NinaRichi blog

Sigurna sam da je svako bar jednom,od virtuelnog ili prijatelja iz reale, cuo pricu kako mu/joj je neko skinuo slike sa Fejsa, ili otvorio profil na Twiteru ,Fejsbuku ili nekoj drugoj mrezi sa njegovim/njenim podacima.
Mozda je neko od vas i sam doziveo neprijatnost da vidi svoju sliku i nekog ''kradljivca'' koji se predstavlja kao vi.
Obzirom da sam(davno) imala i licno iskustvo moram priznati da osecaj,pogotovo onaj prvi nakon ''otkrica'' nije ni malo prijatan.
Pomislite u sebi ''Boze, ko zna ko je ovo, ko zna kako se predstavlja, sta ako me vidi neko ko me poznaje''
Milion pitanja vam se vrti u glavi.
Medjutim,koliko…

Izgleda da je ''zavladao'' neki novi trend na Karikama..RIMOVANJE..:D
Blogovi u stihu, komentari u stihu,rima prsti na sve strane
E pa ,resila sam,kad mogu svi, hocu i ja.
Sta me kosta, nisam ni ja najgora..
Mozda nekad nesto i uspem slozeno da ''slozim''.
A ako ne ..ma, k'o da je vazno, sta fali i prostoj rimi..Vazno je da se slaze

Zivot..Tezak, a mozda ustvari sasvim jednostavan i lak samo kad bi umeli da ga zivimo tako..Kada ne bismo zeleli sve odmah i sada, kada bi nas krasilo strpljenje i optimizam.
Kada bismo imali meru u svemu zivot nam se ne bi pretvorio ni u trku a ni u tapkanje u mesto.
Naravno ni u prepustenost vremenu da nas nosi,uz opravdanje da nista ne treba planirati.
Zivot bez nade, bez ocekivanja, bez zelja i planova je kao sarena ali prazna kutija po kojoj se hvata paucina.
Pronaci meru u svemu je put ka ostvarenju.
Nego, pitate li se nekad zavisi li nas zivot samo od nas?
Mozda…

Odmah na pocetku da se razumemo, nije ovo nikakav ljubavni blog i moj prvi put u tom kontekstu. (ovo naglasavam da ljudi koji ocekuju neke pikanterije , se ne muce da citaju dalje) :) :)
Posto smo to razjasnili da se vratim na pocetak.
Dakle, kazu da za sve postoji prvi put.
Ovaj moj, prvi put, ima veze sa virtuelnim svetom, i sa njegovim preplitanjem sa realom
Dosavsi na Karike, da malo relaksiram i odmorim od svakodnevne tenzije na poslu ( a i da mi prodje sto brze vreme na istom) nisam imala neku posebnu zelju da se blize upoznajem sa bilo kim iz…

Vreli dah stapao se sa hladnocom tamnog predvecerja ostavljajuci obrise na prozorskom staklu.
Drhtavim prstom pravila je nespretne pokrete, iscrtavajuci nepravilne, krivudave linije.
Trag tih linija na obicnom prozorskom staklu podsecao je na njen sumorni zivot,prepun krivudavih staza, uzbrdica i padova sa vrha na dno.
Oduvek je bilo tako. Ni dan danas nista se nije promenilo, razmisljala je.
Osim sto je sada mnogo umornija nego nekad, cekajuci da jos jedan dan, gegajuci se ,polako ode u nepovrat i da je tmina noci prigrli u svoje hladno krilo.
Jutro ce, stidljivo izvirujuci iza brda najaviti dolazak novog dana. Jos jednog u nizu onih umornih i gegajucih,…

Da li je bolje nešto ili ništa?
Priznajem ,ništa zvuci deprimirajuce a nešto ipak deluje ''obecavajuce''.
Ali ,nemojmo se zavaravati. Često ipak nije onako kako na prvi progled izgleda.

Ništa jeste ništa, ali nešto moze biti bilo šta.E pa upravo sa tim *bilo sta* a samo da ne bi bili bez išta povedemo sami sebe stazom bilo kakvom umesto nikakvom.

Šta smo dobili? Da li ipak dobitkom gubimo najvise?

Jer stojeci u mestu mozda nemamo nista ali u isto vreme i mogucnost za sve,a dopustajuci sebi *nesto* dobijemo ono *bilo sta*, a ustvari to je najvece od svih NIŠTA.

Zato kada vam neko kaze ''bolje ista…

''Saro, on je ozenjen''-konstatovala je Lela..O ovakvim stvarima bilo joj je mucno i da prica.
Prezirala ja takve postupke.
Sara joj je bila drugarica i pokusala je da je urazumi.
''Pa sta ? Sto bi se to mene ticalo? Ja zelim da uzivam''-rece.
''Znas, osecaj je divan. Uzivam bez obaveza, bez zahteva, bez planova.''-nastavila je dalje gestakulirajuci rukama, u zelji da bude sto uverljivija.
Koga je pokusavala da ubedi, sagovornicu ili sebe, to ni ona u tom trenutku nije znala.
''Uzivam u zavodjenju, u iscekivanju, u vatri koja polako gori. Uzivam u sexu.Nemas pojma kakav je to osecaj prepustiti se strasti. Nemas pojma kako je uzbudljivo…

Ah ta ljubav.
Najveca inspiracija jednom pesniku, vecita tema romanticnih dusa, neiscrpna snaga i najelpsi osmeh.
Ljubav, onaj osecaj kada nam se cini da lebdimo medju oblacima, dodirujemo zvezde, dlanovi nam se znoje a srce veselo poskakuje.
Ljubav ..je li to neka ''jaca'' sila ili izgovor za nase ludosti?
Posto volim sve da analaziram cesto sam se pitala kako uopste nastaje taj osecaj zaljubljenostii?
Gde se on radja?
Sta ga pokrece?
Zasto smo se bas zaljubili u tu osobu u koju smo zaljubljeni?
Mozda je pored nas proslo jos mnogo slicnih a da ih nismo ni primetili ,zasto nam bas zbog te osobe zastaje dah?
Gde se pale ''lampice''…