Ta podmukla noć,neubuzdani zvuk asvalta
što se krije iza svake svesti,iza svake utonule
samoće što se nadvila nad vrlinama.
Ta samostalnost, bez pravila igre gorkih reči
dodir neupozdan, prećutno ćuti raspada se.

Ta tišina što osta iza istine,
a svaka reč kao susret u potpunu prazninu.
Taj momenat prećutan,ne pokvaren, bez razmišljanja
kao uspomena što gubi svaku korist, smisao nad sobom,odvojeni.
Taj zagrljaj ostane hladan i prazan,hladan okružen bukom

Te plačne zuze što ćera na borbu u abis straha,
što kovitla svojom snagom,bez suvišnih pitanja,odgovora.
Susretom dva različita sveta što ganja svoju promenu
Zanimljiv kraj podložan nečijoj krivnji osveti,
u mislima vojevanju zamornoj i tihoj pohlepi tišine,bolu,patnji.
Zamišljeno - ostvareno prezirno ,nepopravljivo izmiče,čini kraj.

Like! 5