20.12.2017
49, Apatin, Srbija
Sunce umiljato se smeši, blaga kao ruka,
polako se probija kroz kamene šume,
kroz tamne oblake zemlju zaborava.
Noć se bliži,svetiljka se pali kroz zimske smetove,
dodire tople,rađajući plodove čežnje.
Toplinu ka srcu doziva usamljenost tužni vihor,
vetrovi, što korake kradu u razbuktalim trenucima
dve reči zaborav čine,u toplini daha mirisom duše.
Zlatni osmeh dodirom što kruži,misao male ćutnje,
taj put poprište sreće krišom vijuga.
Dotičete misao male ćutnje,razgolićeni istinom,
gubi se s vremenom čežnjom želja.
Ljubav ima toliko reči da kaže,
zasjeni tajne prolaze vedrinu nemira,
a među njima boginja plodom rođena.
Sazvežđe tišine pri spojenim rukama,zore i noći
da te sni između dva otkucaja u prolaznošću dočeka.
19 pregleda
Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!