1.

1. Кажу...

Кажу, да сада више истина и није важна. Она никада и није била важна, важан је само привид на који се стварност успоставља и сагледава. И како истина уосталом и може бити важна, када се увек измигољи, под стицајем околности случајности, сасвим обичне свакодневнице живота и тренутка у њему. Она се не поседује, и нико нема тапију над њом. Истини се само може осетити дух, док правила и законитости, само у недогледу догледности докучивати. Глупи људи то никако не увиђају, интелигентни се тога плаше па желе да се окористе тренутком. Само паметни увиђају да могу само да посматрају. Али да суде, тај луксуз себи углавном не дозвољавају, већ само чине, оно што једино и могу, једноставно просуђују, и то у зависности од сваке поједине ситуације.