Poznajem ga neko vreme.

Ali u niti jednom momentu ne bih po njegovom ponasanju, oblacenju ili delima mogla da zakljucim koliko novca zaista ima.

Nece se on libiti da cisti sneg. Niti bere masline zajedno sa ostalim radnicima.

Uprkos tome sto je naslednik, goste sluzi jednako kao i svaki konobar.I vise rekla bih.

Njegovo radno vreme traje gotovo od jutra do mraka.

Ako ga pitate za pomoc, pomoci ce vam.Bez trazenja povratne usluge.

Popraviti. Namestiti. Odneti kofer ili posluziti.

Ne trosi novac na mondenska letovanja. Njegova mu je zemlja najvaznija. Kada ugrabi malo slobodnog vremena trudi se da je upozna vise,obilazi je i uci o njoj.

I automobil mu je potpuno skroman.

Bas kao i mesta za izlazak.Slobodno vreme uglavnom provodi na pesku i stenama, pokraj mora.

A vidite...

Kad kod nas neko malo nesto postigne...

Umisli se i ponasa kao da poseduje citavu drzavu.

Zar smo toliko gladni da ne umemo da se suzdrzimo od hvalisanja i naturanja onoga sto smo postigli?

Razmetanja?

Zar smo toliko jadni da se ti sto toboze nesto imaju raspoznaju na kilometer?

Ponasajuci se bahato, oubrazeno pa i nasilno misleci da mogu sve?

Noseci preskupe krpe, satove, vozeci automobile koji gotovo da sljaste...

Bas u tom preteranom iskazivanju se ogleda nemastina.

Kompleks rekla bih.

Jos gori od njih su oni koji im podilaze i uvlace im se zarad sake paznje ili novca.

A ima ih...

Glasam ja za tog mog, sa pocetka price.

Sada mi je jasno zasto ima to sto ima.

SKROMNOST JE ODUVEK BILA VRLINA DOK RAD SPASAVA COVEKA.

Kompleksi ga medjutim unistavaju.

Like! 10