Prećutaću,neću izgovoriti niti jednu reč,
da ne poteknu suze što su tiho izranjale iz tvojih očiju,
koje čeznu prema mom govoru, prema mom napisanom pismu,
i tu ružu što ostavi ispred tvog praga
koja sada čami uvenula bez tvog dodira, i dalje živi.....
i dalje čeka kao zamišljen oproštaj,
bez i jedne izgovorene reči ,samo tišina,

Nigde oproštaja,ćutanje ostaje večna zamagljena prošlost,
zamišljena budućnost, bez tragova u visini neba....
nestajati nečujno, bez straha od ljubavi bez mržnje
pred suton sa osmehom.....
Ostaće večita tajna u vremenu koje nadolazi........
dok ne iščezne strast biće nam stranac
dok se ne približimo toj lepoti svojim mislima

Tišina izvoljeva, bespomoćno ćuti, i ruši reč meni znanoj
neprimetna, kao začarani trougao u svetlosti,
kao izgubljene satnice između prijateljstva i ljubavi.
Svaki osmeh, taj predivni osmeh prekriven velom tajni...
taj put beskonačno dug oseća se kao ples dve želje
kao dani uspavanih sećanja i buđenje ljubavi
Senke moje prošlosti polako potanjaju nestaju....
ispunjena kao zagonetka........

Like! 5