03.10.2018
56, Novi Sad, Srbija
Elem, sinu se pokvario laptop.
Za naše nove generacije, prava tragedija.
Odnesemo mi njega na popravku kod mog starog druga sa fakulteta, za koga znam da ima servis.
Mali ode kući bez laptopa, a ja se setim da nisam kupila markicu za pokaznu kartu za ovaj mesec.
Dok sam ja otišla do stanice i kupila markicu, u mojoj zgradi nestane struje. I ja, onda, šta ću, nogu pred nogu, peške na deseti sprat. Jedva sam disala.
Popnem se, i taman počnem da jedem nešto, zove me taj drug da me obavesti da je laptop popravljen..
Ja momentalno ostavim sve i sjurim se dole.
Ovog puta sam išla taksijem.
Pokupim laptop od druga.
Nije mnogo koštalo.
Vratila sam se opet peške, jer mi je autobus otišao ispred nosa.
Kad sam se vratila, bila sam toliko gladna da sam naručila roštilj.
Laptop popravljen, a ja gladna kao vuk.
Naravoučenije: kad si gladan, nisi sav svoj!
43 pregleda
Sve je to deo svakodnevnog zivota, ponekad trebamo tako nesto da bi mogli sutradan da produzimo dalje
zato se uzne jedan mali aperativčić pre ručka, i znaš kako se boja na obrazima lica ponovo vrati, hehe *THUMBS UP*