Dok svetlost životom teče,
tamni satovi odbrojavaju dane
zaboravljeni negde u snovima.
U trenucima sećanja,napušteno i daleko,
budućnost širi svoje ruke uz tajni osmeh,
što pripoveda sluša o danu kad se gube zvezde.
Ljubav što pod prkosom živi, boluje, i čezne
nad svojom surovošću, nad svojom slobodom u moru života.
Duša pripoveda svoje srećne dane, neispunjene satkano u emocijama,
na samom kraju svoje patnje.

Noćas se zvezda pretvara u kristalno nebo,
igra igru svog života kao list kad poleti niz blag vetar
i svoju lepotu usmeri prema ljubavi.
Vraća se iz dubina što sniva bezimena i strana
dok duša spava, nemoćno pripoveda sa dugama.
Željna svog dana moćne reči što gorčinom zapoveda,
priziva, okovečana bojom glasa svojom nadom,za svojim mirom
na blagoslovenom putu s težinom što jadikuje uz dar nad nepoznatim životom.

Like! 9