Tražio sam te,postoji mnogo toga što sam izgubio moja usamljenost uzdiše.Tragao primoravao sebe da vučem sive oblake da ti svetlost podarim i vidim taj sjaj u tvojim očima.Noćima, pridavao pažnju da ti čujem glas u daljini a srce otkucalo na momente zaćutalo u zamoru tišine.Lutao bespućima morem uzburkanim,udarima groma pripovedao samo da te nađem budem kukavica što priželjkujem.Toliko prepreka,u mojim rukama prenagliše,postajalo je more toga što sam želeo a ti si dalje ostala sama.Toliko sam te voleo a ponekad bi nastala tišina a srce tiho šaptalo,da znam sve rizik je postojao čuvaću našu tajnu duboko u sebi.Kada postane teško,znaš da ponekad može da postane teško,to je jedina stvar koja čini da se osećamo živim.Ove uspomene smo sami stvorili ostale samo stare fotografije a poljupci ostali u prošlosti i vreme se zauvek zamrzlo.Zato sad medena,znaš i sama da te moje ruke više ne mogu dodirivati,oči više videti putujem na slepo tamo negde da pritajim sećanja,siguran sam biće mi teško priznajem osuđen sam misli će mi se uvek okretati prema tebi tražiti jedan tvoj osmeh,a ja ću biti nestala svetlost iz tvojih očiju,plamičak u tvome srcu koji se polako gasi izumire,a ja ću proganjati noći,oprosti.

Like! 8