Tihaoluja blog

Tihaoluja
44, Apatin, Srbija

08.11.2019

Neka ostanu ludi dani
Što sviraju melodiju jutra,
Pesmom dozivaju svitanje
Na četri strane sveta.

Srce za ljubavi traga,
Lepotom ispunjava zadovoljstvo,
Zvezdanim stazama traži sreću,
Svu noć traga za budnim snom.

A te oči lutajući spomenari
U večnosti pustoj skriveni od žala,
Slutnjom šapnu vezanim lancima,
A vreme beskrajno luta uz radost i neudoljiv šarm.


Ne odlaze noći daleko od svoje beline,
Od svoje svetlosti,od svoje budućnosti.
Ne odlaze toliko daleko iz tame
Ugasle želje dalekog putovanja.

Ne odlaze da vide svoje senke ponikle iz sunca,
Užarene lave, što u potocima teku kao crna pustoš,
Pijane i ostavljene same da čeznu zatvorenih očiju.
Ne odlaze svojom dušom, nespokojom i godinama što dolaze,
I odlaze umirući klečući pred smrću bez ljubavi,bez svog korena.


04.10.2019

Bleda i smrtna hladovina sa oprezom priziva samoću,
U razbežanom i podmuklom stadu izgubljenog traga.
U izgubljenom glasu ugašenom raskršću,
Posedela ljubav među belim prolazima.

Plačne oči kao mokri trotoari,razbežani pustim mislima-
Obeshrabreni šumom bledih zidova okrečeno u belu zastavu,
traži predaju u snu ,među gladnim zamrznutim pogledom.

Misao tišine dalekog uzdaha obojeno bolom,
Nad paravanom ostavljene nevidljive nade.
U zatišju oluje pred večnim počinkom zaboravljene ljubavi.


Ako te nekad stisne dodir tuđe ruke-
S hladnim zagrljajem u izgubljenim sjenama,
U nedužnim očima skriveno među porocima,
Preumornim srcem pokraj belih zastava-
Što nude predaju i srce brže zakuca,
Zavladaj svojom veštinom primi milost.

Ako te nekad budu pitali gde idu tvoji spori koraci,
Praćeni svojom senkom u tišini noćnoj šetnji,
Ulicama zatrpanim prazninom izgubljenih pogleda.
Svetlosti što se krišom pojavljuje i nestaje-
U tišini pogleda,zatrpani svitanjem, osenčeni večnosti.


31.08.2019

U gradu izlazećeg sunca-
Postoje žarke boje, kraljevi svog vremena,
Tamo gde cveće naširoko cveta u raznim bojama i oblicima,
Na Mirisnim poljima što se vetrom širi i ljubav donosi.

Cvrkut različitih ptica u gradu srećnih ljudi zaliveno dobrotom.
Uskih  prolaznih ulica,nevinih i blagih osmeha razlivenih u nežnosti,
Dobrotom koja usrećuje, magijom koja stvara neviđena čuda u duši običnog čoveka.

Postoje i mali ljudi koji se  skrivaju kao srodni tragači,skriveni pred svojom senkom,
Mali tragači zaljubljeni u stvarnost u slapovima žurnih reka,bistrih zvezda,
U Valovima današnjih zora, prelepih noći,  gospodari svog vremena.


20.08.2019

Izumiru jesenji kišni dani,
slutnja utiša jato ptica,
s povratkom zvonjave zimskog dana.
U ljušturi starih staza, pod nebom
što drhti ljudska duša u osami i kletvi.

Besni obala,odzvanja s krikom talasa,
na krilima glasova među jezom zadrhti,
zvedanom stazom s tihom povorkom plače,
budi se uspomena u praznim gnezdama
što počiva na kamenu s imenom neznanim.

Ćutnja hropće u suzama osvešteno bolom-
u noćnim gospodarima što odlaze daleko,
ljubav tone netaknuto, umire zaboravljeno-
u osami i raskršću,pogledu i slepilu dana.


13.08.2019

Tiho spava u svilenim noćima,
tragajući za nečim neviđenim.
Putujući negde daleko na veselom izvoru,
tone kao gorko vino iz tamnog podruma,
budi se u tajnama pepela u maglovitom vihoru,

Čekanje osta samo tužno čekanje,
prosuto tepihom nestvarnih zvezda.
Zaustavljeno vreme u tragovima istine,
u moru plavetnila prosuto slutnjom-
sve dublje tone u lepoti zagrljaja,
hodi ka nestvarnom životu u prostim bojama.


04.08.2019

Ti koji imaš dušu plačljivog dečaka,
ljubav koja se okreće tamnim stranama,
gorak ukus svoje mladosti nad plamenim zvezdama,
uveren i veran samo sebi bez zadrške nad drugima.

Ti kao stranac svoje samoće s bolesnom dušom,
umire poslednji šapat,poslednji krik vetra,
nepristojan i gorak zadah nesavršenog bića.
Ljubav što se nadmiče kao korov,kao trulo lišće-
što opada i gazi svoje poroke u zaustavljenom vremenu.


04.07.2019

Kako su teške ove doline
što se slevaju drumovima,
na vrhovima planina.
Pogledima do čistog neba-
samo pustoš bez milosti.

Kako su teški dani što polako izumiru,
nestaju u pijanim isrošenim koracima.
Milost u žudnji ljubav potražuje,
u skraćenim nedokočuvim danima samoće.

Kako je težak taj trenutak
među dolinom suza,među tuđim beskrajom,
u sitnim satima, belim senkama bez mislosti-
otuđeno i sakriveno u prugama sitnog zadovoljstva.


Kad odlaziš u daljini se čuje
odjek jedne male neispunjene želje,
dug put u crvenim rascvetanim stazama
natopljeno kišnim kapima iz tuđih očiju.
 
Iznad neba nečiji te pogled prati,
izgubljen u svojoj samoći potpuno same
na istoj cesti gde se tragovi ne vide.

Srušeni mostovi jedne mladosti,
u satima izgubljene ljubavi.
Misli kao jedra podignuto plove
među dalekim snovima što u pepelu izniče,
gorka istina tiho prolazi tako prazno,tako mračno.    



← prethodna 1 2 3 4 5 ... 22 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta