25.11.2019
pesma...
Beograd, Srbija

U ŽIVOTU SVOME LJUBIH SAMO MALO,

JEDVA NA DVE RUKE DA JE BROJAT STALO,

KAŽU LJUDI: MOGAO SI I STOPUT TOLIKO,

AL ZADOVOLJAN TAD NE BI BIO NIKO.

 

KADA LJUBIH, ČINJEH IZ  SVE SNAGE JAKO,

LUDOVAH I VOLJEH BEZ KRAJNOSTI TAKO,

U ŽENE PRELEPE SE ZALJUBLJIVAH LAKO,

SA MNOM UVEK VRELO, A NIKADA MLAKO.

 

DAVAO SAM ŽENAMA I SNOVE I GRUDI,

NOĆI SA ZVEZDAMA, JUTRO ŠTO SE RUDI,

POMAMLJENO SRCE PRUŽAO NA DLANU,

SVE LEPOTE SVETA NA NJEGA DA STANU.

 

KADA VOLJEH-BEŠE TO DO IVICE BOLA,

NIKAD KUKAVIČKI DA SE DAJEM POLA,

UVEK CELOG MENE  IMALE SU DAME,

GUSTIRAJUĆI ME POLAKO NISU BILE SAME.

 

NE MOGU SE ŽALITI, DOBIO SAM I JA,

UŽITAKA MUŠKIJIH U NOĆIMA BEZ SNA,

NEPRESUŽNIH IZVORA SA NJIHOVIH TELA,

GRUDI KO PLANINA I DUBOKIH VRELA.

 

UPIJAO  GREHOM SVU NJIHOVU MLADOST,

DAVAO ZA UZVRAT OD ŽIVOTA RADOST,

NA VRHUNCU STRASTI PONEKAD ZNASMO,

OD UMORA SILNIJEG NA KOLENA - PASMO.

 

I KO SME TVRDITI  DA ĆU SADA STATI,

LJUBAV MORA ČEŽNJU STARU DA MI VRATI,

DA MI STAROST OVU ŠTO POLAKO ZRIJE,

PRETVORI U ONU ŠTO LJUBITI LUDO SMIJE.

 

4 pregleda
 
Komentari
Pelee 01.12.2019

Poseti w w w.r a j c h a t.o r g

Blog
Blogovi se ažuriraju svaka 5 minuta