Prvo su to bile bezazlene stvari, tipa razmene recepata. Ispostavilo se da je on vrlo zanimljiv čovek koji, između ostalog, voli i zna da kuva. I koji živi totalno nekonvencionalnim životom. Mnogo radi, spava malo, nikad se ne zna gde će spavati, šta će jesti i s kim će provesti dan. Imao je mnogo prijatelja, mnoštvo onih koje je upoznao preko posla koji im je bio strast, i još veći broj onih s kojima se dopisivao preko Interneta.

Ne znam kad sam postavila pitanje žena. Ili dece.

Na to je odgovorio da sebe smatra dobrim programerom, ali da mu program za žene definitivno ne valja, prepun je bagova (grešaka. Eng. bug = buba, ali i greška. Prim.aut). Ima, kaže, četiri bivše žene (nisam se usudila da pitam da li se sa svakom zvanično venčavao) i jedno dete.

- Loš prosek - rekla sam. Malo dece za tako mnogo žena.

- Mnogo sam vežbao - rekao je on sa šeretskim osmehom.

Sve su ga žene ostavljale, rekao je, jer nijedna nije mogla da podnese njegov način života.

- Pa, teško je živeti s nekim ko u životu nema nikakvih pravila. Žene vole pravila - rekla sam.

- Pa da, i zato sam ja odlučio da više i ne pokušavam s nekom da živim. Brate mili, ako hoćeš da se vidimo, važi. Samo kaži gde hoćeš da budem i u koje vreme, i ja ću doći. Ako hoćeš da dođeš kod mene, ni za to nema problema. Imaš svoju kutiju sa kondomima kod mene i ja ću ti uvek reći koliko ti ih je još ostalo, pa ako misliš da ti je malo, ti kupi još... Sve žene sa kojima se viđam imaju svoju kutiju, i nema ljutiš. A da ti meni zvocaš što me nikad nema kod kuće, što nisam klasičan muž, što nikad ne znaš kad ćeš me videti, to pričaj nekom drugom.

Like! 4