NinaRichi blog
Oprosti... danas tebi pisem,
tebi koja ces doci posle mene,
izbrisi bore sa njegoovg cela,
i sa lica skloni mu tamne sene...
Tebi, u cijem ce zaspati krilu,
ispleti mu nove snove srece,
ogrej mu dusu zagrljajem toplim,
obecaj mi da tuzan biti nece..
Kraj njega budi u dobru i zlu,
nek tvoja ljubav bude vecna
jer njegov osmeh ,moja je radost,
tako cu i ja biti srecna...
Tebi koja ces posle mene doci,
ne ljutim se ,tragove moje izbrisi sve,
al budi posebna, najbolja u svemu,
cuvaj moju ljubav , molim te....
Prvi jutarnji zrak sunca miluje mi jos usnulo lice.Golub sleteo na prozor i stidljivo kljunom kucka u prozorsko staklo, da mi ulepsa budjenje.
Otvaram oci lenjo se protezuci u krevetu.
Bagrem mi kroz prozor mase, praveci na zidu razigrane senke.
Ustajem ,otvaram prozore ,udisem mirisljavi prolecni vazduh.
Njegova svezina cini mi se cisti svaku poru moga bica.
Cisti ''ustajalo srce''.
Udisem zivot.
Osmeh, onaj najiskreniji, razliva se licem.
Osmeh duse.
Smeskamo se, ja i moja dusa.
Bez nekog znacajnog povoda, tek onako.
Smeskamo se suncu i prolecu.
Smesimo se zivotu.
Osmehom zahvaljujemo mu se na jos jednom novom danu.Na DANAS.
Zar to nije dovoljan razlog za osmeh?
Nestali su cak i oni moji ''trenuci''.Secanja…
Prve asocijacije pri spominjanju termina ''ograničenje'' su sprecavanje nečega, usporavanje i sl.
Većina ograničenja imaju kao krajnji cilj pozitivan efekat, medjutim ima i onih ograničenja koja coveka sputavaju u nekim važnim segmentima.
Elem, recimo ograničenje brzine za krajnji cilj ima povećanje bezbednosti učesnika u saobraćaju ,te samim tim možemo reci da su ovakva ograničenja pozitivna.
S' druge strane ograničen protok podataka (kada je Internet u pitanju) nas usporava u svakodnevnim aktivnostima na Internetu, te nam oduzima vreme koje bi iskoristili u neke pametne svrhe (recimo ''Karikiranje'' na Karikama ili ''fejsbučenje'' na Fejsu).
No dobro, o ograničenjima te vrste toliko.
Verovatno ste svi bar jednom…
Kazu mi da je o politici zabranjeno pisati.
Pravila se trudim da postujem mada ih u ovom slucaju ne razumem bas najbolje.
Politika me inace ne zanima, ali ako ona direktno utice na svakodnevnicu ''obicnih smrtnika'',ako se odrazava direktno na nase zivote,onda ja ne pricam o politici nego o zivotu.
No dobro, za one koji zele da vode diskusije o ozbiljnim zivotnim temama postoje druga ozbiljna mesta,zar ne?
Ovde cemo o neozbiljnim, ali nikako manje bitnim temama.
U nekim proslim vremenima tabu tema bio je sex, sada je to politika.
Jednog dana mozda bude zabranjeno pisati o Nikoli Tesli, Vuku Karadzicu,Mihailu Pupinu, Savi Mrkalju..
Mada ne znam…
Mili Bože šta će nas još snaći,
Kazu , ljudi su danas zbog malo vlasti ,na sve spremni.
Sta podrazumeva to ''sve'' nisam bas sigurna, ali da su u stanju da sami sebi pljunu u lice, pojedu i ono sto su prethodno ***li,da pljuju pa onda lizu u zavisnosti od trenutnih interesa, to je evidentno.
Ne morate cak ni da idete dalje od Karika da bi ste dosli do tih saznanja i zakljucaka.
Za pocetak i ja cu se fokusirati na Karike koje ce mi posluziti kao ''uzorak'' za analizu naseg drustva.
Dovoljno je samo da malo obratite paznju na desavanja, da pratite neko vreme ponasanje ,javne prozivke, pohvale ,pljuvanje i…
Hoce li ti jednom,
kad se probudis u kisnoj noci,
u nekom gradu nepoznatom,
u nekoj tudjoj postelji hladnoj,
hoce li ti biti, zao nasih noci?
Onih koje smo srcem zeleli,
snovima kao puzle sklapali
mislima od niti ceznje tkanim
u jedno se bice stapali.
Hoces li se jednom,
u polutami zadimljene sobe
dok te tudje ruke budu grlile,
hoces li se setiti one jeseni nase
i dusa kako su jedna drugoj hrlile?
Hoce li ti nekad,posle trena strasti
kad se telo smiri ,dusa zaplakati,
za vremenom sto je, moglo nase biti
a kakvo bi bilo mi necemo…
Bio je to jedan od onih sumornih, suncanih dana.
Dok je kisa pljustala a sivi oblaci se nad gradom nadvili sunce je blistalo u svom punom sjaju.
Na licima namrgodjenih prolaznika razlivali su se topli osmesi zraceci blagoscu i gnevom.
Hrabrim korakom kukavice koracam napred,gazeci ka proslosti koju pokusah ostaviti ispre sebe.
Bez i jedne skrojene misli razmisljam o dogadjajima koji se nisu dogodili.
Neka cudna toplina siri se mojim venama ledeci krv.
Drhtim od toplote ,praznim mislima secajuci se nedogodjenog. Dok me topli zraci sunca umivaju kapima kise jos jednom se osvrcem nazad prema buducnosti pitajuci se kakva me proslost ceka. Ne, ne zelim da…
Znas, neces ti mene nikada upoznati. Uzalud se trudis,jer sto vise budes znao zapravo ces sve manje znati . Na kraju bices samo jedan od mnogih koji su pokusali. Koji su gledali a nisu videli, slusali a nisu culi, mislili a nisu znali.
Neces umeti da cujes ono sto zelim da kazem, slusaces onako kako sam rekla.
Neces umeti da vidis ono sto se krije, videces ono sto je 'na dohvat'' oka.
A ja sam ti i neobicno obicna, nemirno mirna i varljivo verna. Ja sam i nenormalno normalna i inteligentno glupa. Vatreno sam hladna i realno romanticna, bezosecajno osecajna i kukavicki hrabra.…
Stvarno se izvinjavam, znam da ne volite copy/paste, da budem iskrena nisam ni ja nesto posebno odusevljena kada na 10 mesta procitam isto,pa bas zato izbegavam da kopiram tudje tekstove, objave ili bilo sta sto se vec negde pojavilo i svakome je dostupno za citanje.....
Ali ovo sam jednostavno MORALA...
Oprostite MI..nisam mogla da odolim :) :)
Ekskluzivno: ispovest dečaka kojeg je spasao ON
Krenuli smo kod bake u Feketić, to je mestašce na severu Bačke o kojem peva onaj dosadni Zvonko Bogdan pominjući nekakve salaše...To je, inače, dosadan put, ravnica, obično se uspavam čim izađemo iz grada i probudim pred bakinom kućom,…