04.08.2018
56, Novi Sad, Srbija
Bilo je mnogo pustoši u meni u toku proteklih godinu dana.
Depresija.
Ležanje. Povlačenje u sebe. Previše jela.
Rezultat: 15 kilograma više nego prošle godine. Ne mogu sebe da prepoznam. Ovo uopšte nisam ja.
Sad mi predstoji hod po mukama dok ne skinem sa sebe taj višak.
Samoća. Očaj. Osećaj da će mi srce prepući od bola.
U životu me drži sin, moje najveće bogatstvo.
I onda, eto, nekim čudom, posle te ledene zime u mom srcu, u zemlji crnici moje duše, niče jedan cvetić.
I to mi otvori oči.
Natera me da uzmem ličnog trenera. Da počnem sa dijetom.
Dovede mi novog čoveka. Ne ide lako s njim. Ima problema.
Ipak, proveli smo nekoliko lepih dana.
Pa ćemo videti.
Moj nadimak je Biljka.
Negovaću taj cvetić.
Zalivaću ga znojem.
Šaputati mu i pevati.
Milovati ga.
Želim da raste.
Da se razvije u prelep cvet.
Kao Palčica.
"Poslije raskoši i sjaja,
poslije dugih putovanja,
poslije zagrljaja snenih,
ti ćeš opet doći k meni,
da te čuvam kao dijete,
da ti pričam priče neke,
da ti praštam, da te molim,
i da beskrajno te volim!"
Večeras, dok odbrojavam poslednje minute ovog avgustovskog dana, na licu mi je osmeh.
Osmeh srećne žene.
22 pregleda
*ROSE*
*ROSE*