Boze moj dragi, sve same izgubljene duse. Sramno je i bedno da neko moze poslat poruku ove sadrzine, a da osobu kojoj je poruka poslata uopste ne poznaje. Mogla sam i ja da uzvratim, da opletem nadugacko i nasiroko po njima. Da im se izredjam na kompletnoj familiji, precima, potomcima, komsijama, kumovima...ali nisam. Cemu to? Covek je covek onoliko koliko je spreman da odoli izazovu da ne napada, ne vredja i ne omalovazava drugog coveka. Iznosenje zluradih i uvredljivih poruka ili komentara na racun druge osobe govori vise o onome ko te poruke pise, nego o osobi kojoj su te poruke upucene.

Nisam vam ja nesto previse pametna, a bogami ni nesto previse lepa. Bitno mi je samo da se ovih par napuklih klikera u glavi i dalje vrte. Nisam ni jedna od onih religioznih tipova, niti sujevernih. Putovala sam, i putujem trasama zdrave logike i razuma, na kojima se putarina ne placa. U mladjim danima, slusala bih starije bez prekidanja, i gledala da i ja upijem nesto od te mudrosti koju sa sobom donose godine i seda dlaka. Odjednom mi je bilo savrseno jasno, zasto promucureni stariji ljudi, akademci i intelektualci sa kojima sam, u sklopu svojih pohoda na mudrost, vodila razgovore, strahuju za buducnost.

I nakon svega, danas, gledajuci mrznju i bes, uopste nisam ohrabrena. Ponadala sam se da je nas narod mozda s'vatio da podeljenost, mrznja i zadrtost ne vode tamo gde bi trebali ici. Onog momenta kad su jednoceliski organizmi odbacili individualne potrebe zarad stvaranja viseceliskih organizama, priroda nam je sama dala neoboriv dokaz da samo ujedinjeni mozemo da prkosimo vremenu. Jer na kraju krajeva, svi smo mi pripadnici jedne iste vrste, za koju cesto sumnjam da je i intelektualno najnaprednija na danasnjoj zemlji. Sumnjam, a kako sam starija u to sam sve vise sigurnija, jer na mom putu logike, nije mi jasno kako ljudi mogu da zive zivot nedostojan coveka, a da pri tome pluju one koji se za tako nesto bore. Pitam se i kako neki ljudi imaju obraza, postenja i srca, kako imaju snage da iskrivljuju tudje percepcije kako bi njihovim umovima zavladala mrznja? Kako to?

Nije svrha zivota da on bude ugodan, udoban, taman ... niti ce nam razni daljinski upravljaci pomoci da to imamo, ali da bi ga imali takvog moramo imati svoje dostojanstvo i dusevni mir. Najveca borba je borba sa samim sobom i tu su pobjede najsladje i najduze se pamte. Ta borba moze promeniti svet. Pa i nas same. Tu smo da se naslanjamo jedni na druge i vezemo jedni sa drugima i da se volimo i postujemo. Da se mozemo i zagrliti onako bracki ... kako mi to samo znamo. Pronadjimo to svetlo u sebi dok ima bar malo zara od onog svetog plamena brastva i jedinstva.

Eto, mogla bih ja ovako u nedogled, kao pokvarena gramofonska ploca. Ali necu vise, rekla sam svoje, a i sve se zna. Sve su ove price ispricane i nema puno toga da se doda od moje strane koju malo ko zeli da cuje. Oprostite mi ako sam nesto pogresila, amo sam nekog naljutila. Zao mi je. Verujte da mi nije bila namera, nemam ja takvu dusu.

Sve vas celiva i voli vasa baba Mica!