aleksandra blog

Mi smo se otrgli od svega, imamo samo još svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti, i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko sati i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole, u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć raspala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek mrtvac na dopustu, ništa drugo…

Ne čekaj ponoć mjeseče..!

Onu pjesmu mi donesi
što u duši mu spava..!
Zaglušila mu razum.

Skini sve sjenke oblačne
i maglene pojase skloni..

PROBUDI GA MJESEČE !

Probudi pospano moje
u snijegu od sna...
čeka ljubljena žena...
od februara da napravi juni..

Ne ogledaj se u meni mjeseče,
dok ljubomora me muči !

PROBUDI GA MJESEČE..!

I ČUVAJ LEGENDU TVOJU
O ONIMA ŠTO UMIRU LJUBEĆI.....***
******************************

..... Treba mi netko da sa mnom voli ovaj svijet,
da se zaleti, da se zatrči, zagrli i poljubi ove ljepote.
Treba mi netko da mu se ovo gore ne učini
smiješno,dječje i blesavo.

Treba mi netko da me u svojoj mojoj neozbiljnosti svojom ozbiljnošću zaustavi,
od prebrzih reakcija,
da zaustavi moje neisplakane suze,
i izmami osmijeh koji je na stand-byu.

Treba mi netko tko ne živi od danas do sutra,
netko tko ima plan,opasan,velik plan,
dobru strategiju,netko s planom B,
da nam se na tren čcini kako mijenjamo planet.

Treba mi netko tko će povjerovati u…

NAJSLAĐI POLJUBAC JA VAM ŠALJEM, VI GA PRIMITE JER GA OD SRCA DAJEM. UHVATITE GA, PA MI ISTI VRATITE, OBEĆAVAM DA OSIM NAS NEĆE NIKO ZNATI ZA POLJUBAC SLATKI.

cuvaj se i raduj malim stvarima,jer velike ce doci u pravo vreme..

Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim

pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,

ne bih se trudio da budem tako savršen,

opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah,

zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.

Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima,

više putovao,

više sutona posmatrao,

na više planina se popeo

više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta

na koja nikada nisam otišao,

jeo manje boba, a više sladoleda,

imao više stvarnih, a manje…

Bićemo srećniji ako na vreme shvatimo jednostavnu istinu...Da svako od nas živi najviše u sopstvenoj koži...A ne, u tudjim očima.

Moja ljubavi, digla si me toliko visoko da i kad bih pao - do zemlje bih se naživeo.

Zivot je cudo. Nepredvidivo. Nejasno. Nepoznato. Iz dana u dan drugacije... Veselo, tuzno, zaljubljeno, nasmejano, uplakano... Zivot se ne uci. Nikad niste nacisto koliko znate, koliko mozete i koliko ste spremni... ni za srecu ni za tugu...

Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseća prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
učitelj džiu-džica na električnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulični diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,

NIKO MI NE TREBA...

niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti...

*Nina Živančević*

c/p