Tihaoluja blog

Draže mi je ako misliš da si mi bila slučajna priča.Draže mi je ako ne razgovaramo,ako promeniš stranu kad me vidiš,ako o meni misliš najgore.Ali, da budemo prijatelji,i da prema tebi budem pristojan,da se pretvaram da sam pristojan,to ne mogu da podnesem.....iskreno....

Nećemo dozvoliti da tvoje telo crpi i pati gubi energiju iz sebe,da tvoja ćutanja postane i bude samo ćutnja, nego nešto, što će te opčarati vratiti u potpunu normalu,u normalan život ,obećavam ti.Vratićemo taj deo tvoga prelepog i prezgodnog tela da pleše a ne samo da hoda pognute glave da razmišlja,da prelepim osmehom privučeš pažnju,da predivnim pogledom zagolicaš maštu…

Dan koji nisam poznavao,niti on mene,
niti moja lutanja na trnovitom putu,
kao moji otisci krvavo obučeni u mom tragu,
obavijeno ćutanjem nežnosti moja sačuvana,
jedan deo mog sna u danu koji nedostaje.

Noć koja je bila slična prijašnjoj,
reči izgovorene spokojnom snagom,
sličnosti potaman dok jedri snovima,
mudar vešt i dostojanstven bez uzdisaja,
zaspalim očima epidemija nerazumlja.
Kao večna ljubav,večna sumnja na sve
na sve živo što se kreće,pod nekom senkom
kad kopni ,nestaje,pod licem svoje maske
izumire polagano, kao sipka nežna čednost.

Pozlaćeno i početak nekog novog buđenja,
što kroji svoju sudbu,koncem iz života,
igra nečijeg osećanja krišom izbačena iz roda,
križanjem stvarnosti sa nestvarnim slušanjem,
sitničavo bestidno šaputanje nevinih usana.
Nečujno platno lebdeći u mestu ogromne…

Sve dok živiš i prisećaš se tih malih uspomena što koračaju u sitnim oblicima stvaranja ,opčarane i svesne, zamađijane kao neka skulptura tuđeg tela,oslikano lažnim potretom bez lica .Izvire empatija sa malom pažnjom nedoterano, za tragovima što koračaju iza tvojih leđa neprimetne a svesne da nešto žele, da budu ili da budeš nesrećan bez ljubavi dokazivanja pred nekim .Biće sve manja i manja sve dok se ne spoje i bude kao jedan neumoljiv pogled ,dok se jednom ne saplete, ne učini nešto dobro,nešto što te neće plašiti kao u nekoj priči što izmaglica izjeda ,izmišljenoj,koja će dominirati u tvom životom,i…

Iz neverice na splav života krenu
tamo gde se ukrštaju dve sudbine,dve slave ljute
dok mladost ne pocrveni od stida,
što gorak život proguta,postide samog sebe.
Ne kudim tuđu dušu od muke ljute,
za mene jadnog od mudrosti slavne.

Duša dobi krila,zemlju zasjenči
kajem se uz ono malo slutnje,
i ove glave lude zaspi uz grešne rane.
Ono što me kudi,nebeske ruke oprost traže,
iz krvavog sata zaroni duboko,uz stub jeke,
moje grešno srce od muke ljute,srdzbu traži
pakost što odšeta jad priziva pomrače sunce.
Od tih silnih želja,strast ode u raj što zanjeka,
i zaslepiše moje slutnje ,grehom na putu prema nebu.

Dve sile zanjekaše mene,koda se bude iz bola,
na roj tajnih sila,vidovitih…

I to sve jednom prođe
u zanosu bestidnom snu,
što pohita i prohte nešto nestvarno,
kao plava nebeska svetlost,
nestane u jednoj želji
u pesmi nepoznatog pisca....
kao plava zvezda kad uzleti zasija nebo

I ta promrzla noć bez daška vetra
što se koleba žustro beži i muva se,
među oštrim verovanju i otkriću,
nešto nestvarno, preko misli izrađeno.
Ljubav, kao dobrodošlica među grešnim
likovima prekrivenim maskama ćutnje,
zloglasno kao da priča bez oblika i želja.

Nestvarna svetlost što se igra skrivača,
i život što tako oštro žudi u željama u ljubavi,
oblik, koji nestaje skriva se i podbada crne rane
što se skrivaju među mnoštvo skrivenih reči.
Među kišnim olujnim strepnjama nemorala
ta pomisao sa…

Još jedan glas u horu mladosti,
u toj večnosti traganja nevinih bogatih,
U toj podmukloj maštariji ćutnje i prezira.
Nešto što te neće izjedati kinjiti i hvaliti se
kao šareni podmukao izraz pred vlastitim očima.

Danas, a možda i sutra, kad odrazi budu večni
simpatije toliko tihe, i čiste, željne lepote
beskonačnosti, koja se vraća tužno i pohlepno
bez sakrivanja u svom vremenu bez granica bez mladosti

Maske sa dva lica kao jedno neprikosnoveno izražavanje bola,
opstanak koji čezne u ljudskom obliku,sa ljudskom čežnjom
u životinjskom nagonu,dok kajanje ne postane lična stvar.
Dok te voli i neigra igre,i u ljubavi koja ne postoji
da li želiš ili ne,bićeš zgažen od pohlepe…

Budi srećan u svom životu,
u tišini koja je na tvojoj strani-
budi jak u svakom trenutku novog dana,
ne dozvoli drugima da te gaze.
Tvoj um je jači snažniji od loše stvarnosti
vodilja tvog izazova,respekta u svakom trenutku.
Ne izazivaj svoju sudbinu radi nekog
do koga ti nije stalo,do nekoga koga ne razumeš,
ne žrtvuj svoje srce koje želi da živi u svojoj pobedi
tvoj dar je savršena mašina da udovoljiš dobrom,
to je tvoj dar ne zaboravi da si kompletan za nemoguće izazove.

Budi svet među svetovima,voljen među svojima.
Budi čovek među ljudima,u danu kad si rođen
u danu kad si progovorio i prve korake napravio.
Ne skrivaj sebe i svoje vreme…

Neka zasvetli
na nebu zlatni prsten
tvoje reči i reč da.
Da izgubimo taj strah,
i ponovo postanemo jedna karika
ne raskidiva ljubav, lanac sreće.
Želim da zamišljam,vremena malo
toliko požude toliko izgovora
u kratkom vremenu nađe se reč volim te.


Nismo shvatili,
smejala si se
bili smo neustrašivi
beskrajno mudri
i ako smo odrasli,
pravili smo greške
odjednom, sve je stalo
a obećali smo
u kristalnom nebu
sa puno zanimljivih boja.
Ni pogledi ne svetle ,
i niko ih ne oseća.
Igrali smo rulet
sa našom srećom
istorija se ponavlja
kako potreba postaje prošlost


Jedan minut je bio nešto,
svaki pokret označavao ljubav
svaki strah jedan topao poljubac
a nama je to bila samo igra
porcija egoizma
Htela si da me osvojiš
i pre nego sam…

Nedeljna noć i mesečev put
gane u srce tempom otkucaja
Sto stepenica tihoo koračaju
svaka druga doziva
u svetlosti nevinosti
još jedna oproštajna noć
romansa tužnih pogleda
iz očiju svetlost podrhtava

Gledam u nebo kako oblaci putuju a plavi oblačak osmeh mi širi-sivi tugu mi nanosi. Znam dolaze kišoviti dani.Sunce umiljato se smeši polako se probija kroz tamne oblake , bori se ,ali samo na kratko da obasja lice njeno. Proleće se bliži a klupa naša čami prazna čeka nas a mali maslačak društvo joj pravi.Noć se bliži svetiljka se pali žubor vode muziku stvara.

Nežni moj vetriću imam snage da ti pišem da se moje reči pretvore u plavetnilo neba u toplotu srca tvoje nežne duše.Da se ne kolebam neustručavam se reći volim te-a moje ruke sa tvojima se stopile -…