Odmah na pocetku da se razumemo, nije ovo nikakav ljubavni blog i moj prvi put u tom kontekstu. (ovo naglasavam da ljudi koji ocekuju neke pikanterije , se ne muce da citaju dalje) :) :)
Posto smo to razjasnili da se vratim na pocetak.
Dakle, kazu da za sve postoji prvi put.
Ovaj moj, prvi put, ima veze sa virtuelnim svetom, i sa njegovim preplitanjem sa realom
Dosavsi na Karike, da malo relaksiram i odmorim od svakodnevne tenzije na poslu ( a i da mi prodje sto brze vreme na istom) nisam imala neku posebnu zelju da se blize upoznajem sa bilo kim iz tog virtuelnog sveta.
Posle neprijatnog iskustva na pocetku, svih uvreda i napada, nekako sam bila jos istrajnija i sigurnija u toj svojoj nameri.
Zaista Internet je mislim, jedino mesto gde ''na gomili'' mozete videti toliko frustriranih, poremecenih, sujetnih osoba. Mala je verovatnoca da cete u reali ikada toliko i takvih ljudi videti izbliza.
Boraveci na Netu, cesto mi je kroz glavu prolazila jedna recenica,koju sam negde cula ''Internet je raj za budale''
Nemam nameru nikoga da vredjam naravno, samo iskreno prenosim svoje utiske i svoje misljenje.
Medjutim, vremenom iz te gomile laznih identiteta, frustracija i egoizma, izdvojile su se neke osobe, koje nisam dozivljavala samo kao -nikove na ekranu.
Videla sam u njima LJUDE, realne osobe, koje imaju svoj zivot, zanimanja, hobije, slabe tacke, mane i vrline, i koje ovde nisu da bi lecile svoje frustracije, nego da bi se zabavljale i druzile.
Dopale su mi se te osobe
Svaka na svoj nacin.
Neki smislom za humor, drugi zajednickim interesovanjima, treci iskrenoscu,cetvrti smirenoscu.
Sve u svemu, ti ljudi poceli su da mi se dopadaju.
Cecin-zvoncicin ,poziv na sladoled u Prizrenskoj, na dan njenog rodjendana, zvucao mi je zanimljivo a u isto vreme sam se osetila i polaskanom, sto sam se nasla u toj grupi izabranih.
Medjutim, kako se taj dan blizio, moram vam priznati, pa ma koliko to vama bilo smesno, osecala sam neku vrstu treme.
Upoznacu sve njih-bubnjalo je u mojoj glavi.
Ovo mi je prvi put da upoznam nekoga sa Karika.
Prvi put da uopste osobe iz virtuelnog sveta prenesem u svoj svet reale.
Kao i sto se svega drugog tice, tako je i taj Prvi put, izazivao mnogo oprecnih ocecanja u meni.
Mnogo pitanja.
-Kako ce ozgledati taj susret?
-Da li ce biti neprijatne tisine, jer ipak smo mi samo stranci u reali?
-Da li ce me neko razocarati, ili ja nekoga?
Znam da vam zvuci smesno, da foliram, da se nije desilo nista spektakularno, ali ja sam se u toj situaciji nasla po prvi put, i nisam znala sta da ocekujem i kako da se ponasam.
Jedno je kuckati sa nekim , a drugo je pogledati te osobe u oci.
Ujedno,mozda sam se negde u podsvesti , koliko god bila sigurna u te ljude, plasila razocarenja u sebe i svoje eventualne poglresne procene.
Kako god, ali to je za mene predstavljalo nesvakidasnji dozivljaj.
Elem, dosao je i taj dan.
Kod mene na poslu ludilio.
Inace, dva dana pre toga, pomesala sam datume, i to jutro sam potpuno zaboravila na popodnevni dogovor.
Kad sam se oko podneva setila, a pod ptitiskom zbog nekog ''zadatka'' na poslu, bila sam na pragu da odustanem.
''Javicu da ne mogu doci'' pomislila sam.
Medjutim, zaista, nije li to nepostovanje svih tih ljudi koji su presli mnogo duzi put da popodne porvedemo sa Cecom i da se upoznamo.
Ne, ici cu-rekoh sebi.
Naravno, kasnila sam.
Za moje prijatelje iz reale, nije to nikakvo cudo.
Oni bi Ceci ,kojoj sam u medjuvremenu javila da kasnem ,rekli ''Pa naravno, zar si ocekivala da Nina dodje na vreme.Ona usvek i svuda kasni, ali na kraju ipak stigne''
Svi su vec tamo. Dolazim poslednja, i osecam se kao ,znate ono , kad kasnite na neko veselje i svo su vec za stolovima, vi dolazite i svi bulje u vas :)
Zasto sam ja morala da kasnim-besnim na samu sebe.
-Sada ces biti k'o na skeneru.
-Da li ce mi biti neprijatno dok budem prilazila stolu?
-Kako cemo se uklopiti, ipak se vecina nas ne poznaje?
Milion pitanja opet postavljam sebi..''prestani Nina, govori mi neki unutrasnji glas, sve ce biti ok''
Ulazim u poslasticarnicu u Prizrenskoj, da, priznajem, imam tremu...
Medjutim....zaista naiskrenije, bio je dovoljan jedan pogled na drustvo u cosku, njihova vesela lica, iskrene osmehe, bio je dovoljan samo jedan pogled da razbije sve moje strepnje, sva pitanja i nedoumice.
Pozitivnu energiju, koju sam osetila u tom trenutku ne mogu vam opisati.
Nista ironicno, ni jedan ''cudni'' pogled ispod obrva, nista dvosmisleno nije se moglo procitati ni osetiti.
Ceca, Sofi, Magica, Miri, Lans, Duska, Jeca , sa iskrenom radoscu na licima su cekali da im se jos i ja pridruzim i da zabava pocne.
Prilazeci njihovom stolu, ni jednog momenta nisam imala utisak da za stolom sede ljudi koje prvi put vidim uzivo.
Bio je to osecaj, kao kada vidite stare drage prijatelje sa kojima dugo niste seli da popijete kafu.
Posle toplog pozdravljanja, razgovor je nastavljen a ja nisam mogla da dodjem sebi, kako se isti sa lakocom odvija i kako ucestvujem u njemu kao, opet da naglasim, sa starim dobrim prijateljima koje znam ceo svoj zivot.
Ceca, posto je ona bila slavljenica nju moram prvu da pomenem, puna zivota i pozitivne energije, bas onakva kakvu sam je i dozivela na Karikama, duhovita i zabavna trudila se da se svi osecaju prijatno i lepo.
Miri, takodje zivahnam nasmejanih ociju koliko i lica, smesila mi se toplo i iskreno , srecna sto smo se okupili i to se moglo videti u svakom njenom gestu.
Jelena, devojka koja zraci smirenoscu, lepotom i toplinom,sa toliko pozitivne energije u sebi, ona mi je tog dana postala jos draza i jos bliza nego na Karikama.
Magica, kao sto Sofi rece, zaista magicno bice, na kraju se ispostavilo da imamo cak i neke zajednicke prijatelje, da smo bile na istoj svadbi u mom rodnom gradu, ali tada se nismo znale cak ni virtuelno.
Sa Sofi sam se odusevila.Mozda zato sto na Karikama nismo bas nesto posebno kontaktirale, pa nisam imala neko posebno izgradjeno misljenje o njoj (osim cinjenice da divno pise), a Sofi je tako duhovita, zabavna, nasmejana..Ne , jednostavno znam da se ponavljam, ali zaista ne mogu da nadjem prave reci za sve utiske od toga dana.
Duska takodje, zena koja pleni osmehom, dobronamernog pogleda iza koga jednostavno osetite da se ne moze ''kriti'' losa osoba.
Lans..Da, kao sto svi rekose..On je Vitez..Iako mi je dok smo se slikali ''postavio'' magarece usi na glavi..ali ko se na Lansa moze naljutiti
Jedino mi je zao sto stipsa ne dade ni jednu siguricu u kladzi, hoce covek sve da zaradi sam
Ovaj put se izvukao, sledeci sigurno nece :)

Vreme je brzo proslo, toliko brzo da, kad je trebalo da idemo kuci, bilo mi je iskreno zao sto se moram rastati od tih divnih ljudi koje sam upoznala.
Da, bio je to moj prvi put.
Moje prvo iskustvo upoznavanja u reali, ljudi iz virtuelnog sveta.
Ne moram ni da vam naglasavam da je bilo pozitivno.
Sto se mene tice, i vise od toga.
Bilo je to prelepo popodne.
Mozda bas zato sto je prvi put.
Jedino sto mi je zao,je sto jos neke ljude nisam upoznala.
Medju njima su naravno Luna i Vuk, zao mi je i sto Simana nije toga dana bila sa nama, a zaista bih volela moju dragu virtuelnu drugaricu Vekca da upoznam.
U svakom slucaju, zbog tog iskustva, nikada mi nece, ma kakavu neprijatnost dozivela, biti zao sto sam dosla na Karike.

PS..Ne, nije ovo nikakav blog IZ INATA, prkosa drugima i sl, vecina ce pomisliti kako ''tupim'' kao da se ne znam sta desilo, verovatno mnogo ljudi ne dozivljava poznanstva na Netu kao nesto posebno i bitno,pa samim tim ovo sto pisem smatrace nebulozama. Postujem svacije misljenje, ne ''inatim'' se nikome, ne zanimaju me nikakve virtuelne budalastine, samo sam zelela da podelim sa vama moja osecanja i razmisljanja, jer za mene poznanstvo ne predstavlja nesto ''onako'' nesto nebitno i nesto ''svejedno''..Ne upoznajem se sa svakim,ne upoznajem se svaki dan, ali one koje sam upoznala uvek cu pamtiti i postovati, jer su oni deo moje reale.
Zato sto su posebni, zato je i ovaj dogadjaj za mene poseban.

Like! 36