Mogu da govorim,kao večnost da ostarim
zauvek da ućutim ne izgovorim tvoje ime
Bešumno da tragam izvan svojih mogućnosti
vremenom što odlazi kao izgubljeni putnik
vetrom da podižem snove u izgubljenom svetu

Mogu da budem samoća leptir na cvetu
tužni plavi pogled vesela usamljena duša
Da izgledam i osećam kao bezbroj kapi suza
bol da pretvorim u tajnu mog uma
da svaki moj pokret bude označen,meta nečijeg srca

Da nekom poklonim nešto za čime čezne
magla izgubljenim i ranjivim dušama
senka kao pratilac u vedrim noćima
Svitac u travi i podarim svetlost ljubavi
rekama i jezerima pokažem mesečev put
u bistrini njihovog ogledala,prelepoj putanji......

Like! 4