Tihaoluja blog

Tihaoluja
44, Apatin, Srbija

25.05.2019

Od zemlje do neba,
od zvezde do slobode
život nepregledno teče
sasvim polako u malim bistrim kapima.

Ima jedna tajna vragolasto sama,
puna želja i  samo svoja,
kada voli  mnogo je bliža sebi,
 mnogo dalja od drugih samo svoja i voljena.

Ona sada spava u dalekoj sveri
gde zvezde nežnosti skrivaju,
uvenula u aprliskim tajnama
obučena u svadbarskom odelu,
ona sada spava i sanja daleko sanja svoju sreću.


16.05.2019

Možda negde daleko
postoje bele lađe,
što putuju tako daleko
gde ruše nečujne zidove
i traži svoju sreću
prepreke na svom putu.

Postoji još nešto tako mnogo daleko daleko
ljubav koja spava i oseća svoja stvaranja
uz život što se dalje rađa ne suviše kasno,
ne suviše rano, ne suviše toliko daleko,
ne suviše daleko tamo gde se rađa nova ljubav,
i spaja nova sreća toliko blizu a daleko.


05.05.2019

Osmeh što širi svoju lepotu,
osunčan na rumenom obrazu
u srebrnoj magli čiste svetlosti.

U tihom ljudskom srcu kikot tajnih
otkucava u tihom bljesku tuđim grudima
željno svoje slobode,svog poslednjeg otkucaja.

Boje naširoko okružuju mudre korake,mudre odluke
besno pripoveda svoje tihe jecaje u svojoj samoći,
počasno bije svoju bitku pod kamenom salvom kajanja.


Sporni pogledi što se bude usred noći,
poljupci strastveni bliže zori
u večnost što putuju zaobilaze tugu.

Buđenje najvećeg čuda što raste u sebi,
osmehom širi prolistali pogled u sred dana i noći
ostavljena tuga onog zlatnog omota iskrivljene slike.

Žal za bolje sutra maglovitog sećanja u prolećnim bojama
što gazi nečije tragove u zagrljaju aprila u talasanju vetra.
Među cvetnim mirisima blizu neba cveta večni život posle kiše,
u mrvima ponos tišti, mirnoćom svog srca čarolijom svog čekanja.


14.04.2019

Kad zaspe mesec
noć postaje tajna.
Oči trepću blizu neba
prema srećnim zvezdama.

Detinjast osmeh daleko se čuje,
kroz mnoga nadanja i tajnih čarolija
zora u lepšim snovima sanja ljubi svog bližnjeg.

Jeka dva veka udaljena od svoje časti,
dva veka od svoje ljubavi u pogledu skrivena kroz mnogo nadanja
  prekrasnoj boji glasa u praznoj dolini lepše sanjaju,
među šarenim slikama slatkom osmehu časnijoj tišini ispod duge.


05.04.2019

Nedostižna milost sen jedne mladosti-
zakrivljena u svojim tihim manama,
sakrivena među mnogim kajanjima
nestala u večnim lažima uskim prolazima.

Zlobom hrani svoje srce zamračenim pravcima,
u susretu budućnosti nepostojeće granice.
Prizor nestašni prozor uma,od svetlosti stvoren,
sakriven među rasutim parčadima razbijenog stakla-
na rubu beskraja u hladnom srcu umire poslednja nada.


Jauk među tamnim prolazima,što nam zlo donese,
na nebu crne zlosutne ptice natovarenim otrovom
a vatrenim kuglama seju smrt među nevinim ljudima,što hodaju svojom slobodom,
 sunce zamrači  toplotu osta hladnoća i jeza u dušama.

Iz srca smrt posta krvav potok što iz neba crnu kišu šalje,
na krilima milosrdnog anđela što ugasi mnoge živote.
U dečijim očima nekad izvirao osmeh a danas crna sećanja,
tako dočekaše svoje odrastanje iz mirnog doba u mračno svitanje
na pločnicima mirnog grada mnoga krv potekla.
Došla je i ta sloboda dugo čekana,oćerani crne vrani i njihove sluge
nastala je sloboda hrabro osvojena.


19.03.2019

Mnogo je želja prolazilo mirnoćom,
nešto što je gubilo svetlost i vazduh
u blaženoj ljubavi plodnog cvetanja.

Beg od užitka  skromnoj reči jednog zavodnika,
život čedna misao u tuđoj slučajnosti, svodu pomirennja.
Daljina u prolaznoj nesreći,glasu koji huji vetru svojoj slobodi,
među senkama u tajnama izbledela mašta među hladnim strahom .

Samoća krišom prati svoje nastalo vreme, budi prošlost
čistinu što hrabri u tuđim mislima zaleđenim osmehom.
U sivilu traženja na vrelim putevima kao komadić hleba,
razdvojeno ničenju  svog semena u hodniku vremena.


02.03.2019

Život budnim očima prati svoju prolaznost,
varkama i spletkama čini slobodu u svom dubokom čekanju.
Među čudljivim utočišće,zlatnom krunom blagoslovljeno, ostavljeno
prerezanom odsutnošću u putu jeke  glasova iščezle duše u svom ćutanju.

Večnost što presijava nad odsjajom u suznim kapima crne tmine,
daleki valovi u spokojnim slapovima nesanice, ljubljenim večernjim satima,
pijane i ostavljene u bludnim očima lagano umire u vrelu svoje nesreće.

U dalekom čekanju , mrtvom  snivanju među slatkim ružama lomi jadnike,
zatvoreni čekanjem uz molitvu krvavim ranama golim koracima bez tragova
i njihovih postojanja, tužnim senkama uz opomenu svog nadolazećeg kraja nad sobom.


18.02.2019

Ljubav nije trunka koja iščezava,nestaje sama nevoljeno,osramoćeno od drugih,
 niti zna da zapoveda mudrošću i srećom kada ostane sama.
Snaga koja se meri lepotom,snagom svoje prisile,snagom svoje samoće
proširena je sećanjima u svom nedoraslom pokretu skrojena nad velikom patnjom.

Pogledom prema nebu, osečena nedovršenim putem izvora radosti,
mučeni i voljeni,što se kolebaju  ne dopiru do srca,ne dopire do dobrote-
neveselog gorkog učenja u kome se krije tuga među voljenim,
među skladom u svom bešumnom traganju,nepovratnom životu bez milosti-
u svojoj tugi bez nečije zapovesti,bez nečije duše koje nema sreću u ljubavi,samo nepregledan san u svom koraku.



← prethodna 1 2 3 4 5 ... 21 sledeća
Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta