JEZGRASTO VOĆE

U grupu jezgrastog voća pripadaju: badem, kesten, lešnik, orasi i pistacija. Jezgrasto voće često izaziva alergiju (ne preporučuje se deci do navršene godine starosti).

BADEM (Amygdalus communis L.) – misli se da je poreklom iz Kine i Centralne Azije. 100 g ima 577 kalorija. Sadrži: 18,3 g proteina, 54,1 g masti, 4,3 ugljenih hidrata, 12 g biljnih vlakna, 248 mg kalcijuma, 4 mg gvožđa, 275 mg magnezijuma, 474 mg fosfora, 728 mg kalijuma, 1 mg natrijuma, 3,36 mg cinka, 1,11 mg bakra, 2,53 mg mangana, 4,40 mg selena, 0,24 mg tiamina, 0,81 mg riboflamina, 3,93 nijacina, 0,35 mg pantotenske kiseline, 0,13 mg vitamina B6, 29 µg folne kiseline, 2,5 mg vitamina A, vitamina E i fitosterola.



KESTEN PITOMI (Castanea sativa) ima plodove koji se nalaze u bodljikavoj čauri po nekoliko komada. Veoma su ukusni i hranljivi, 100 g suvog kestena ima 153 kalorije. Sveži plodovi sadrže 40% vlage, 2,9 g proteina, 31,2% ugljenih hidrata, svega 1,9% masti, minerale (kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, gvožđe), vitamine (skoro sve iz grupe B, naročito B6 i B9) i vitamin C. Koristi se u svežem stanju, kuvani, pečeni i sušeni prerađeni u brašno kao dodatak brašnu za pripremu hleba i poslastica. U kombinaciji kestena i azuki pasulja priprema se vrlo ukusno i zdravo jelo.



LEŠNIK, LESKA (Corylus avellana) – plod je jestiva koštunica. 100 g ima 566 kalorija. Sadrži: 13,9 g proteina, 54 g masti, 6 g ugljenih hidrata, 10 g biljnih vlakna, 8 g linolne kiseline, 114 mg kalcijuma, 5 mg gvožđa, 163 mg magnezijuma, 290 mg fosfora, 680 mg kalijuma, 2,45 mg cinka, 1,73 mg bakra, 6,18 mg mangana, 4 µg selena, 6,3 mg vitamina C, 0,64 mg tiamina, 0,11 mg riboflamina, 1,8 mg nijacina, 0,92 mg pantotenske kiseline, 0,56 mg vitamina B6, 113 µg folne kiseline, 10 mg vitamina A, E, 96 mg fitosterola. tanin, smolu i gumu. Koristi se u sirovom stanju i za prozvodnju ulja.



ORAH (Juglans regia L.) – veoma je hranljiv, 100 g jestivog dela ima 677 kalorija. Sadrži: hranljive materije (4,8 g vode, 14,6 g proteina, 62,7 g masti, 13,5 g ugljenih hidrata, 6 38 g linolne kiseline, 9,8 g linoleinske kiseline, 2,7 g biljnih vlakana), mineralne soli: 72 mg kalcijuma, 2,7 mg gvožđa, 158 mg magnezijuma, 429 mg fosfora, 575 mg kalijuma, 4 mg natrijuma, 3,09 mg cinka, 1,59 mg bakra, 3,41 mg mangana, 4,60 µg selena) i vitamine (15 mg vitamina C, 0,34 mg tiamina, 0,15 mg riboflamina, 1,09 mg nijacina, 0,57 pantotenske kiseline, 0,54 mg vitamina B6, 98 µg folne kiseline, 0,06 mg karotina, vitamina E i 72 mg fitosterola.



BRAZILIJSKI ORAH (Bertholletia excelsa) – poreklom je iz Brazila (Amazonska džungla). 100 g ima 656 kalorija. Sadrži: 14 g proteina, 66 g masti, 16 g zasićenih masti, 23 g mononezasićenih masti, 24 g polinezasićenih masti, 24 g linolne kiseline, 13 g ugljenih hidrata, 5 g biljni vlakna. Bogata je mineralima (176 mg kalcijuma, 3 mg gvožđa, 225 mg magnezijuma, 600 mg fosfora, 600 mg kalijuma, 2 mg natrijuma, 4,6 mg cinka, 1,7 mg bakra, 0,77 mg mangana) i vitaminima (0,7 mg vitamina C, 1 mg tiamina, 0,12 mg riboflavina, 1,62 mg nijacina, 0,23 mg pantotenske kiseline, 0,25 mg vitamina B6 i vitamina E).
Lekovita svojstva: bakar omogućava potrebnu visinu interleukina (supstance bez koje organizam ne može da se bori protiv bakterija i virusa), smanjuje za oko 50% dobijanje infarkta, poboljšava probavu i deluje protiv glista. Posle obilnog i jakog obroka, ako se pojede 8 jezgri oraha smanjuje se rizik od upala i zakrečenja arterija, krvni sudovi postaju elastičniji.



INDIJSKI ORAH (Anacardium occidentale) – pretpostavka je da poreklo vodi iz severoistočnog Brazila. Jezgro ploda ima oblik polumeseca. 100 g ima 574 kalorije. Sadrži: 15 g proteina, 46 g masti, 9 g zasićene masti, 27 g mononezasićene masti, 7 g polinezasićene masti, 8.1 g linolne kiseline, 17 g ugljenih hidrata, 10 g biljnih vlakni, 114 mg kalijuma, 5 mg gvožđa, 163 mg magnezijuma, 290 mg fosfora, 680 mg kalijuma, 2,5 mg cinka, 1,7 mg bakra, 6,2 mg mangana, 4 mg selena, 6,3 mg vitamina C, 0,64 mg tiamina, 0,11 mg riboflamina, 1,8 mg nijacina, 0,92 mg pantotenske kiseline, 0,56 mg vitamina B6, 113 mg folne kiseline, vitamina A, E i 96 mg fitosterola.



MAKADAMIJA (Macadamia ternifolia, Macadamia integrifolia) – poreklom je iz Australije. 100 g ploda ima 718 kalorija. Sadrži: 8 g proteina, 76 g masti, 12 g zasićenih masti, 59 g mononezasićenih masti, 2 g polinezasićenih masti, 1 g linolne kiseline, 14 g ugljenih hidrata, 9 g biljnih vlakna, 85 mg kalcijuma, 4 mg gvožđa, 130 mg magnezijuma, 188 mg fosfora, 368 mg kalijuma, 5 mg natrijuma, 1,30 mg cinka, 0,76 mg bakra, 4,13 mg mangana, 3,60 µg selena, 1,2 mg vitamina C, 1,20 mg tiamina, 0,16 mg riboflamina, 2,47 mg nijacina, 0,76 mg pantotenske kiseline, 0,28 mg vitamina B6, 11 µg folne kiseline, vitamina E i 116 mg fitosterola.



PISTACIJA (Pistacia vera) – poreklom je sa Srednjeg Istoka (Iran, Sirija i Grčka). 100 g ima 557 kalorija. Sadrži: 21 g proteina, 44 g masti, 5 g zasićene masti, 23 g mononezasićene masti, 13 g polinezasićene masti, 13 g linolne kiseline, 28 g ugljenih hidrata, 10 g biljnih vlakna, 107 mg kalcijuma, 4 mg gvožđa, 121 mg magnezijuma, 490 mg fosfora, 1025 mg kalijuma, 1 mg natrijuma, 2,20 mg cinka, 1,30 mg bakra, 1,20 mg mangana, 7 µg selena, 5 mg vitamina C, 0,87 mg tiamina, 0,16 mg riboflavina, 1,30 mg nijacina, 0,52 mg pantotenske kiseline, 1,7 mg vitamina B6, 51 µg folne kiseline, 132 mg vitamina A, vitamin E i 214 mg fitosterola.

Like! 6