Ako želiš,ja ću samo mirno gledati
ja ti verujem,i želim da te volim dugo
zato,ako se ne osećaš usamljeno,nemoj.
Ali nekad pravimo greške moramo biti jaki
ljubav nije usputna stanica
dvaju svetova,želja i posmatrača.
Tako lako osećamo,još brže grešimo
tako lako, gubimo pamtimo ostavljamo
samo ponekad, želim da nestanem.
Molim te veruj mi, svaka rec koju kazem je istina
ne mogu da priđem dovoljno blizu.

Osećam kako pravi dodir nestaje
razumećeš me, moram ti dati neku nadu
blag i topao zagrljaj da me osetiš
da sam blizu, da se ne udaljavam
ona nam je jedini oslonac,ne mogu,
osećaji su previše jaki i za mene,
tako sam daleko u svojim mislima
ne osećam, ni bol što me proganja.
Ne mogu ti ni reći da ću umreti za ljubav
Mogu da budem heroj iz senke,dušo,
znaš da su noći kratke i da ću nestajati
molim te oprosti mi,idem do kraja,do kraja.

Moj život menja sve,svaku lekciju koju sam naučio,
kad zaplačem oseti ću koliko sam slab,
da me polako ganja u propast,u neizlečivu stvarnost
a ti ćeš biti u prolazu moj san nedokučiv
Kako da krivim tebe ,a ne verujem, noć postaje zora.
U tihim molitvama molim se,
za reči koje ne mogu izgovoriti,
hodaću putem koji mi je nepoznat
bez obzira gde se nalazim,koji sam odsanjao.

Like! 2