Otvoriću svetlost, uvešću radost i topli osmeh u tvoje hladno srce neprimetno,putovaćemo kao mesec što zabranjenim morem pruža senku dodiruje njenu lepotu .Zatvori oči da vidiš, taj ples, sram me govoriti sanjati moja duša moje srce jače je od vetra što prohuja i gromova što stvaraju potresnu priču , kad izgubiš, taj dodir što u momentu ne stane. Kad odeš u nepregledna sećanja i uzmeš mi život koji si dala ostane kao trunka zatvorene prošlosti,neću govoriti velike reči dok budeš u mom naručju,kao pesma što sazreva u zori i svetlosti što je proganja...nema izgovora.

Like! 6