Zbog osmeha i predivnog cveta u zoni sna skrita,
grešno govori na širkoj pustoši obavijen mrakom,
njegov svet je padao polako niz hodnike sjajnim ogledalom
s kapljicama pred zoru u očima suznim i nežnim glasom.
U toplom poljupcu vreme polako prolazi,pogled tamni,
a tišina se brani vekove beskonačnosti uz mrtvu povorku,
zaborav bližnji što kopni i jenjava s tajnom u svom snu.

Večnost, što se skriva u hladnoj prošlosti nemirom stidnim,
blago skriven u kolevci vremena prema sudnjem danu, mir okreće.
Klimavi šapat daljinom kruži obasipa svoje daleko hodi,
prozivkom u ljubavnom plesu,crvenom istinom što brani korake zbraja,
u dugom kajanju ,dostojanstvo svoju bitku gubi ,moli zakasnele dane
u slikama neizbežnog povoda, u izvoru zatreperi glasni val očaja.

U susretu dva tela,dva neznana povoda, cvetanje razgranate duše
gde red ne odlučuje,
odaje gde nebo kuca u prazne valove prolazne usne,kroz stare kapije kristalnog meseca
s vremenom što otiče s mirisom napuštene pustinje ,besmrtno same ,zaboravljene.
Na pragu večitoga hlada u budnim očima slepoćom opčini zagrmi napuštena tišina.

Like! 12