cell blog
Ti jos uvek verujes u srecu,jos uvek mastas kako sedis na klupi sa ispisanim imenima..tu je i tvoje i njegovo ime ,urezali ste ih pre mnogo godina..odabrala si njegovo srce a on ti je dao svoju dusu..polako se vracas se pod svetlost petrolejke da mir ne pokvari nista moderno..deca su odrasla izrasla u prave ,ozbiljne ljude..odose nekud sa svojim zeljama i zivotima..ostali ste sami u skucenom prostoru, deci ste pruzili sve sto ste mogli..listate albume i sa setom se secate proslog vremena..sta li ste prospustili a sta ste dobili..uskoro ce tmina..prekrice vase oci pune suza..da li je to ono sto…
ljubav je davanje..odricanje..a covek je sebicno bice koje uvek gleda samo na sebe..zato ljubav nestane..tesko se ljudi menjaju navike su vecne i samo oni sa jakom voljom mogu da se izbore da pronadji novi put kroz greske koje su sitne..ne ubijaju vezu krupne stvarni nego bas te sitnice..konstantno kljucanje i ispiranje mozga jer covek je svesno bice..i nece dozvoliti svakome da mu uzme mir koji ima..vecina nas bi da ima ljubav u ormanu..da je uzme kad mu zatreba i da zivi kako je navikao..ali to nije bas tako lako izvesti..ljubav je komleksna i mozda previse trazi od nas koji smo…
vise ne oprastam nikome,nije moj svet svet mrtvaca..cim pozele da odu pomocicu im da svoje zelje ispune...od sada gledam samo sebe, nije mi bitan niko... nije mi bitno sta ce biti sutra... zivecu za trenutke da mi dan prodje a da njih proguta tama jer ne vide svetlost kada mi prilaze.ona koja ne razume moju sadasnjost nije vredna moje buducnosti..jednoj sam dao zivot ne dam ga vise tako lako..ili si vredna cekanja ili si bezvredna ikona kojoj nema ko da se moli..nisam ja rodjen za lose zene niti sam nesto posebno ali sam za tebe premija kako razmisljas..tu sam na…
Sta imas danas od zivota,malo ko od nas danas zna sta je zivot..samo prezivljavamo..i jos kad te onaj ko bi trebalo da te voli ugrobari ,nemas nista..batrgamo se u tudjim nesrecama deleci svoju sa njima,i ne znas u kakvu ces sutra jos vecu bedu da upadnes ,mozes samo da se nadas da ces imati srece da ne potones zajedno sa njom.trazimo srecu sa nesrecnima koji to isto traze sa tobom nadajuci se da ce nekako videti malo sveta uz tebe ,da ce uz tebe stvari da se promene..zivimo u nadi da ce nas bog spojiti sa sudbinom koja je do…
Tek smo na pocetku a zivot je sve blizi kraju,svaki dan vesti ..lose vesti..kao da neko zarko zeli da nam zagorca dan koji dolazi..kao da nije dovoljno sto zivimo kako zivimo..jos da nam bace koju bombu na krov da nam dupe vidi rov i uspeli su..a ko to radi?bas oni koji imaju i previse ti ljudi sa kravatama koji umiru srecni jer nikad nece videti ono sto nas teraju da vidimo..a mi smo im dali vlast mi smo ih naucili da nas muzu.da ustanemo svi mi i kazemo dosta je bilo ..kad bi videli da i njihov raj moze da…
Plakala je,gledala je u daljinu a ja sam je pratio..gubila se na horizontu a bila je jos uvek tu..znam sta sledi..jos jedna izgubljena ljubav na svom kraju..obrisala je lice mojim obrazom..zasto upitala je tiho..cuj zasto..u glavi su mi se rojile misli..spavala je sa drugim i jos me pita zasto..tonuli smo sve dublje..prestala je da rida..sad je vec bila smirenija povredio sam joj ego razumljivim stavom da je to sto je uradila za mene ...ne oprostivo..kako da joj objasnim da smo zavrsili..slepala se sve ove godine uz mene a iza mojih ledja je ljubav delila bez stida..saznao sam sve tek kad…
Pao sam na zadnjem stepeniku,polomio sam se kao zadnje prase..cekao sam na doktora koji mi je prisao posvecen poslu..da li te boli ovo?okrenuo mi je nogu za tricavih 160 stepeni..urlikao sam od srece sto sam ozdravio..bezi tamo derao sam se dok sam ukrstao kaziprste u krst ne bi li oterao djavola od doktora ..klimavo sam ustao i kao kengur odkakutao u pravcu kuce ostavljajuci beli mantil sa blesavim kezom na licu..kakav kralj..opravio me za sekundu...otvorio sam vrata stana..ne mogu da verujem..opet su bili izvrsitelji sve su mi odneli..kako nisam imao para da platim komunalije isti su mi poslali plenitelje..ne mogu…
ispijena lica ljudi u prolazu,bezivotni gamizu svojim ucmalim kucama u kojima trunu cekajuci nesto i nekoga da ih pomeri iz svakodnevnice.lenji da bi videli da im niko ne treba da bi im bilo bolje obamrli gledaju u ne poznata lica i klikaju igrajuci se sa svojom subinom u nadi da ce im sutra biti bolje..i sad smo tu nas istom mestu ,gomila ljudi sa svojim lazima i istinama koje se nikog ne ticu..ali i dalje verujemo u srecu i dalje verujemo da ce ljubav sama da useta i da oguli sa zidova samocu koja nas je upregla i stegla.ja sam…
Proklestvo nas je pratilo,i neka ukleta zla kob uvek prisutna u kuci bez ljubavi..ceka nas poslednji camac i crni veslac onaj koji ti spusta dukat na mrtve oci.kad krenes tim putem poslednje secanje bice ti ono sto si imala.a imala si sve samo to nisi videla jer si uvek gledala samo sebe.Kao da se ceo svet vrti samo oko tebe..ti ne primecujes ljude koji ti nude dobrotu ti u toj dobroti vidis uvek lose.a gde si sada?da li je ovo sada ono sto si zelela?sad putuj i ne vracaj se..kasno je za zive ,sad kad si pustila pomrcinu u svoju…