biksi.po blog
Није ведрина
Кажу све је у брзини,
и силина и жестина,
сва овоземаљска вештина
и са њом доктрина.
Али није ведрина,
сјаја у твојим очима,
милина осмеха на твом лицу,
кад збори више од и једне речи.
Није вештина,
што сву тежину,
срџбу и бес,
са душе и срца уме да спере,
а баштини само љубав.
Као и у овој песми
Вера, ваљда никада незна,
шта јој недостатак елана,
и праве мере кроз будућност спрема.
Јер све што се морало,
сад се и онако више не мора.
Чак и завист поста некако жална до бола.
Лек сигурно није покора,
већ само увек спонтани искорак.
За који треба имати само среће и снаге.
Зато обично кажу - да све је било боље пре но сад.
Пре си могло негде и побећи, утећи...
али и душа neгде на кратко да се склони.
А сад, је дошло време - ту си већ…
Њој само треба повода
Није ли мудрост, или најчешће само слепо коришћење којекаквих давно већ написаних и изречених мудрих и дубокоумних мисли и фраза, само последње уточиште у покушају да смо преварили друге, скривањем сопствене постепене негације иза универзалних аксиома.
Оно што не желимо да прихватимо, то је да универзалних аксиома нема, јер они су само фикција тренутка, појединца који их је изрекао, а пред сваким новим искушењем често тако сочно порекао, да је само срећа што многи од њих успевају да лепршају кроз подсвест универзалности и изреченог.
Знам само да док год си испод просека, још…
СЕЋАЊА
Незнам да ли сте приметили, да када имате и превише могућности пред собом, увек је обично проблем концентрисаност у избору за почетак. Да ли је повод превише еуфоричан или циљ исувише симболичан у мислима, па изостане брзо сва надахнутост и лепршавост жеље. Са годинама, могућности су све ређе, а страх од неуспеха све већи. па почеци остају само у сећању, као нешто што је само било...За ваљани почетак, за добар део неуспеха, кривац је само сећање.
Кроз снове
Ако заборавим – помирићу се,
али ако се сетим – понадат ћу се,
да жеља ми неће, тако лако од мене утећи.
И најзад успети те ти рећи,
оно што нећу тако лако никада порећи.
Да, ти си та!
Хајде да заједно, од сенки успомена,
стварамо себи хлад.
И мене Месеца пратимо траг.
Кроз снове и кроз твоје и моје,
али души увек крепке,
неме љубавне монологе.
Мудровања или искрице, већ по вољи
Опет се правдам самоме себи, али безуспешно. Толико да и самоме себи више не могу и не успевам комотно да поверујем.
Свака раскош, квари обичаје или укус. Разумевање их постепено мења, уобличује и продубљује, као и у љубави. Не постоји ли разумевања, џаба раскоши сав лажни сјај.
Ако код некога цените само његове врлине, а побуду лоших не разумете, гарант да их и код себе не уочавате, и да у крајњем случају нисте у стању уопште ни да волите.
Ја нисам сигуран претерано у себе. Сигуран сам тек толико,…
Тајна
Можда да пробаш, да будеш само искрена.
Шта можеш изгубити,
у овом времену полуискрене неискрености?
– Ништа, само ће се твоја истина утопити или истопити,
док теби, биће свакако и ако не одмах лакше.
Тешке су озбиљно те пајачке патофне и гаћке
интелигентне одмерености неодмерености трена,
док у души кипти извитоперен осећај.
Велика си и сама већ увиђаш да стасала си жена,
да још праћком гађаш као голобрада деца
у комшијском дворишту: гугутке, врапце и мачке.
Али, као да си већ давно знала,
све што сви ми једноставно не желимо да знамо
те нам одговор никада…
Срећно свима
Пред ове Васкршње празнике – нека је срећно свима, у којима душе, поштења и мира има.
Као појединци, и да смо безгрешни којим случајем у односу на друге, шта бисмо и урадили са том својом врлином безгрешноћу, него би се само курчили и правили важни са њом. Утопили би је, или би само пробали да се што дуже правимо важни, сматрајући да имамо право поредити се са, или боље рећи над другима. Док живот има своју сврху, право али и обавезу, да се живи у животу, и да се кроз вене и све…