ALFA-X-MEN blog
Koliko je ovaj zivot postao ubrzan. Samo se leti I juri I za necim zuri, vodjeni onom izrekom sto mozes danas ne ostavljaj za sutra. Ali dodje to sutra pa onda opet sve iznova. I tako danima, I tako pretvori se zivot u jurnjavu umesto u zivljenje zivota. A u toj jurnajvi prolete nam I promaknu u nepovrat oni mali sitni trenuci koji nas cine srecnim I dusu nam ispunjavaju. Nekad uspemo da prepoznamo te trenutke na vreme I zaustavimo se dok oni traju. Uhvatimo taj trenutak samo za nas I uzivamo u svoj njegovoj velicini I svemu onom sto…
Svet je u haosu. Mi ljudi uništavamo sve što stignemo, ono čega jesmo a i onočega nismo tvorci. Uništavamo prirodu, uništavamo životinje, uništavamo sami sebe. Uništavamo ono ljudsko u nama .....uništavamo i verovanja...nadanja...osećanja kod drugih ljudi. Kao neka kuga 21 veka sve više se širi zavist, ljubomora i da ne nabrajam dalje. Da li će ovo izaći na dobro.
Gledam ovde i po karikama ima raznoraznog naroda. VI normalni i još uvek pri sebi znaćete o čemu govorim a neželim da detaljišem. Pre par meseci na ovom sajtu je bilo oko 130 hiljada članova. Sada ih ima…
Najbolje bi bilo da odeš.
Juce u parku sreo sam jednog poznanika. Njegov posao je da brine o drugim ljudima, poznatiji naziv za tu vrstu posla je telohranitelj. Trenutno brine o jednoj maloj devojcici koja ima tri godine. Pored njega tu je I bebisiterka. Devojcica ima roditelje. Majka joj je poznata pevacica. A otac...on je jos poznatiji. Slusam poznanika kako prica bili su na Tajlandu...bili su na Alpima na skijanje..bili su ovde I onde. Pitah ga jel su bili I roditelji...nasta sam dobio odgovor nisu zajedno bili zbog obaveza...a nekada nisu ni jedno ni drugo. Bili su samo on, bebisiterka I devojcica. Roditelji su poznati…
Automobil je stao uz put. Bio je to stari put kojim inace niko nije prolazio. Vrata automobila su se otvorila, a kroz njih je izasao pas veselo masuci repom. Zvao se Campi. Za njime nije izasao niko. Vrata su se zatvorila, a auto je otisao niz put. Campi ga je pratio pogledom i kada mu je vec dugo bio izvan vidokruga. Sjeo je jos uvijek masuci repom. Znao je da ce se njegov covjek vratiti. Uvijek se vracao.
No, njegovog gospodara nije bilo sat, nije ga bilo dva. Vec je dosla noć, a Campi je jos uvijek, jednako mirno, sjedio…
Dok smo išli ka fabrici razmišljao sam samo o tome zbog čega sam bio i poslat. Razmišljao sam kako da reagujem i smirim situaciju u slučaju da neko ili veći broj od 25 radnika koji treba da dobiju otkaz reaguju burno i krenu da prave probleme. Bio sam spreman na sve varijante jer prošao sam štošta u životu. Ustvari mislio sam da sam bio spreman na sve, dok nije došao trenutak kada im je trebalo saopštiti gorku istinu. Dok im je devojka iz HR službe saopštavala da u ponedeljak nemoraju da dolaze na posao i da su narednih dvadesetak dana…
Jedna istinita priča iz Beograda grada....
Godina 2016. Pao je i taj dugo čekani sneg. Neko mu se obradovao, neko nije. Nije to njemu ni bilo toliko bitno. Posle par dana gaženja tog snega i niskih temperatura polagano se napravio led, a sa njim počelo je i klizanje po ulicama. Veće su ulice očišćene dok one manje....
Moja ulica je dugačka 50 metara. To je jedna slepa ulica sa malom kosinom od 6 kuća i jednom zgradom sa 30 stanova. Od početka do kraja sva je bila pod ledom. Iako su imali zimske gume pojedina vozila nisu mogla ni…
Petak veče. Odrađujem još jednu noć na ulazu u jedan Beogradski klub. Sve vikend noći su mi postale iste i nepravim više nikakvu razliku između njih. Ali zapažam neke sitne i meni zanimljive stvari kao npr.
U jednom trenutku dok ulaze posetioci napravila se malo veća gužva na ulazu. Iz kluba izlazi devojka i hoće nešto da me pita. Zbog buke nagnem se ka njoj i osetim moj omiljeni miris, a ona me pita da li može da izađe ispred kluba i da malo bleji sa drugarom dok čeka red da uđe. XM....pogledam nju pa je pitam koji ti je to…
Danas je 23.04.2016 godine. Dan kada je mladost-ludost Aleksandru Jaćimoviću došla glave. Umesto da danas uživa i navija za svoj klub, on je danas na nebu. Sinoćna zakazana tuča navijača dva kluba u Čačku između navijača Borca i Zvezde odnela je jedan mladi život (21 godina). Da je tuga nije sporno, ali dokle više da žalimo slušajući ovakve vesti. Malo malo pa se desi neko sr*nje sa navijačima. Eto prošle sedmice bio je derbi, na sreću bez žrtava, a svi znate šta je bilo na stadionu, a većina ne zna šta je bilo van njega. I tog dana je…
Pisao sam već jednom...al pisaću opet. U poslednje vreme primećujem kako me neke male...i neke malo veće stvari trenutno i momentalno iznerviraju. Javno komunalno preduzeće osmislilo je one nove kontejnere koji su ukopani u zemlju i koji na vrhu imaju mehanizam za ubaivanje smeća. Potrebno je samo rukom, nogom ili nekim drugim predmetom lagano otvoriti poklopac i ubaciti otpad. Ali šta se dešava. Par puta, a zadnji put juče, nalazim pored tri takva kontejnera veću količinu bačenog đubreta. Pomislim eee... kako su nam ažurni ovi iz JKP kad nemože da se ubaci smeće pa građani ove naše lepe države…