Писмо спомен
37, Gevgelija, Makedonija



...Естетското твое ме привлече како магнет. Не ме учеа така. Љубов мислев е тоа, а се лажев. Погледот твој сенка маслинеста, ме пленеше до изгор на душава. Секоја те имаше за свој во нејзините мисли... Пред почетокот.





...Привилегија беше само моја, кога физички те имав до мене. Чувство на гордост ја облеваше душата моја, кога чекорејќи заедно ги впиваше сите љубоморни погледи. Те допирав. Ги бакнував тие усни од слатко вино. Го имав, милував со страст тоа совршено тело. Ме облеваше мирисот од парфемот на лажноста... Почетокот.





...Не беше тој што го барав. Чувство на празнина во телото ја обвинуваше душата, која беше она што ти го дадов тебе. Се бараше излез од затворениот круг. Копнежот за среќа поново беше голем, ама беше само копнеж за излез од тајните врати на несреќата... Пред крајот.





...Потрагата по новиот живот започна. Се е ново. Нови лица со погледи кои пленат, нови мириси на лажност, нови луѓе кои знаат многу повеќе од тебе. Тие знаат... Да љубат... Крај.
















47 pregleda
 
Komentari

Još nema komentara.
Ostavi komentar, započni diskusiju!

Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta