Tihaoluja blog

Tihaoluja
44, Apatin, Srbija

20.07.2019

Dva veka, kao dve studene godine.
Nad njim je plamen žut oči slepe,
Besmrtni hod što se vazduhom prezire,
U svetoj zemlji u rajskom vrtu,
Pod crnom slavom u noći nad svojim likom.

Teška rana među plamenim vratima,
U vrhovima hladnog čelika nad planinom jezdi.
Misli trepću u sanovitom ognjištu u času dalekom,
Svetoj želji na kolenima kleči čudo smrti među dva sveta.

Sastala se dve sjene,dva mlada pogleda
Što s vetrom ćuti i zapoveda glasno,
Nad malim poštenjem večnost uzdahnu
Nad beskonačnim životnim blagim likom.


04.07.2019

Kako su teške ove doline
što se slevaju drumovima,
na vrhovima planina.
Pogledima do čistog neba-
samo pustoš bez milosti.

Kako su teški dani što polako izumiru,
nestaju u pijanim isrošenim koracima.
Milost u žudnji ljubav potražuje,
u skraćenim nedokočuvim danima samoće.

Kako je težak taj trenutak
među dolinom suza,među tuđim beskrajom,
u sitnim satima, belim senkama bez mislosti-
otuđeno i sakriveno u prugama sitnog zadovoljstva.


Kad odlaziš u daljini se čuje
odjek jedne male neispunjene želje,
dug put u crvenim rascvetanim stazama
natopljeno kišnim kapima iz tuđih očiju.
 
Iznad neba nečiji te pogled prati,
izgubljen u svojoj samoći potpuno same
na istoj cesti gde se tragovi ne vide.

Srušeni mostovi jedne mladosti,
u satima izgubljene ljubavi.
Misli kao jedra podignuto plove
među dalekim snovima što u pepelu izniče,
gorka istina tiho prolazi tako prazno,tako mračno.    



Budi se jutarnjo sunce što je zaspalo na šumskom puteljku-
 svojom toplotom opčarava prelepo svitanje posle prespavane noći,
koje se širi ,daleko, do nečijih sklopljenih očiju u nepoznatom pogledu.

Isprekidana svetlost među razgranatim granama, šuštanju trulog lišća-
niz padine prošlosti, uronulo u poslušne sluge dalekom traganju,
u poljima traženja nevidljive slike svog rođenog lika,svoje grešne senke.

Tumara po tuđim dušama! odnoseći njihov nemir, razapeta ostavljena da pati
raskrvaljena bludnim osećanjima ,dubokim zovom svog raskalašnog nemira,
u svom slabašnom telu anonimnih reči.


25.05.2019

Od zemlje do neba,
od zvezde do slobode
život nepregledno teče
sasvim polako u malim bistrim kapima.

Ima jedna tajna vragolasto sama,
puna želja i  samo svoja,
kada voli  mnogo je bliža sebi,
 mnogo dalja od drugih samo svoja i voljena.

Ona sada spava u dalekoj sveri
gde zvezde nežnosti skrivaju,
uvenula u aprliskim tajnama
obučena u svadbarskom odelu,
ona sada spava i sanja daleko sanja svoju sreću.


16.05.2019

Možda negde daleko
postoje bele lađe,
što putuju tako daleko
gde ruše nečujne zidove
i traži svoju sreću
prepreke na svom putu.

Postoji još nešto tako mnogo daleko daleko
ljubav koja spava i oseća svoja stvaranja
uz život što se dalje rađa ne suviše kasno,
ne suviše rano, ne suviše toliko daleko,
ne suviše daleko tamo gde se rađa nova ljubav,
i spaja nova sreća toliko blizu a daleko.


05.05.2019

Osmeh što širi svoju lepotu,
osunčan na rumenom obrazu
u srebrnoj magli čiste svetlosti.

U tihom ljudskom srcu kikot tajnih
otkucava u tihom bljesku tuđim grudima
željno svoje slobode,svog poslednjeg otkucaja.

Boje naširoko okružuju mudre korake,mudre odluke
besno pripoveda svoje tihe jecaje u svojoj samoći,
počasno bije svoju bitku pod kamenom salvom kajanja.


Sporni pogledi što se bude usred noći,
poljupci strastveni bliže zori
u večnost što putuju zaobilaze tugu.

Buđenje najvećeg čuda što raste u sebi,
osmehom širi prolistali pogled u sred dana i noći
ostavljena tuga onog zlatnog omota iskrivljene slike.

Žal za bolje sutra maglovitog sećanja u prolećnim bojama
što gazi nečije tragove u zagrljaju aprila u talasanju vetra.
Među cvetnim mirisima blizu neba cveta večni život posle kiše,
u mrvima ponos tišti, mirnoćom svog srca čarolijom svog čekanja.


14.04.2019

Kad zaspe mesec
noć postaje tajna.
Oči trepću blizu neba
prema srećnim zvezdama.

Detinjast osmeh daleko se čuje,
kroz mnoga nadanja i tajnih čarolija
zora u lepšim snovima sanja ljubi svog bližnjeg.

Jeka dva veka udaljena od svoje časti,
dva veka od svoje ljubavi u pogledu skrivena kroz mnogo nadanja
  prekrasnoj boji glasa u praznoj dolini lepše sanjaju,
među šarenim slikama slatkom osmehu časnijoj tišini ispod duge.


05.04.2019

Nedostižna milost sen jedne mladosti-
zakrivljena u svojim tihim manama,
sakrivena među mnogim kajanjima
nestala u večnim lažima uskim prolazima.

Zlobom hrani svoje srce zamračenim pravcima,
u susretu budućnosti nepostojeće granice.
Prizor nestašni prozor uma,od svetlosti stvoren,
sakriven među rasutim parčadima razbijenog stakla-
na rubu beskraja u hladnom srcu umire poslednja nada.


← prethodna 1 2 3 4 5 ... 21 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta