Je li ovo trenutak rastanka ,toliko tiho mu govoriš šapćeš razume svaku tvoju reč što izustiš,ali nije dovolljno da veruje ,ćutaće-ćutaće kao kamen bačen izgubljen negde u pesku zatrpan spreman da ga neko podigne u rukama stvori toplotu snagu i volju posle toliko godina samoće. .A ti tako uplašena samouverena otklanjaš sumnju prećutkuješ na istini što izuskuješ težiš, i polako nestaješ pogledom niskim koracima brzim kao da tražiš spas, a tvoja sudbina ne dozvoljava da ideš. Čežnja toliko velika sumorno te prati broji otkucaje preostalog vremena sapliće padaš duboko u mislima pometnja strah,grešne misli nadiru na slepo te vode i privode nevidljivo dodiruju a ti bežiš grčevito stežeš svoju senku pretvaraš je u nestvaran lik i svoj život stavljaš na kocku bezgrešnih duša ............što te nemilosrdno proganjaju
Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!