Bilo je nemoguće objasniti
nešto skriveno, nevidljivo,
u svakom momentu traganja.
Bilo da je skromno, nedodirljivo,
blaženo na krilma anđela tek onda
shavatimo kad nešto izgubimo
postanemo tužni , usamljeni ,neujednačeni
obavijeni tajnama obećanjima.

Svaka pomisao na izrečeno
u nekom našem traganju ka boljitku,
bitki koja sačinjava laž osećaj bespomoćnosti
ne verujemo nikome, niti kad sanjamo.
Trudimo se da shvatimo, pokopamo mržnju
i ostanemo čisti kao suza iz očiju bistra i meka.
Kao biserni slapovi, ne razumemo niti shvatamo
u biti reč i razumevanje ili da li razumeš drugog.
Mnogim mislima, boemima, slikovitog izražavanja
mi gubimo nestajemo neuvažavamo svoj život
kao ljubav strast gubitak samopouzdanje.
Okrećemo svoje probleme na drugog uz njegovo protivljenje
nismo jaki, mi smo samo ljudi krhki slabašni,ali to ne razumemo,
niti ćemo ikad razumeti...ostaćemo tvdoglavi i nejasni.........

Like! 6