo,
potkovati srce da se ne troši, dok za tobom kaska.
Barem bi ga ponekad, makar kroz san, čula,
kada se u sitne sate dovuče do tvog praga.
Možda bi se sažalila i pustila u sebe,
da napolju ne zebe.

Da je slovo zrno peska, koliko sam ih potrošio,
mogao…

Mozda ce noc odneti brige
prizvuk sete u ocima tvojim.
Na kraju ovog napornog dana
zatvori oci i daj mi ruke.
Najlepse snove na svetu sanjaj
sanjaj da letis, da imas krila.
Dok noc na nebu lagano plovi
sanjaj ,bicu kraj tebe.
Opusti telo, odmori misli
budi spreman da tones u snove.
Jer noc je vreme za savet i odmor.
Zatvori oci i daj mi ruke.
Najlepse snove na svetu sanjaj
sanjaj da letis, da imas krila.
Dok noc na nebu lagano plovi
sanjaj, bicu kraj tebe..:**

Kad te ugledam pogledom odvezujem nevidljivi
covr na pertlama,
obraze stisnem ramenima
i dugme na kosulji pokusam da smestim pod nokte,
kao dete postidjeno pred razredom,sbog nepostojece
krivice.
Strepim da ces prestati da glumis da me ne
primecujes,da cu morati da kazem,da sam
dobro,
precutkujuci da zguzvam vecinu dana,po kojima
piem sebe.
Dva meseca ne videh mesec,
da ga pitam vidi li kroz roletne da ti neko
cipele izuva
i tvoje malo stopalo prima na dlan,
pa ga cuva,kao malo vode i celiva,kao sluga.
Postoji li neko ko ce ti dahom uvracati trepavicu,
stisnuti prstima,dok zamisljas zelju?
Ako postoji,sto on to ima sto nemam ja?
Ima tebe i mora umeti da te ima.
Jedino tako cu osetiti krivicu sto
umem…

Najvrednije je kad u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi tvoj svet okrenu naopačke.
Reći ćeš im stvari koje nikad nisi podelio ni sa jednom dušom i oni će upiti sve što kažeš i zapravo poželeti da čuju još toga.
Delićete nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će vas život počastiti.
Ne možeš izdržati da im ne kažeš kad ti se nešto divno desi, jer znaš da će s tobom podeliti tvoje uzbuđenje.
Nije ih sramota da plaču s…

Htela bih pesmu da napisem....
U pesmu tebe da stavim...
A stihovi su krhki...Za tvoj pogled...
I sve bi se rime izgubile....U tvom snenom pogledu...
Zato pred njima cutim....Trazeci osmeh...
U vatri sto zenicama gori....
I po mojim usnama pise sonete o Nemiru

Iskustvo je razumu dostavljalo podatke
o nasem kretanju,ciljevima,strategiji,
pokusalo da desifruje neznosti i
unisti nase nemirne rezerve.
Posustajucu pred nadmocnim protivnikom
razumom,kukavicki,posegne za rajnim
pitanjem-
Sta ce biti kad nastane mir?

Stario sam,a ti si zaplesala u mojim
grudima,postala najlepsi deo mene
i moju mondoramu pretvorila u
mjuzikl,bez reprize.
Ti mladez,ja bora,nesvesni svoje
zaluge i krivice
sto sam ti ovako smezuren
dodirnuo dusu.

Ljubavi slavnih ljubavnika nisu
vece od nase,
ali nas nema ko da opeva,
ni da oplakuje nasu izgubljenu posebnost.
Uostalom,sve dobre pesme odavno su
napisane,
a suze lije svako za sebe.

Starim i sto mi je koza veca,vise za tebe
pod njom nesta ima.
Jos uvek zbog horoskopa kupujem
novine,
u nadi da zvezde,kad ne mogu ja,
brinu da ne nazebes i spokojno…

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

"...Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti, svirepa vladarko, moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
…

Ne pitaj me cemu sjeta u osmjesima mojim
Klovnovi kad placu, zvuci kao smijeh.
Radosti sam davno prestao da brojim,
Od kad vrlog sebe prod'o sam za grijeh.

Ne pitaj me kada cutim, osjecam li Boga
Gromovi kad zamru, nebo mirno spi.
Nirvane na pretek al' sta imam od toga,
Kad druzi mi nisu mastanje i sni.

Ne pitaj me
Ne pitaj me
Ne pitaj me
Reci cu sto cutim

Ne pitaj me cemu sjeta u pogledima mojim
I kad sunce sija daljine su mrak.
Sjecanja sam davno prestao da brojim.
Vjetrovi su samo skovitlan zrak.

Ne pitaj me kada pricam, zelim li da kazem
Obmane su lijepim ucinile svijet.
Sebe sam davno prestao da lazem,
Istinu…

Vjeruj, često se pitam
zašto je baš sve tako,
i kao posljednji put se pitam
jesmo li se sreli
ili je nada presvukla haljinu
u nekoj osječkoj izmaglici gospođe magle.
Zar me ne želiš
dok ti zveckaju po džepovima
sve one zvijezde utopljene
što smo ih zajedno izranjali?
Zar ne želiš
da si u snovima sretna?

Ja možda više ne znam
da ti opet važno izgovaram sve ono
dok si me kao svetu sliku nježno ljubila,
ali ti si ta jedina meni potreba
dok te crna, mokra noć u sebe uvlači.
Tvoj okus i tvoja koža - kako je to dobro!
Budi me sve tvoje, ja ljubim te
jer ova bezazlena noć je umiljata poput nas.
Samo se ti…