Kada bi iskreno progovorili
rekli bi reči istovetne...
a ćutimo...
ko će prvi...?
Ni jedno da prozbori.
da popusti,
ni da se otvori...
Ponos nam guši nemire
i muči nam duše.
Trudimo se da želju prikrijemo
samoća likuje i vlada.
Hajde, kaži mu...
pomisli da bi ovo moglo da uspe
otvori dušu, to ne boli.
Ma, gde bih ja...
A on... dodje do linije koja nas deli...
i ne prelazi
osećam ga
ni da progovori,
ni da popusti,
ni da se otvori.
Kao da je svo vreme
ovoga sveta njegovo.
A vreme, polako, ističe
i nikoga ne čeka.
Proći će život pored nas,
bez nas.
Ponos će zalupiti vrata za sobom
i baciti ključ u reku kajanja.

Like! 4