cell blog
kad se zatvore vrata,sama ostajes iza njih i ni ti ni bog ih vise necete otvoriti..igramo se sa nasim zivotima i uvek je neko drugi kriv a sami sebi smo naj veci neprijatelji..vreme nas sve gazi i melje..preci ce preko nas tek tako neces ni osetiti .sticices kad i ja na kraj puta ali pored tebe necu biti ja nego kosmari..koga ces nazvati ko ce ti pomoci sada mislis da moja ljubav moze u ne dogled da se razvlaci da bi ti shvatila sustinu zivota..vise nismo bitni ti i ja vec ulog koji je ostao iza nas..sad je kasno jer…
stolom,zene, rasklimane, gegale su u ritmu Ace Lukasa...otisao sam u wc da izbacim visak piva..drzao sam jednom rukom za zid a jednom za sebe..osetio sam olaksanje a onda sam ugledao tipa kako mi zvera u pisojla...sta bre gledas kao da svog nemas....a onda sam shvatio da je tip zena..jebeni alkohol...zajebala me brkata,opet sam usao u zenski toalet...jedva sam pomahnitalim zenama objasnio da sam pogresio..dok su me sa vrata gadjale pogrdnim imenima...bezao sam i zaboravio sam na pivo..kad sam stigao do drustvanceta za stolom...shvatio sam da mi nesto fali.....upitase me gde si bre otisao po pivo majke ti??Pivo??kOJE PIVO....a to pivo…
oko mene olovni vojnici,igracke koje vise ne postoje..vreme se zaustavilo i ne zna kuda da krene.Iza mene sam ostavio sve,a napred me ceka nesto meni ne poznato.Kao ukleti duhovi kolaju u meni losi snovi, vode me putevima kojim ne idu oni koji ostaju.Pogledam u nebo i ne vidim oblake..sve je tako cisto i prozirno skoro da mogu da dotaknem iznad njih.a jos sam dole na betonu koji topi sunce zajedno samnom.Vracam se u samocu, po ko zna koji put a oko mene plesu zanosnih kukova iste utvare kao sto je bila i ona.zavode me recima pricaju prljavo samo da im…
Pomodrio sam u licu,spustila mi je slusalicu.Alo decko pronasla sam fosil koji si trazio,osetio sam uzbudjenje kako preuzima moju unutrasnost..Spakovao sam naj ne ophodnije i zakupio carter let za trstenik..iz aviona se pruzao pogled na aeodrom sletanje je bilo bajkovito..jebeni pilot je zaboravio da spusti tockove pa smo sleteli na stomak.imao sam taj osecaj da su mi sa jaja skinute sve dlake..iz aviona sam izasao dok se jos pusio..zapalio sam i ja jednu da se smirim..pilot je trazio jaja iza aviona..jedno sam video u zbunju i sutno ga dublje u siprazje..ko ga jebe sledeci put ce da pazi kad slece..krenuo…
Sjeban sam, pijem dok se ne srusim a od sutra se lecim od navike...trebace mi vremena znam...ovo se duboko useklo u moj zivot..u meni se lomilo,gutao sam otrove sa kojim me je kljukao zivot..a sada povracam na svoju sudbinu..ovo vise nisam ja,samo sam neko na kraju puta..njeno srce mi je ne bitno..lazem sebe ali ali lazem i nju...mozda je ovo samo moj trenutak slabosti..mogu ja da da izdrzim sve..idem sad negde gde me moje oci ne vide...negde duboko u tamu..ne zelim gledati u svet,u ljude..samo hocu da se s klonim iz kolotecine...ove svakodnevnice i besmisla...toliko je mnogo smeca u meni..oko…
napolju grad zivih,tumaraju ljudi svako svojim putem..koliko njih znas koliko njih ti se javi..skoro niko a ceo zivot smo tu jedno kraj drugog..pa ipak nadam se boljem sunce tek izlazi tek ce leto da donese malo vise pogleda primetice se i oni koji se nikad nisu gledali..ne popustaj sada treba mi tvoja energija da prezivim ovu samocu koja polako prolazi.na kraju ulice prodavci na sitno jos jedno lice vremena u kojem zivimo ali ta lica imaju osmehe .spustam koju banku u sesir sviraca sretan je i zeli mi sve naj bolje i ako mi ni ime ne zna iza mene…
Trebam nekog ko ume da cuti kad podelim secanja,trebam nekog ko razume i kad ne razume..neko novo lice koje ne poznajem koje tamo negde ima svoj zivot zakljucan za druge..hodam a propadam sve dublje .osecam kako beton isijava toplotu kao da hoce da mi uzme sve da istopi sa suncem ljubav koju nosim..preko puta deca u odrastanju vesela bez briga i suprotnost su starcu koji jedva hoda..tuzan gleda u njih verovatno se ni ne seca kako mu je vreme tako brzo proslo..prilazim mu a sve sam dalji od njega kao da me plasi ono sto vidim ono sto cu jednog…
Obicno ljudi zele ono sto nemaju i zive u nekoj masti a masta je nam je naj bolje sto imamo od zivota..ljudi gledaju tudje zivote i porede ga sa svojim ruse predrasude i kad se nadju u necemu sto je po njihovoj meri pocnu da zive u jos vecoj zabludi i sto je naj gore drze je se kao da je to jedina istina a da je sve drugo laz i iluzija..ruse i to malo sto imaju u nadi da ce naci bolje pa ostanu i bez toga sto su imali..ali sta je zivot bez rizika bez uzbudjenja samo navika…
Gledam u nebo,rusi se svod.oluja samo sto nije.vetar kida sa drveca zivot ,umire na ulici slomljen svet..ne bitni ljudi bez imena gamizu kao utvare..vuku se u svoje brloge iz kojih ne izlaze..danas je malo sretnih, sve vise je onih na dnu..ulica me nosi idem uz vodu koja se gomila u bujicu..nosi sve pred sobom.tu sam ispod tvojih prozora samo usamljen pas koji moli za milostinju..kao da nemam ponos kad da me nije sram sto svi vide moju tugu cekam da se zacrni poslednja noc pred tvojom kucom..noge stoje u mestu a krenule bi bilo kud..sto dalje od ovog grada gde…
koji to muskarac zna koja mu je sudjena ,sve dok mu ta neka..ne otvori oci i dok ne progleda njenim ocima i ne vidi svet koji do tada..nije video...... zivece u zabludi da je nasao ono sto je trazio..bice daleko od kuce,od svega sto ga veze za postelju ...ako zivi njen zivot a svoj zapostavi...trgnes se ponekad u noci..pogledas u mrak ,a zvezda... puno nebo..ne vidis ni jednu jer te je vezala cinima..zatrovala tvoju dusu lazima..a ti i dalje verujes u ljubav, koju nikad nisi ni osetio na njenim grudima..da,plasis se plasis ...samoce kao i ja...i pustas da te slomi…