28.10.2018
56, Novi Sad, Srbija
Juče je bila Sveta Petka.
A meni dan?
Savršen.
Popodne sam otišla na kej.
"Štrand" još otvoren.
Nahrupile su uspomene na sve dane i godine provedene tu. Odrasla sam na toj plaži, stasala u devojku.
Otišla sam do vode, naravno.
Vukla me je sebi, kao i uvek.
Tamo, na obali, naidjoh na decu.
Pravili su zamak od peska.
Prišla sam im.
Raspričala se devojčica, dok je ubrzano kopala po pesku, ne dozvoljavajući Dunavu da joj pokvari ono što je do tada napravila.Nazvala ga je peščani grad.
Zove se Una.
Koja slučajnost, zar ne?
To je moj pseudonim ovde.
Mladji brat, Nebojša, je pravio svoj srednjevekovni grad,
dvorac, i, kad ga je napravio, rasturio je i zgazio sve.
Boys will be boys, što kažu Englezi.
Sati su mi proleteli.
A nekad se vuku.
Onda sam se vratila, pa odšetala do Bulevara Evrope.
A tamo - žurka na otvorenom.
Puštali su dečje pesmice.
Za mene je to bio vremeplov.
Odmah sam se setila pesmica koje sam učila i pevala kao devojčica.
Sedela sam na klupi i slušala muziku.
Sunce je baš zalazilo.
Dok sam sedela na klupi sa nekom vitalnom Crnogorkom, prišao nam je jedan mladić i dao nam po jabuku.
Divan gest.
Njima ni u džep ni iz džepa jedna gajba jabuka, a nama velika pažnja.
I na kraju dana desilo se nešto sasvim čudno.
To ču već zadržati za sebe.
To je bila kruna dana.
52 pregleda
Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!