princezanemira blog

Rec ljubavnici uvek je bila vezivana za afere, fatalne ljubavi, nesto zabranjeno...

Nemoralo, nesto sto se osudjuje...

A zasto bi moralo tako biti?

I ko bi u danasnjem svetu mogli biti ljubavnici?

Recimo dvoje koji su resili da stupe u jednu rasterecujucu vezu vodjeni iskonskim nagonima .

Dvoje koji su resiili da idu za sopstvenim osecanjima bez interesa i kalkulacija.

Dvoje koji su resili da sacuvaju nesto lepo od sveta.

Dvoje koji jedno od drugog nista ne zahtevaju do cistog zadovoljstva.

Dvoje koji su voljni da istrazuju, eksperimentisu, uzivaju i prelaze sopstvene granice.

Dvoje kojima nisu vazni statusi niti godine.…

Poznajem ga neko vreme.

Ali u niti jednom momentu ne bih po njegovom ponasanju, oblacenju ili delima mogla da zakljucim koliko novca zaista ima.

Nece se on libiti da cisti sneg. Niti bere masline zajedno sa ostalim radnicima.

Uprkos tome sto je naslednik, goste sluzi jednako kao i svaki konobar.I vise rekla bih.

Njegovo radno vreme traje gotovo od jutra do mraka.

Ako ga pitate za pomoc, pomoci ce vam.Bez trazenja povratne usluge.

Popraviti. Namestiti. Odneti kofer ili posluziti.

Ne trosi novac na mondenska letovanja. Njegova mu je zemlja najvaznija. Kada ugrabi malo slobodnog vremena trudi se da je…

Ako si zena, pa jos singl, pa jos na Balkanu imas dve opcije.

Prva je da kunes sve redom. Da ogorceno koracas kroz zivot tvrdeci kako vas niko ne razume. Kako ne mozes da pronadjes onog pravog jer si suvise uspesna,nedovoljno sredjena.... Kako svako sebi daje za pravo da ti sudi.

Da se raspravljas sa zenema koje su prosle slicno ali su iz nekog razloga bas one najvise nasle da te osudjuju. Da isterujes uporno sopstvenu ambiciju tvrdeci kako zelis da obezbedis potomke a pri tom im uskracujuci one najdragocenije trenutke.

Mozes da nosis zig tvredeci da ti ga…

Znate ono kad vas muci nesto iz proslosti...

Moglo je onako ili ovako. Da ste samo precutali. Drugacije odreagovali. Bili mudriji.

Da ste samo doneli drugaciju odluku u nekom trenutku sve bi bilo drugacije.

Da ste nekome priznali nesto, zatajili, otkrili...

Sada bi bili na potpuno drugacijem mestu, ziveli drugacijim zivotom.

Demoni proslosti mogu da budu prilicno okrutni.

Narocito kada na nas stave teret da odluka koju donesemo menja dosta toga u nasem zivotu.

NIJE MOGLO DRUGACIJE. JER TADA U TOM TRENUTKU, MISLILI STE DA JE TAKO NAJBOLJE.

Mozda ste sada ovi novi vi stariji, mudriji ali tada ste doneli odluku…

Dugo mi je vremena bilo potrebno da prihvatim nacin razmisljanja ostrvljanja.

Seljaci.

Bila je moja prva pomisao pre gotovo 15 godina.

Ne moze covek nista znati od jedne posete nekoj zemlji. Niti suditi.Trebalo je dosta zajednickih obeda, deljenja dozivljaja, misli, zgoda i nezgoda. Potrebno je da sa nekim iskusite puno toga kako bi o nekome mogli rec da prozborite.

Evo nekoliko karakteristika koje krase ostvrvljane a iz kojih bi svi mogli ponesto da naucimo.

PORODICAN POSAO

Svi su zaposleni u jednom, recimo restoranu. Nema napumpanih ega niti kajli i najnovojih aparata ili automobila.

Svi rade sve.I nikoga nista nije sramota.…

Svi smo bili ostavljani. Razocarani. Povredjeni. Izdani.

Snovi su nam se rusili, bas kao ono sto smo posedovali i za sta smo se grcevito drzali.

Nastavili jesmo. Ali je pitanje kako smo to ucinili.

Ako mislite da se nezadovoljstvo ne ogleda u svakoj nasoj pogrdnoj reci, u svakom nasem podsmehu nekome, u svakom zluradom komentaru, u svakom pronalazenju losega u drugima varate se.

Primeti se ono u svakom nasem pogledu, neiskrenom osmehu.

Da bi ga nekako izlecili idemo u manastrire, palimo svece, placamo svestenike, postimo izbegavajuci odredjenu hranu, slavimo slave, ljubimo ikone i kacimo ih na nase licne…

Svratim ja pre neki dan tako na karike...

I mislim se kako su gotovo svi otisli sa ovog sajta. Razgledam malo postove...

Kad ono eto ga!

Jedan sasvim kratak blog. Toliko iskren da boli.

Nekoliko reci ispisanih onako od srca i duse.

Nekoliko nenasminkanih recenica. Bez slika, bez velikih slova, bez mnostva komentara. Bez pompeznog naslova...

Jedan onako pravi blog.

U svojoj jednostavnosti savrsen jer bas u nekoliko recenica opisuje obican zivot jedne obicne zene.

Ista ta zena je dosla na sajt, napisala nekoliko recenica, olaksala malo tereta sa duse.

I ostadoh zacudjena. Zadivljena.

Pa pomislih onda cemu nama uopste blog sluzi i kuda smo posli?

Jesu li…

Secam se onog nekog vremena kada je vreme prolazilo sporije. Kada smo komunicirali recima, pogledima i osmesima. Kada smo se vise druzili. Isli jedni kod drugih.Priredjivali jedni drugima iznenadjenja. Jedni druge tesili.

Vremena kada smo se drzali za ruke. Potajno gledali nekoga ko nam se dopada i smesili mu se.

Danas kud god krenem svi nose one slusalice u usima i bulje u mobilne telefone kao omadjijani.

Svi su na ovaj ili onaj nacin u virtuelnom svetu.

Kuckaju dogovore na ekranima. Lupaju lajkove . Pisu mailove. Cetuju. Proveravaju vesti.

I sve je to donekle ok. Volim ja znate da kuckam…

Jednom negde procitah...

Onoliko koliko zudimo da nekoga pronadjemo...

Nekoga ko ce nas prihvatati, razumeti , voleti...

Toliko zaprvo zudimo da razumemo, prihvatimo, volimo sebe.

Taj neko nam je prevashodno potreban da bi spoznali sebe.

I sto je nasa potreba za tom ljubavlju veca to je veca potreba za spoznajom.

Ima logike.

Kroz ljubav najvise saznajemo zaprvo o sebi.

Saznajemo kakvi smo kada patimo, kada ostavljamo ili smo ostavljeni. Kada smo zaljubljeni ili kada smo srecni.

Saznajemo do kojih granica mozemo da idemo.

Koliko smo u stanju da se za sopstvenu srecu borimo.

Otkrivamo predele sopstvene duse za koje nismo ni znali da postoje.

Trazimo se sa tobom…

Proslo je ravno 8 godina od kako je poslednji put ugledala njegov pogled.

Isti je zauvek zakovan na njenu dusu.

Rastali su se. Uprkos velikoj ljubavi....odlucili da svako krene svojim putem.

Postojale su razlike koje nisu zeleli da priredjuju svojim porodicama.

Ponekad...

Nisu stvari bas tako jednostavne. Nije ljubav graditi srecu na nesreci drugih.

Oboje su nastavili svojim zivotima. Zasnosvali porodice. Ona se razvela, on je je jos uvek u braku.

Ne postoji niti jedan jedini dan od kako su se rastali da nisu pomislili jedno na drugo.

Ako danas pitate nju da li zbog svega zali nasmesice vam se...

I RECI DA JE…