srna1 blog

Naučio si me... Da želim, ali da se ne nadam... Da zajedno možemo sve, ali da je znad svega izbor u nama samima... Da sada možemo mnogo, ali da ćemo jednom moći mnogo više... Da neke stvari čekaju pravo vrieme, a da pravo vrieme čeka nas... Naučio si me da između rieči i šutnje odaberem rieči... I da onda kad govorim, govorim ono što želim... Ti si birao da slušaš ono što kažem, a ja sam birala da kažem ono što želim da čuješ... Želim da čuješ da uspjevaš svu večnost pretvoriti u jedan trenutak - onda kad si tu...…

Da li je istina ono sto pise uKalevali:

"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"
Da li je istina ono sto govore u Basri:
"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je ne
ces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu: "Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.
Nema male srece i male bolesti. Nema male
kradje i male smrti. Nema malog rata niti
malog postenja. Nema maloga prijatelja i
male tajne.

Nema maloga…

Rađamo se u prvom poljupcu svojih roditelja, a naša najranija sjećanja jesu sjećanja na majčine nježne poljupce. Od svih poljubaca koji slijede, nijedan nije intenzivniji od prvog romantičnog poljupca. Tokom cijelog života ljubi nas sudbina, ljubav. Učimo da usnama oblikujemo svoje najstrastvenije želje.

Svaki je poljubac obećanje hiljade novih poljubaca. Ljubimo se u svim godišnjim dobima, u svim generacijama i na svim kontinentima; usnama prinosimo fotografije, uvojke kose, sve sjetne uspomene na nama dragu osobu. Pućimo usne i šaljemo oproštajne poljupce kroz vazduh, da lete poput Kupidonovih strelica. Osjećamo ushićenje kada god usnama dotaknemo ono mjesto na čaši koje su prethodno…

Ноћас ме у сну таче нека рука,
Не знам која,
Сасвим кратко,
Само вечност до три док изброја.

И од тог додира дође до споја
Мене и неког звезданог света -
Не знам са којом од безброја
Маглина, звезда и планета,
Са којом од дуга.

Само ниједнога небеског слоја,
Ниједног круга,
Не могох се сетити кад се пренух -
Сем оне руке
Заборавих све у трену.

Десанка Максимовић

Покушај да сачуваш све наше играрије
од прљавог света покварених мисли,
и не дај ником да ти одузме маштарије,
у њиховим срцима понеки се стисли,
а твоје, твоје је срца прерија пространа,
и наше су душе као небеса плава,
њихова лица вазда су двострана,
а нама наша једина, права ...

Покушај да не заборавиш да смејеш се гласно
баш Онако како смо се ми смејали,
и кад будеш љубио, увек љуби страсно,
а кад блејиш блеји како смо ми блејали,
и не очекуј да то било ко разуме,
не објашњавај јер то може да трује,
онај ко хоће тај може и уме,…

Poklanjam ti sve, a tražim malo... Dodji uzmi ovo malo duše što je ostalo... Još uvek verujem u snove... Dani su teški, ponekad jako grubi... Dodji dok ovo srce može još da ljubi... Tužna je vrba ispod koje tiho teče reka... Dodji onoj koja te još uvek čeka... Pružam ti nežnost, sebe ti dajem... Sve ću ti dati, neću da se kajem... Ako jednom sklopim oči... Više nikad te videti neću moći...Daj mi jednu mrvu nade... Jedan komadić svoje duše... Da mi se snovi u prah ne sruše... Ove noći svoju ti svoju ljubav dajem, na dlanu ti je nosim...…