Tihaoluja blog

Tihaoluja
44, Apatin, Srbija

19.03.2019

Mnogo je želja prolazilo mirnoćom,
nešto što je gubilo svetlost i vazduh
u blaženoj ljubavi plodnog cvetanja.

Beg od užitka  skromnoj reči jednog zavodnika,
život čedna misao u tuđoj slučajnosti, svodu pomirennja.
Daljina u prolaznoj nesreći,glasu koji huji vetru svojoj slobodi,
među senkama u tajnama izbledela mašta među hladnim strahom .

Samoća krišom prati svoje nastalo vreme, budi prošlost
čistinu što hrabri u tuđim mislima zaleđenim osmehom.
U sivilu traženja na vrelim putevima kao komadić hleba,
razdvojeno ničenju  svog semena u hodniku vremena.


02.03.2019

Život budnim očima prati svoju prolaznost,
varkama i spletkama čini slobodu u svom dubokom čekanju.
Među čudljivim utočišće,zlatnom krunom blagoslovljeno, ostavljeno
prerezanom odsutnošću u putu jeke  glasova iščezle duše u svom ćutanju.

Večnost što presijava nad odsjajom u suznim kapima crne tmine,
daleki valovi u spokojnim slapovima nesanice, ljubljenim večernjim satima,
pijane i ostavljene u bludnim očima lagano umire u vrelu svoje nesreće.

U dalekom čekanju , mrtvom  snivanju među slatkim ružama lomi jadnike,
zatvoreni čekanjem uz molitvu krvavim ranama golim koracima bez tragova
i njihovih postojanja, tužnim senkama uz opomenu svog nadolazećeg kraja nad sobom.


18.02.2019

Ljubav nije trunka koja iščezava,nestaje sama nevoljeno,osramoćeno od drugih,
 niti zna da zapoveda mudrošću i srećom kada ostane sama.
Snaga koja se meri lepotom,snagom svoje prisile,snagom svoje samoće
proširena je sećanjima u svom nedoraslom pokretu skrojena nad velikom patnjom.

Pogledom prema nebu, osečena nedovršenim putem izvora radosti,
mučeni i voljeni,što se kolebaju  ne dopiru do srca,ne dopire do dobrote-
neveselog gorkog učenja u kome se krije tuga među voljenim,
među skladom u svom bešumnom traganju,nepovratnom životu bez milosti-
u svojoj tugi bez nečije zapovesti,bez nečije duše koje nema sreću u ljubavi,samo nepregledan san u svom koraku.



Pretvaraš, se u jednu malu bistru kap
u kamen oblikovan veličine srca moga.
Kraljicu mojih otkucaja, sata i vremena
boju crvene ruže koju ti na dlan donosim
mirišljavu kao tvoja koža miris jak i prodoran
zavodljiv iscrtan tvojom mladosti.

Ponoćna muzika tiha kao tvoj glas,
neodoljivo zove šapće oblikovana
osmehom što krasi tvoje lice.
Tebe sam video u sebi, u svojim očima
tako si lepa zašto se prisećam.
Hteo sam, ali nisam mogao da im kažem što me tišti
bežao sam u sjenu, tražio neku utehu zaštitu
opirao se vremenu, ostaće tajna večno zakopana.
Ti mi čitaš misli, ali seti se ponekad da želim da živim.
Zašto je ovaj svet tako okrutan,ni tračka nade da…


07.09.2018

Nisam senka zaustavljena u nekoj svetlosti,
koje krade vreme zatvorenih očiju,
bestidan izmišjen u nekoj prošlosti,
niti blaga milost bez objašnjenja.

Trag koji se širi mojim mislima,
tajna što se noćima krišom približava-
istinski stihovi mog zadnjeg dana...
kao tiha rosa put čudnih ljudi,odjek kiše,mračnih svetova
u času nevidljive tuge,u času istine pri samom postojanju.

Slučajnost koja mi odlučuje određen trenutak,
u nekoj daljini povređen noćima,beskrajno voljen.
Poslednje reči ispisane u senkama tajnih stidne i plačne,

obojeno razvučeno kao nit praznih bezvrednih reči obučeno u crno.


Dok svetlost životom teče,
tamni satovi odbrojavaju dane
zaboravljeni negde u snovima.
U trenucima sećanja,napušteno i daleko,
budućnost širi svoje ruke uz tajni osmeh,
što pripoveda sluša o danu kad se gube zvezde.
Ljubav što pod prkosom živi, boluje, i čezne
nad svojom surovošću, nad svojom slobodom u moru života.
Duša pripoveda svoje srećne dane, neispunjene satkano u emocijama,
na samom kraju svoje patnje.

Noćas se zvezda pretvara u kristalno nebo,
igra igru svog života kao list kad poleti niz blag vetar
i svoju lepotu usmeri prema ljubavi.
Vraća se iz dubina što sniva bezimena i strana
dok duša spava, nemoćno pripoveda sa dugama.
Željna svog dana moćne reči što gorčinom zapoveda,
priziva, okovečana bojom glasa…


Tragovi života i sećanja proteklih vremena toliko udaraju u srce da zaplače,i bude nemirno, sa ponosom nose rane prijašnjih zlatnih vremena, a tako polako i tiho nestaju u nekim zamagljenim osećanjima kao koraci u preprekama života.Toliko misli da zamišljamo nešto nemoguće ne ispunjeno kao zagonetke,da spavamo kad se tišina obelodani i svetlost zatamni toliko toga još imamo da prođemo da kažemo a brzo starimo,nestajemo,ne možemo brzo potonuti i ne budemo nečujna bića kad se igramo skrivača vremena,Ostaćemo zarobljeni u nekim našim iščekivanjima dok se lanci lome oko naših vratova naših ubeđenja, ova beskrajna sloboda polako nestaje,da hoda pored nas i…


Nikad ne odustaj to je samo odlazak,što priželjkuješ ili želiš neke ne ostvarene snove što sa ponosom govore i gube se u razdaljini,ne odustaj niti kad ti kaže zbogom vrlo tiho i nežnim izrazom lica pogledom što te opčara.Srećnim krajem obećanjima...smisli nešto i pođi dalje putevi se račvaju,i ta daljina suha i neustrašiva dolina sa ogledalom i dubokim pogledom svetlim gubitkom....danom uz samoći prolazna kao osećanja,uzdah oštar i bolan tajnu što skriva,nemoć priželjkuje u tihom i neodoljivom trenutku u perfektnom i neizrecivom gubitku uz nekoliko milja razgovora,za ostalo je kasno jer te voli i priželjkuje tvoju snagu,tvoju predaju u njegovom…


02.05.2018

Duša u kijametu, krv do kolena potocima teče,
isplače nešto nepostojano, tragično
u lokvi tuđih ugašenih sudbina,sam u mržnji neverici.

Tuđina što zaprosi srce stidljivo od muke ljute
zemlja obamru, neumoljivo napuštajući sebe,
stidno se priklanja brigama- mislima što čini zaborav.

Sila uspavana čežnja,hrabrost što je čini usamljenom,
u ljubavi tišine bezvredno sivi osećaji kopne u tami,
sila nesvesno jača, odjek prolomi u veštini svoje krivnje.

Granice visokih jedara,raširenih ranjenih spletki,
izranja iz dubine srca što sazreva nemilost i zlo,
tajna što leti kleti , živi, umire u dubini sama bez predaha.


13.10.2017

Ono što bude moje pripadaće tebi,
i ono što budem voleo skrivaću u tebi,u tvom srcu,
ono što nas bude vodilo, što nas spaja biće naše,nezaboravno.
Bićemo kao dve nevine nerazdvojne karike u plamenoj ljubavi,
staze što će sačinjavati našu sićušnu priliku naš prkos nadolazećem vremenu.
Posmatraću te kako spavaš, kao nebo u stotinu boja u tvojoj tišini
što će se prolamati u male plamenove vihore slobode toploti tvojih usana,
taj žubor strasti kao kapi šapata u celosti u nama kao bistra suza,naš nemir.


Svetlost koja će nas voditi,put naš prostran beskrajan čist,pun želja
nada u verovanje, zauvek, snaga uspeha i snova lagan put sa mnom s tobom…


← prethodna 1 2 3 4 5 ... 20 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta