stajke1 blog
NJoj se ne mozemo usprotiviti. za nju ne vride razlozi. LJubav je nesto sto slijedis, cemu se predajes. LJubav je veca od svega...
Ona upravlja svime i to je jedini razlog za sve nase postupke.
LJubav je potrebno slijediti, dopustiti joj da upravlja tvojim zivotom, ma gdje te to odvelo. Ne sumnjati u nju..
Cak ni onda kada kada izgleda da nas vodi nemogucim putem.LJubav je dozivljavanje drugog u svoj njegovoj jedinstvenosti.
Ljubav nije zasluga vec milost!
Ali ljubav nije samo milost, nego i carolija.
Kada se ona dogodi, citav Svemir postaje siri, dublji...
Zaljubljenost stvara radost,a samo ljubav daje srecu..
"Srodna duša je neko ko ima bravu koja odgovara našem ključu i ključ odgovara našoj bravi.Kad se osećamo dovoljno sigurnima da otvorimo tu bravu,naše pravo Ja izlazi na videlo i napokon možemo biti potpuno i iskreno ono što zaista jesmo.Možemo biti voljeni zbog onoga što jesmo.Svako od nas izvlači ono najbolje iz drugoga.Nije bitno šta se događa oko nas-kad smo s tom osobom,osećamo se sigurnima u svom raju.Naša srodna duša je neko ko deli naše najdublje čežnje,naš smisao života.Srodna duša je onaj ko je uspeo učiniti život životom."
O ženi pesme najlepše pevam
pupoljku nežnom iz cvetne bašte,
o ženi sanjam prelepe snove,
najlepšem biću iz moje mašte.
Bog joj podari sve čari sveta,
što zbilja nosi kazuje bajka,
da bude dama,daruje ljubav,
a deci sveta,najdraža majka.
Njena je kosa nemirna reka,
a srce nežni zagrljaj čeka.
Iz njenog stasa pleni lepota,
njeno je telo izvor života.
Pesnički uzdah za sva vremena,
slikara tema,raskošna bajna,
i ma koliko sve o njoj znali,
žena je bila i ostaće tajna!
Pitam se koliko ljudi u ovom gradu otaljava život u svojim sobičcima. Kasno uveče, kada pogledam napolje u zgrade mogu se zakleti da vidim lice u svakom prozoru kako mi uzvraća pogled. Kada se okrenem pitam se koliko ih se vrati svom stolu i napiše ovo isto isto:Otvori oči i pogledaj sunce. Gledaj što duže. Kada nakon toga spustiš pogled videćeš tamnu stranu svetlosti. Onda zažmuri i zamisli mene. Što duže... Kad otvoriš oči videćeš sunce.
PONEKAD
Ponekad mi je važna samo nežna reč,
sam način na koji se izgovara,
željna sam topline zagrljaja
u kojem ljubav obuzima sa puno žara...
Ponekad mi je važan sam pogled
romantična jutra
koje nudi jesenja paleta ,
u njima se prelivaju nijanse osećanja
koje nalikuju šarenilu lišća
nošeno snagom vetra...
Važan mi je sjaj oka
u njima svemir duše
koji nadahnjuju snagom da se istraje,
važan mi je stisak ruke
kada se oblaci nebom natuše
kada se podstrek za dalji korak daje...
Ponekad mi je važna reč,
način na koji se izgovara,
važan mi je osmeh
koji dušu greje,
pomisao da si tu
da se nenameljiva usamljenost
za momenat zavara...
Važan si mi ti...,
ostvarenje moje želje...
Nemoj,
mi snove ukrasti,
Nemoj,
ako ne znaš da sanjaš,
Ostavi
moje oblake,
i sa njima,
moja putovanja,
mojom sobom,
tragom sećanja...
Ne otvaraj,
ni moje prozore,
pobeće mi
oblaci,
Taman sam ih
ukrotio,
na pašnjacima snova,
napojio ,
sa izvora mašte,
namirio,
za buduća sećanja...
Ako hoćeš da uđeš,
polako odškrini vrata,
ne zvoni,
ne kucaj,
da mi ne probudiš
Oblake,
Slobodno uđi,
i ovako je otvoreno,
Ali jedno
da te zamolim...
Ne kradi mi SNOVE,
To je sve što mi
Ostalo...
Nemoj da me pitaš kako živim i čije ime sad kroz život dozivam, kada magla padne čiju ruku tražim, zašto za bolje sutra ne marim...
Ne pitaj me zašto snove ne sanjam zašto tvojom ulicom ne prolazim kada me pozoveš zašto te ne čujem zašto više nikom ne vjerujem...
Nemoj da me pitaš kako sam i zašto samo mir tražim kada neko krene da zagrli me zašto samo krenem i tako odlazim...
Ne pitaj me zašto i sada samujem zašto sve tako tajnom nazivam zašto kroz svet koračam tvojom porukom i što živim sa tvojom odlukom...
Nemoj da me pitaš jer su tvoja djela…