princezanemira blog
Slušala je more.Talase koji se poigravaju u daljini.Zvuci su se stapali sa mirisom jake crne kafe i dodirom njegovih ruku koje su češljem prelazile po njenoj kosi.
Spokoj.Osećala je spokoj.U isto vreme po koji nemir bi joj se prikrao.Podsetio je da sve to neće trajati večno.Zatim je usledio strah.Strah da će se jednom sve završiti.Strah da će se jedan deo duše zauvek otrgnuti od nje.
Okrenuo ju je k sebi i gledao.Ništa nije preduzimao.Samo joj je jagodicama dodirivao lice.Zatim ju je smestio u naručje.Ćutali su.Kao da zajedno imaju čitav svet.
Najednom je nastala buka.Ona se našla na nekakvim stepenicama.Da to su stepenice koje…
Od svih činjenja zlla...
Najveće je jedno koje se čak u njih i ne uvrstava.Jedno koje postaje normalan deo života.I kome više niko ne sudi.
NAJVEĆI GREH JE LAGATI DUŠU KOJA TE ISKRENO VOLI.
Kad kad više od sopstvenog života.
Obmanjivati je kako je i ti voliš.
Obećavati.
Manipulisati osećanjima.
Rovariti po njoj gradeći čitav jedan…
Ušetaj,samo ušetaj ovde gde mučim se sa hiljadu misli kao olova teških i još toliko nemira grešnih.
Ušetaj i ništa ne pitaj !
Hoćeš li mi reći molim Te šta mi imamo od filozofskih tvrdnji i još toliko grdnji koje jedno drugom da uputimo umemo ?
Šta su uopšte reči ?
Sitne male brojke izražene trenutnim mislima u kojima se tek ponekada nalazi mrvica osećanja.
Veruj mi izgovorene reči ne vode nikuda.Osim u uludo utrošeno vreme grickano zubima sudbine.
Šta će nam ta sitna bezvredna rešenja da lebde nad našim glavama dok su nam tela razdvojena?
Ušetaj !
Pa me bar malo umiri pokretima koje proizvode želje koje…
I ove noći…
Mesec se pokunjeno skriva iza oblaka povlačeći sa sobom armiju zvazdica.Svaka od njih spušta se na po jedan ekran.
I pita…
Gde su nestale sve one priče koje su trajale?
Ljubavi za koje se borilo?
Ko je dozvolio da prognaju sve sanjare?
Stavio čekić pravde u ruke lažova?
Gde su nestale duše?
A onda…
Svaka…
Prevlačim prstima po ivici kreveta
Vijam sopstvene misli
Pokušavam da od njih napravim nekakav grfikon,dijagram
Ne ide
A onda pokušavam da ih odložim za naredni dan
Ne ide ni to
Shvatam da će borba bez predaje trajati dok ne svane
Upijam zvuke tišine kao sunce tamne oblake
Rovarim po njima kao kćer sudbine
Poklanjam im osmeh bestidnice
A tešku sam borbu sa tišinom vodila
Terala je,klela,sa njom na dvoboj hodila
Grila je,milovala
Pa je onda teškom mukom ostavljala
Još joj brže se u zagrjlaj vraćala
Ti si uvek bio tu
Kao kada krene po zlu
Nestvarno biće
Gospodar tananih osećanja onih što srcem Ti niti pletu
Početak večnosti
Večnost kraja
Mit Grčkog Boga isklesan rukama veštog vajara
I uvek si se smešio
Stavljao…
“Svi se oni promene.Svi ti muškarci koji su bili samnom.Postanu druge osobe.Ni traga onima sa početka.Nešto mora da radim pogrešno.Ja to radim.Ja ih pretvaram u druge osobe”
Imao je utisak da nikada nije video tužnije oči od njenih.
A poznavao je u raznim fazama.U onim njenim periodima zanesenosti.Kada možete imati utisak da se baš u…
U svoj ovoj trci i buci globalnog,običaja, tuđih mišljenja ,nametanja,laktanja,krvničke borbe za vlast (makar se ona odvijala i u jednoj sobi),u svom haosu nepoverenja,interesa za koji se ljudi kače kao pomahnitali,trkom za nekakvom lažnom popularnošću koja se stiče pljuvanjem ili skidanjem gaća…
U svim tim osudama drugih ljudi zbog ovoga ili onoga…
Pitam se koliko imamo vremena da…